Posle 2 dana efektivnog odmora u Ouarzazatu (mada nista drugo ne mozesh ni da radish u tom gradu) stigli su Kamil i Justina i priopcili mi da moramo josh jedan dan cekati Kamilovog oca da dodje po nas. Posle popodnevnog gluvarenja u bazenu hotela i par piva (koje je ovde jako teshko naci i extremno je skupo) otishli smo u krevet negde oko 10 i probudili se zabunjeni kao curici negde oko 9. Kamilov otac je vec bio tu spreman da nas vozi u planine na 3000m nadmorske visine. Ouarzazate je grad velikog vetra i jedne fascinantne kazbe koju kada obidjesh nemash nista drugo da radish.
Na putu za Taznaht koje je bila nasha prva stanica na putu prema 3000m nadmorske visine stoji usamljena pumpa Haven koja sluzi u holivudske svrhe kao i 2 filmska studia u Ouarzazateu. Veliki blockbusteri su snimani u ovom studiu i Marokanci se takvim stvarima jako jako ponose. Kazu da je ova pumpa videla mnogo filmova.
Poshto sam poshteno obelezila pumpu (bilo mi je strasno loshe od vrucine, voznje a i od ranog jutra me je zeludac boleo pa sam povratila ono malo kafe koje sam popila tog jutra) nastavili smo ka Taznahtu sa Marinom kao suvozacem.
Posle obilaska Taznahta koje je trajalo cirka 30minuta laganog hoda s jednog kraja sela na drugi pocela sam lecenje stomaka sa jagnjetinom na Marokanski nacin. Lepo je moj pokojni deda govorio da jagnjetina sve leci. Mada mi je i dalje bilo loshe.
Taznaht je bez obzira na velicinu jako uzurban gradic i za tren oka uletecete u saobracajnu guzvu koja ce josh vishe podici prashinu. I josh vetar donosi pesak iz Sahare...
i nesto je tu meni bilo cudno... mislila sam da cu izdaleka videti ogromne borove shume i kad stignemo gore samo cu da se zavalim u hladovinu iste i uzivam... samo da se ne penjem vishe ... znate da imam 2 leve kad je pentranje u pitanju... ali nesto nije bilo u redu... nigde nisam videla shumu. Kad je Kamilov otac rekao "dobrodoshli u zemlju zmija i skorpiona" sve mi je bilo jasno. Odjednom mi se ispred ociju pojavila scena iz filma Braca po materi i pusta Dinara... ovo je izgledalo josh gore.... Gusti dim prashine se dizao iza nas a ja sam kao suvozac mogla da napravim neke fantasticne fotkice
Tazout je sedmo selo u planini posle Taznahta koje se klasifikuje kao gradic. Puno dece, puno ljudi i mozda 50-tak kuca od kojih smo mi obishli bar 20. Morali smo celu rodbinu da obidjemo. A sta cesh drugo raditi nego lootati po selu i mozda malkice po okolini.
Umesto da spavam kao bebica poshto su noci prohladne ja sam muku svoju mucila sa malim zvrima koje zive u tepihu koje su me izujedale do bola. U tom selu kao i u 6 prethodnih ljudi se bave rucnom izradom tepiha koje kasnije prodaju. Svako od njih u kuci ima milion tepiha od ciste vune ali moja koza ne podnosi vunu. Iako smo bili obuceni do grla ja i danas (5 dana posle svega) pokushavam da smirim svrab fenerganom. Tipicna berberska kuca od namestaja ima tepihe, jastuke, stocic za rucavanjem pijenje caja i sve ostale rituale i od skoro policu za TV poshto je selo skoro dobilo tekucu vodu i struju. I naravno svi su odmah pokupovali televizore...
Posle sela, iz kojeg sam jedva cekala da odem, na putu za Marakesh i vilu sa 17 soba i 5 kupatila ( o tome cu u sledecem postu) otishli smo do stare Berberske prestonice. Marakesh je ustvari prestonica Berbera ali zamak vladara bio je sagradjen daleko od Marakesha kako bi Francuzima koji su drzali Rabat bilo teze da stignu do njega. Ovde se sve gradi od blata vode slame a poshto je zemlja crvena iako zamak nije star vecina su rushevine. Sa malenim uzanim stepenicama, ogromnim sobama i predivnim vidikom sa krova ovo je stvarno bilo vredno videti.
