Ovih dana nikako ne stizem do compa da vam napishem po koji recenicu a odavno hocu da vam ispricam neke stvarcice koje su meni veoma smeshne, tuzne, drage i naravno grozne... Ima svega poshto su ljudi drugaciji od nas, kultura je drugacija, kuce su drugacije... sve je nekako... drugacije. Maroko je najveci svetski prozvodjac narandzi pa ih ima na svakom coshku i kilogram narandzi u svako doba godine mozete kupiti za 3 dirhama sto dodje 25 dinara. Sveze cedjeni sok od narandze mozete kupiti gde god zastanete za 3-5 dirhama, ako ga bash trenutno nemaju na brzaka ce otrcati do druge tezge i doneti vam ga po apsolutno istoj ceni. Ne placate putne troshkove :) Gde god se okrenete ponudice vas cajem, da sednete, odmorite... Caj je presladak. Ja licno pijem caj bez secera pa je za mene caj sa pola kile secera u njemu uzasan ali uvek ga nekako izvadi taj caroban ukus i miris sveze mente od koje se kuva cuveni Marokanski caj. Navadila sam se na kaktus voce... To moram slikati pa cu vam staviti slike na blog. veoma ukusno voce puno nekih koshtica, veoma socno i dobro za stomak :)

Tipicnu Marokansku porodicu cine majka otac i copor dece. Ponekad se tu nadje baka koja zivi u kuci negde van grada i josh je kuca na plazi... Selim se kod bake kad mi se zavrshi kamp! Retko cete naci porodicu sa samo jednim detetom. Kad sam predavala svojim ucenicima stvari kao sto su uncle, aunt, cousins ispostavilo se da je prebrojavanje njihovih rodjaka jako jako komplikovana matematicka operacija :)

Dobila sam poziv od jedne ucenice da dodjem kod nje u kucu na rucak i kad sam pitala organizatore sta oni misle o tome, ipak, nekako je bolje da pitam poshto ne poznajem kulturu i obicaje, svi zajedno su poskocili i rekli "ni slucajno!!!". Kad sam upitala zashto, rekli su mi da im se jedna volonterka udala proshle godine tako sto je otishla kod ucenice na rucak ali ne svojom voljom ... Gadno :(

Porodica sa kojom zivim je prilicno moderna... Jedna od retkih kuca u kraju gde ja zivim koja ima evropski toalet i kupatilo. Svi ostali volonteri zive sa porodicama koje imaju cucavac iznad kojeg se tushiraju ako imaju tush. Ako nemaju tush onda tushiranje obavljaju polivajuci se vodom iz kante. Ukupno nas je osmoro u kuci! :)

Hrana je veoma ukusna i veoma zacinjena. Naravno sve se jede prstima i sa ogromnim kolicinama hleba. S obzirom da majka porodice sa kojom zivim ne radi svakog dana ustaje u 5 i mesi hleb tako da ja kao najveca lenjivica ustanem u 7:25 (poshto zivim odmah pored skole u kojoj radim) jedem vruc hleb za dorucak uz obavezan margarin i med caj ili kafu. Moji domacini su sad vec navikli da jedem viljuskom i da jedem male kolicine hleba ali prvih dana moje navike u ishrani su za njih bile katastrofalne! Josh uvek im nije jasno zashto nisam gladna u 11 uvece kad oni veceraju! :)

Mushkarci se drze za ruke kad hodaju ulicom. Ovde ljudi vole prisnost. Ako su dobri prijatelji vrlo cesto cete na ulici videti dva mushkarca koji se drze za ruke. Naravno Kuran zabranjuje homoseksulanost, a meni to svakog dana sve vishe i vishe lici na homoseksualnost. Njima je to normalno. Naravno ovde svi zele da dodirnu belu kozu i da te drze za ruku i govore ti kako imash predivnu kosu i prelepe oci i veliko srce i kako si inteligentna i bla bla bla... :)

Zene u 80% slucajeva idu umotane i skoro svi koje znam se mole 5 puta dnevno. S obzirom na razliku u vremenu ovde je prav jutarnja molitva u 3 sata pa imam tu ludu srecu da zivim daleko od dzamije pa ne cujem jutarnju molitvu. U Fesu sam, kada sam otishla drugi put , o tome cemo kasnije, spavala u hostelu koji je bilo odmah pored dzamije... sreca sreca radost :(

Marokanskih 5 minuta traje celu vecnost i to je stvar koja me ovde jako jako nervira i zbog koje jako cesto upadam u svadje sa organizatorima. Ali ovde je sve "No problem, no problem" sa ogromnim kezom dok ja kipim... znate kako ... vreme je novac! :)

Odoh na plazu

To be continued...