I eto nas u Shangaju velegradu! Pljusak za dobrodoslicu, vlaaaagaaa jos gora nego u Pekingu, vreme pomoz’ Boze! No, mi smo odlicili da, po uzoru na lokalno stanovnistvo, ignorisemo stalnu ulepljenost i kisu na 35 stepeni, tako da mokri odosmo u potragu za nasim hostelom... Panduri nas uputise na pogresnu stranu jer smo im verovatno pogresno “otpevali” ime ulice, ali uz mapu i kompas uskoro zakucasmo na vrata najboljeg hostela do sada, “Le Tour Shanghai”, gde vlada sjajna kucna atmosfera. Oni nam besplatno iznajmise papuce, fen za kosu i Lonely za Shanghai, tako da krenusmo u osvajanje Shangaja.
Grad je zaista neverovatan, opet nesto potpuno novo! On je bio malo ribarsko naselje dok nije pao u ruke kolonijalnih sila (Engleza i Francuza) koje su ga pretvorile u ogromnu luku i bitan trgovacki centar. Nalazi se na obalama reke Huangpo koja se na pedesetak kilometara odatle spaja sa Jangcengjangom i uliva u Pacifik, cineci tako prirodnu luku.
Uz Huangpo se nalazi i glavni deo grada – Bund, setaliste duz koga se nizu glamurozne art-deko i klasicisticke kolonijalne zgrade uprave – sada banke, hoteli i restorani, a na drugoj obali je Pudong – novi deo grada i pozadina na fotografijama miliona posetilaca. Do pre deset godina Pudong je bio livada, a sad se tu zida najvisa zgrada na svetu (za Svetsku izlozbu koja ce se odrzati 2010. godine). Na slikama iznad mozete videti kako sad izgleda ta livada na kojoj je niklo mnostvo velelepnih oblakodera koji, uostalom, i dalje nicu! Tu je i slavni Oriental Pearl – TV toranj koji je postao simbol grada. Pravi grad buducnosti, ali opet uz priklanjanje tradiciji i sujeverici! Trenutno cetvrta zgrada po velicini na svetu, prvoizgradjena na livadi, ima tacno 88 spratova (opet 8 – srecan broj) i 13 segmenata (simbolicki budisticki broj), pri cemu podseca na stablo bambusa. Ovaj poslovni dzin nosi ime Jin Mao, sto znaci ekonomija i trgovina, ali i prosperitet i zlato!
Naravno da smo se jedno vece sa ushicenim hordama turista uzverali na taj 88. sprat, odakle se sa jedne strane vidi atrijum zgrade (gledate 320 metara ispod sebe!), a sa druge grad koji podseca na bozicnu jelku... Kinezi mnogo vole kad je sareno, okiceno tako da sve sljasti, sto je nekad interesantno, a cesce prelazi u kic...
Tu su i ogromni trgovacki centri, avenije, nevidjeno! A rekom, uz plavim lampicama ukrasene turisticke brodice, plove ogromne ladje koji su verovatno videle sva svetska mora, pusta ostrva i kojekakve belosvetske nemani...
Na drugom kraju grada – opet kontrast! Na petlji se neka skitnica razgacila i spava na duseku, lokalni trgovci vas u pola noci posluzuju u svojim radnjicama obuceni u pidzame, prave rucak u prodavnici. U trecem delu grada prelepa basta i orjentalni bazar! A cetvrti, Francuska koncesija, evropski deo Shangaja sa sve vilama od crvene ciglice, pabovima, ekskluzivnim buticima sa odecom od svile. A tu je i luka – vecito steciste dekadencije i hedonizma...
Najvisi standard u Kini (prosecna inzenjerska plata je ovde 500 evra – a stanovi i hrana budzasto!), zgrade i ambicije nebu pod oblake, futuristicka gradnja, jedan od najboljih muzeja kineske kulture u drzavi, ulice pune dobrih kola, manjak riksi i bogalja, jata biciklista, sve bljesti cim padne mrak... Ali ne bi to bio istok, da nema neke kvake... Metro i busevi, verovali ili ne, idu do 22h, posle toga – mos’ se slikati ili uzeti taxi! A peske je nemoguce stici do hostela – ima oko 10 km (sto je za Shangaj heart of the city), ali preko petlji, bez trotoara, daleko od prijatne pa i avanturisticke setnje... Paradoksi, paradoksi, uhhhhh...
