Iako Specijalna administrativna oblast Kine – Hong Kong nije mesto na kojem možete videti nešto od drevne kineske kulture i civilizacije, vredno je posete, ako ni zbog čega drugog nego zbog činjenice da ga nazivaju New York-om istoka. Ova godina je čak proglašena za Discovery Hong Kong Year, tako da sam u skladu sa svetskim trendovima posetila ovo “in” mesto. Šalu na stranu, u pitanju je bilo poslovno putovanje, tako da sam tamo provela cela 3 i po dana. Put je trajao ukupno 15 sati (3 do Londona, a zatim još 12 do Hong Konga) i tako stigosmo. Malo li je reći da smo bili iznenađeni kada smo spoznali da nam se hotel nalazi u ulici noćnih klubova (sve sa natpisima Welcome US navy) u oblasti Wan Chai, na Hong Kong Island, u blizini poslovnog centra grada. To je kad vam u opisu hotelske lokacije piše da je hotel u samom centru noćnog zivota. Bogu hvala, nisu iznamljivali sobe na sat ili to kod njih drugacije ide, to nisam ni pokušavala da saznam. Iako makroi nisu napadni, bilo mi je frka da slikam striptizete ispred barova. Pa za tu egzoticnu sliku ostajete uskraćeni. Hong Kong Island je inace centar HK-a, a evo čuvenog noćnog pogleda na ostvo sa poluostrva Kowloon i oblasti Tsim Tsa Tsui – raja za kupoholicare! (overeno, sledi u nastavku)
Postoji jedna stvar koja mi je pokvarila put i zbog koje se više ne usuđujem da uđem u kineski restoran (iako sam tamo jela najbolju kinesku hranu koju sam ikada jela). Znate kako miriše (da ne kažem smrdi) kineska pijaca kuhinje kineskih restorana, sa onim teškim mirisom hrane i vlage koja vam se zalepi za nozdrve? E, tako smrdi ceo grad! Naravno, ne periferija, ali naseljeni deo da. Nisam nikada ranije bila u Aziji, ali kažu da cela nosi specifičan miris. Nekima nije smetalo.
Kad se na sve to doda komentar jedne Kineskinje da oni jedu sve što leti (a da nije avion) i sve što ima 4 noge (a da nije sto i stolica), počela sam da primećujem da nigde nema ni kučeta ni mačeta na ulicama. Muve nemaju odavno (imali su zakon po kojem je svako morao da ubije mesečno 10 muva, čak i turisti) dok ih nisu istrebili. Mogu samo da zamislim kako im je bilo sa muvama na onoj vlazi! Elem, psa sam primetila tek u blizini Po Lin manastira. Ali, moram da napomenem da su budisti monasi vegetarijanci (rucak u manastiru nejestiv!!!). Ovaj manastir se nalazi na Lantau Island, najvećem ostrvu u Hong Kongu, koje ima svega 20.000 stanovnika, ali zato prelepo očuvanu prirodu i sve vrste zmija otrovnica za koje sam čula, koliko ima vrsta divljih životinja nisam popamtila osim tigrova koji se ponekad pojave (kako mogu da se pojave na ostrvu u sred mora ako vec nisu tu?), i poslednji je ubijen u napadu na stanovistvo krajem pedesetih.
Ovim ostrvom prostire se i najveća plaza HK-a, dugačka 3 km, naravno peščana (bilo je hladno za kupanje, ali sam umočila nogu u Južno kinesko more, juhu!).
Iznad manastira nalazi se najveći sedeći bronzani buda na otvorenom, visok 25 metara. Buda sedi na lotosovim laticama (u kojima je njegov muzej, ali tu nije bilo dozvoljeno slikanje), pošto je po legendi čim se rodio prohodao ispod njegovih nogu kad je napravio prvih sedam koraka su cvetali lotosi.
