Ne znam zashto ali jedva sam cekala da pobegnem iz Rabata. Taj grad je poceo totalno depresivno da deluje na mene. poshto su nam u organizaciji rekli da nam je ponedeljak zadnji radni dan ja rekoh, da uzmem slobodan dan. Nisu se mnogo bunili kad sam im to rekla, nisu smeli pa sam ja u subotu uvece posle sastanka sa mojim drugarom Azizom sela na autobus za Euford i krenula put pustinje.
Aziza sam upoznala u Tanziru i poshto je iskusan pustinjski vodic htela sam njegove savete oko celog puta i naravno ceo cenovnik. Sve sto mi je rekao je bilo vishestruko korisno poshto sam na kraju ja celu pustinjsku pricu koju cete upravo cuti platila 40eura dok su Paja i Sale (i to cete cuti) platili po 150eura svaki.
Stigla sam u Erfoud negde oko pola 6 ujtru u busu bez klime. Imala sam tu srecu pa je noc bila prilicno hladna inace ljudi prokuvaju u busu, bar mi je tako receno. Pored mene je cim sam ushla u bus seo jedan momak koji se na kraju ispostavio kao vrlo fini i sa veoma dobrim znanjem engleskog. Iako nisam bila raspolozena za caskanje za tih 12 sati u busu morash progovoriti sa nekim par reci pa s obzirom da je upravo diplomirao ekonomiju imali smo tu i tamo o cemu da caskamo. Naravno neizbezan poziv u njegovu kucu na dorucak iako ne idemo u isto mesto. U Erfourdu ranom zorom sede u kafani neke chiche, poneka ziva dusha prodje ulicom ali uglavnom svi spavaju. Vole da uhvate ranom zorom hladovinu jer posle nastaje pakao pa ne moze ziv covek ni da spava.
Na stanici me je sacekala Azizova sestra a u njihovoj kuci mama i masa tetaka koje su se stvorile tu da bi me upoznale odmah ranom zorom i da mi kazu kako treba da naucim arapski jer se jako svidjam njihovom Azizu i mogla bi se udati. Koliko sam skontala ovde stvar sa udajom sredjuju tetke. Poshto sam celo prepodne prespavala, popodne sam se nashla sa Azizovim drugarom koji je bio zaduzen da me vodi u pustinju. Posle kraceg odmeravanja cena za pustinjarenje je bila 60eura. Rekoh, slushaj batice nesam ti ja rokfeler. Ljudi ovde strashno vole volontere koji pomazu deci pa moja prica o radu u Rabatu sa decom redovno spusta cenu za minimum 30%. I tu se mi pogodili za 45eura cirka. Posle pola sata sedela sam u velikom landroveru sa Pajom i Saletom. Paja i Sale (skraceno od Paolo i Salvatore) su italijani (90% garantujem gay) koji su se igrom slucaja nashli tu istog dana kad i ja i zaputili smo se zajedno put Timbuktua. Timbuktu je jedan jako jakoo fancy pustinjski hotel gde su se jako zacudili zashto ja od toliko lepih soba koje koshtaju "samo" 20 eura hocu da spavam na terasi hotela pod vedrim nebom. Nikad se nisam pokajala sto sam to izabrala. Nebo je bilo fascinantno te noci. Pola tamno plavo pola svetlo plavo sa milion zvezda i svakih 5 minuta proshara po neka zvezda padalica. Imala sam najvecu sobu u hotelu samo za sebe i to sa najlepshim plafonom. :)
Ujtru posle obilnog dorucka (znate kako je kad izgladneli srpski student naidje na svedski sto :) ) smo krenuli u lootanje po pustinji i oazama. Naravno Paja i Sale su imali povlashcen tretman poshto je Idriss, nash vodic, pricao stalno na italijanskom. Vishe sam ga razumela italijanski nego engleski kad je pricao. Tako da sam ja 2 puna dana i treci pride vezbala italijanski.
Otishli smo do male oaze i gledali kako se ista navodnjava. reci koje su mi bile izrazito smeshne "kad pada kisham kishnica se skuplja u podzemne bazene pa se posle ista koristi za navodnjavanje" kisha? u pustinji? :) Otishlo smo do suvog jezera pa do jezera koje ima vode pa do sela Risani koje ima staru kazbu i jedno milion starih kraljevskih palata poshto je nekada davno Risani bio prestonica Maroka. Videli smo fatamorgane, vodena ogledala... Pustinja je puna fosilnih ostataka tako da na svakom koraku mozete da kupite iste ili samo da zavirite u male muzeje. Eksploatacija minerala je u velikom jeku na obroncima pustinje.
elem... popodne su nas cekale kamile i noc u pustinji. Mislim da nikad vishe necu sesti na kamilu. Jako jako jako su neudobne i sada 3 dana posle svega josh uvek me bole dlanovi, noge i ruke. Kada smo se vracali iz kampa poslednjih pola sata nisam mogla da jashim kamilu vec sam hodala i u jednom trenutku sam cak i vodila karavan. samo josh malo vezbanja hodanja kroz pustinju i mogla bi da se zaposlim kao profesionalni vodja karavana.
Pre samog polaska u pustinju u hotel su doshli neki prodavci garderobe pa sam josh pola sata morala da cekam da Lorenci od Arabije (Paja i Sale) kupe stogod. Na drugoj slici je moja kamila bez mene na njoj i Sale kao Lorenzo od Arabije.
Noc u pustinji je bila neverovatna. Posle vecere koju su nam spremili Berberi koji zive u pustinji napustila sam kamp i pocela uspon na veliku dinu na kojoj sam planirala da spavam. Naravno dushu sam ispustila na 20-tom metru pa sam tu i spustila svoju vrecu za spavanje i ujtru se probudila u pesku do gushe da gledam ocaravajuci prizor izlaska sunca i kako dine menjaju boje od tamno braon do zlatnih.
Kad smo se vratili u hotel skontala sam da Paja i Sale imaju istu rutu kao i ja i da josh pride imaju kola. Tako da smo nas troje vec sledeceg trenutka bili u Todres Gorge koji je ustvari kanjon reke Todres mada ja nikako nisam ceo put skontala gde idemo. Pre toga svratili smo do prirodnog bazena gde je ledeno hladna voda cekala samo mene da uskocim u nju. U ovom delu Maroka postoji problem sa hladnom vodom. Nema je ni od korova. I kad sam bila apsolutno spremna da se ubacim u hladne vode primetila sam da cu biti jedina zenska osoba u bikiniju tj jedina zenska osoba u bazenu. Posle par minuta saznala sam da je zabranjeno kupanje za zene u bazenu. Nemate pojima koliko sam bila besna!
da bi ohladila glavu stavila sam je pod cesmu dok su me neki likovi zacudjeno gledali... opet sam upotrebila srpski recnik... srecom i dalje niko ne razume srpski :)
Rastali smo se u Ouarzazatu gde sam u jako slatkom hotelcicu za 3 eura prespavala 12 sati. Sad cekam Kamila i Justinu i Kamilovog oca i palimo negde u planine. Vec sam upozorena da nema kratkih rukava kad odemo gore! :)
