Nekada davno, stanica za osluškivanje Tojfelsberg neprekidno je čuvana, od šezdesetih godina sve do pada Berlinskog zida. Skriveni dragulj na brdu Berlina, poznatijem kao Đavolja planina, nudi uvid u hladnoratovsko nasleđe i otkriva lep pogled na grad. Posete su organizovane vikendom popodne, mada u stvarnosti vodiči jedino love ljude koji preskaču kapiju ili pronalaze rupe u ogradi, kako bi im naplatili turu ili ih izbacili. Priča se da imaju dogovor sa vlasnicima zemljišta, koji su pokušali da sagrade luksuzne apartmane, ali nisu uspeli. Jedan od vodiča kaže da želi da učini Tojfelsberg organizovanijim kako bi bilo bezbednije. Iako su neke od njegovih briga razumne, čini se boljim da mesto bude otvorenije.
Postoje i planovi da pretvore stanicu u umetnički, kao i centar za zelenu energiju.
Mada ova oblast i dalje nije naseljena, Tojfelsberg predstavlja klasični pokušaj džentrifikacije. Duh spontanosti ukroćen je i razvodnjen skorašnjim razvojem situacije, što možda jeste legalno ali ne deluje ispravno.
