I dok mi u ushima odzvanja dobri stari Nele pokushavam da se setim sta su svega carobnog donela ova dva dana u Marakeshu, prestonici centralnog Maroka. Krenula sam za Marakesh umesto za Essaouiru zbog ociglednog krasha Couchsurfinga i moje nemogucnosti da kontaktiram svog hosta tamo a od kad sam doshla potpuno su me lokalci razmazili tako da nijednom nisam poshteno otvorila LonleyPlanet da vidim sta on tvrdi da je zanimljivo u ovoj drzavi pa me je isto tako mrzelo da trazim hostel po Essaouiri. Poshto sam vec imala hosta u Marakeshu uputila sam se da istrazim i to mesto. Host me sacekao na z stanici i rekao mi da vec ima dva gosta, dva Amerikanca. Posle jako dobrog berberskog dorucka sacekali smo da malo utihne sunce pa me je moj host kao vec iskusni turisticki vodic poveo u obilazak. Kada smo ushli u stari deo grada koji je ogradjen zidinama iz 11. veka imala sam utisak kao da smo iz pustinje ushli u prelepu oazu. Sve zgrade u staroj medini su boje crvene zemlje.
Glavni trg u staroj medini je Djemna el-Fna i to je najzivlje mesto koje sam u zivotu videla. Po ceo dan tamo su standovi na kojima se prodaje sveze cedjeni sok od pomorandze, raznorazna hrana, tamo su oni frulashi sa kobrama koje sam do sad vidjala samo u crtanim filmovima, zene koje proricu sudbinu, zene koje crtaju tattoo-e od kane, muzicari, zabavljaci, akrobate, trbushne plesacice... i mogu tako nabrajati do besvesti... Posle 5 popodne, kad sunce malo utihne to postaje najzivlje mesto na svetu. Odmah iza ovog trga pocinje deo medine gde su raznorazne trznice. Pa je tako odvojen deo gde se prodaje garderoba i cipele od dela gde se rucno prave torbe pa onda deo gde se prodaju tepisi a kada sam ushla u deo gde su kovaci imala sam utisak da sam se vratila u doba vitezova samo sam cekala da se pojavi neki vitez na konju da potkuje konja ili da sredi svoj oklop. Kovaci i njihovi segrti sede na zemlji i stalno nesto kuckaju masni do lakata od crnog mashinskog ulja... tu odmah pored se rucno prave velike tacne od raznoraznih materijala i lampe i kozne papuce i... mogla bi doveka nabrajati... Otprilike da je velicina stare medine ista kao velicina ostatka Marakesha. Drugim recima ogromna je. Zatim smo otishli do dva Riada da vidim dva razlicita nacina ukrashavanja kuca. Riadi su kuce sa po nekoliko soba, velikom terasom na krovu,malenim dvorishtem koje je sakriveno iza ulaznih vrata i malehog hodnika pored koga su odmah stepenice za penjanje na sprat. Obicno ih stranci kupuju i pretvaraju ih u hostele. Svaka soba u jednom riadu je prica za sebe. Veoma slatke, marokanski ukrashene sa prelepim kupatilom. Svaka ima drugaciji stil...
Pogled sa velike terase nekog kafica koji se nalazi tik iznad uzurbanog trga na celu tu feshtu i na udaljeni Atlas... Posle toga smo jeli neke sasvim domace stvarcice spremljene na marokanski nacin... i naravno neizbezni sokic od svezeg voca. Ovde imaju na svakom coshku male prodavnice u kojima prave sokice od kojeg god voca hocesh i cena je otprilike 30 dinara po cashi. Setnja oko velike dzamije, elektonskog parka i parka fontana do novog dela grada me je potpuno iscrpela pa smo zapalili kuci na spavanjac. U elektornskom parku mozete uz telefonsku karticu da koristite internet, da poshaljete sms, fax da telefonirate i sve u isti max... Svuda po parku postavljeni su kompijuteri. I kad kazem po parku onda mislim po parku izmedju drveca! Marakesh je prepun predivnih fontana i za divno cudo sve rade.
Ujtru kad sam ustala umesto dva Amerikanca sam nashla dve Australijanke. Cudna transformacija ali sam pocela na mnogo sto sta da se navikavam u ovoj drzavi. Posle obimnog dorucka lootala sam malkice sama po gradu, malkice sa Australijankama malkice sa Hasanom... Palata el-Badi me je privukla sebi samo zato sto LP kaze za nju „proceed south and you will find yourself in a confusing maze of underground corridors, storerooms and dungeons. Flashlight will come in handy” i ne budem ja lenja vec odem do jednog Riada i pozajmim baterijsku lampu, odem do zamka, prohsetam po ogromnom dvoristu bacim pogled tu i tamo poshto je zamak vecinom u rushevinama ali sve to me je nekako podsetilo na nesto sto sam ranije videla. Na vrhovima tih rushevina su se posadile ogromne rode. I naletim ja na podzemne hodnike i posle 2 minuta setanja po njima naidjem na izlaz. Rekoh ajd idem opet unutra mozda sam nesto promashila... obidjem josh jedan hodnik i shvatim da ovi sto su pisali LP nisu bili nigde ni priblizno Petrovaradinu... Izgleda ce mi sa ovim LP-om trebati kompas... otkud ja znam gde je jug u Marakeshu!!! Palata de la Bahije izgradjena krajem19 veka i bila je punih 14 godina rezidencija Si Ahmeda Ben Muse velikog Vizira Sultana Mulaja Al-Hasana I.
U dvorishtu su drva pomorandze i banane i toga se moze videti bilo gde na ulici. Velike sobe, dvorishta, fontanice, harem ... Samo jedan deo moze da se poseti posto drugi deo josh uvek koristi Marokanska Kraljevska porodica. Definitivno se moram vratiti do ovog grada... mislim da nisam videla ni trecinu onoga sta ima da pruzi... Odoh ujtru za Rabat...