Ovo ostrvo mi je ostalo u najlepšem sećanju. Ostalo je ili skroz urbaznizovano ili sirotinjsko. Oni još uvek imaju ljude koji žive u čamcima na vodi (tzv. Sea people), ali grade državne stanove za njih i ostalo ih je jos samo 2000. Inače, Hong Kong ima 7.400.000 stanovnika i za njih ne važi kinesko pravilo o jednom detetu. Najviše ima Kineza, ali imaju dosta i Britanaca (ipak su bivša britanska kolonija), Amerikanaca, Australijanaca, čak sam viđala crnce i naravno Arape ili Induse ili šta god da su (koji nude usluge krojača, lažne satove i tašne). Državni stanovi se nazivaju kiss buildings (jer su tako blizu), a televizor ti nije potreban, možeš da gledas komšijski, samo bi trebalo da imaš daljinski. U proseku 5 Kineza zivi na 25 kvadrata, a radna nedelja traje 44 casa. Tu sam ja zaključila da smo mi definitivno besna nacija.
Što se tiče cena prosečna radnička plata je oko 60.000 naših dinara. Ali, flašica 0,3l vode je oko 100 dinara. Valuta je inače Honkongski dolar (samo dodate nulu i prebacite u naše dinare). Centar je urban, čist i siguran, Periferija je tropska, siromašna i egzoticna. Zbog vlage u svim zatvorenim prostorijama (posebno restoranim) je stalno uključena klima i vrlo je hladno i neprijatno. S druge strane ako tu istu isključite u svojoj hotelskoj sobi nećete moći da dišete. Inače jako su sujeverni i sve im je podređeno tome. Glavne religije su budizam, taoizam i konfučijanstvo. Obožavaoci su i kulta predaka (spaljuju papirne cipele, haljine, veš masine i klima uređaje da ako su ih mrtvi imali za života imaju i posle, a ako nisu da ih imaju u sledećem). I, naravno, sve je izgrađeno po feng shui-ju. Kako imaju problem sa prostorom, zgrade niču u visine, ulice su uske (sa po dve trake u oba smera najvece ulice i nadvožnjacima, podvožnjacima, predvožnjacima i tunelima.), a tramvaji i autobusi su, naravno, na sprat. Auto je luksuz, pa ih samo bogataši i voze, ali prevoz sjajno funcioniše. Posebno je popularan trajekt Star Ferry koji vas za naših 20 dinara prebaci na poluostrvo za 10 minuta (kažu da je to najjeftiniji prevoz ovakve vrste u svetu). A pogled, pogotovu noću, puca na svetleći grad, gde svaka veća zgrada ima svoj light show na vrhu.
Šteta što nisam mogla da vidim drevnu Kinu, mislim da bi ostavila mnogo veći utisak na mene. Ali, dobro za početak mojih dalekih putovanja i ovo je ok. A,da! Shoping! Hm, imaju kineske pijace (kao naše) I naravno ekluzivne butike najvećih svetskih brendova. Sa ogromnih bilborda smeši ti se Judd Law koji reklamira Dunhill, Sharon Stone i Brad Pitt. Naravno, da ne izostavim ponudu lažnih Rolexa i Prada tašni. Pa, ko voli…Tehnika je malo jeftinija nego kod nas, McDonald’s isto tako, čak i Zara. Ali, to je zato što je kod nas životni standard visok!!!Ha, ha…To mi nije jasno.
Viza se prilicno teško dobija, jer kineski konzulat radi samo utorkom i četvrtkom, a za Hong Kong je i nešto drugacije. Tako da sam dobila vizu (išla sam poslovno) za jedan ulazak i to na 5 dana, što mi je aerodromski čupavi carinski službenik na jako lošem engleskom 5 puta i ponovio.
Inače, prilično loše govore engleski, što je čudno s obzirom na to da su tako dugo bili engleska kolonija i da imaju tako mnogo stanovnika sa eng govornog područja i naravno turista (prošle godine je HK posetilo 25 miliona ljudi). Vrlo su ljubazni, posebno taksisti koje smo (Srpski) častili, pa pitaju odakle smo, ali ne znaju ko smo. Čak i mladi zaposleni u Pizza Hut-u te jedva razumeju da naručujes običnu ne dijetalnu Coca Cola- u. Regular, no diet! Regular, ok? I tako pet puta. Dobro, da nije 4 puta (to im je nesrećan broj).
