|
10.06.06. Jutro u Frankfurtu. Ispred železničke stanice se nalazi tramvajska stanica, odakle tramvaj broj 21 vodi do arene... a na stanici... preko 50 devojaka. Promoterke... sve u adidas haljinicama. Oćeš plavušu – ima. Oćeš crnku – ima. Oćeš azijatkinju – ima. Oćeš crnkinju... aj pogađajte... ima i toga. Gde da gledam? Prošao sam pored već dobro poznatih Frankfurtskih banaka i evra i stigao na obale Majne gde je prizor bio fantastičan. Na sred reke su bila postavljena 2 video bima. Jedan je gledao na jednu... a drugi na drugu obalu... a na obalama ... na hiljade i hiljade i hiljade Engleza koji nisu došli do karte. 1:0 za ostrvljane... dovoljno! Pobedi se u zube ne gleda. Frankfurt je tonuo u mrak, pijani englezi su bezuspešno tragali za još kojom bocom piva... Neznam da li je pivo nestalo zbog engleza ili... ili zato sto je juče bila subota... a “kad subotom narodjanjaci dođu...” Pravac Lajpcig! Našao sam se sa mojim domaćinom iz Lajpciga... zove se Dejv. Englez koji ne voli fudbal... nadam se da nije nastran. Noć ću provesti u veoma visokoj zgradu u koju se može ući samo indentifikacionom karticom. Stan na 19. spratu. Bežični miš, bežična tastatura, TFT monitor i bežični internet... to je u mojoj sobi... a u drugoj sobi još par računara, laptop i naravno LAN... pogađate... bežični. 11.06.06. Dan je počeo perfektno. Sunce me je probudilo... ko stvoren dan za fudbal ... 27 stepeni! Ustao sam principom kosi hitac... kao profesor fizičkog u lajanju na zvezde i otrčao do stadiona da pokušam da nadjem kartu za utakmicu. Karte su se prodavale po ceni od 300 evra... čak sam i Santrača pitao da li ima kartu viška... nije je imao. Digao sam ruke i pošao nazad na fan fest i usput sam naleteo na tri Srbina iz Švajcarske koji su imali kartu viška... prodali su mi je za 50 evra i 3 kokakole... gledaću utakmicu svetskog prvenstva. Što se utakmice tiče... znam da je oko mene sve bilo narandžasto. Navijači Holandije, i stjuarti na stadionu, i glupi Roben koji nam je dao go! Nema više razloga za ostanak u Lajpcigu… pravac Hamburg. Zanimljivo je to da je Hamburg baš visoko na kugli zemaljskoj… više nego što sam očekivao… toliko visoko da je u 11 uveče, kad sam stigao, još bio dan. 12.06.06. Probudio sam se sa glavoboljom. Džoni je već bio otišao na posao... Krenuo sam u osvajanje Hamburga podzemnom železnicom. I naravno švercovao sam i kako to uvek biva, kad najmanje treba, baš u trenutku kad sam u vodiču za Svetsko Prvenstvo pročitao da se švercovanje u gradskom prevozu naplaćuje 40 evra... baš tada je ušlo desetak kontrolora u podzemni voz... ali nisam ni ja od juče... moje oštro oko ih je spazilo na stanici... i ja sam... baš tada, na toj stanici, izašao iz voza. Kada sam se prošetao obalama jezera u centru Hamburga, i imao bliski susret sa nekom pernatom životinjom... labudom... šta li već... mislio sam da mogu da se odužim samo tako što ću da pojedem nekog njegovog bliskog rodjaka. Aha... Burger king... sigurno imaju neku piletinu!
Ja sam u Jevropu došao da vidim stadione, dakle pravac AOL arena... dom fudbalera HSV-a. Ovo je jedini stadion čiji je muzej otvoren za vreme svetskog prvenstva i mogu da kažem da je odličan. Najveći utisak ostavlja ulazak u sam muzej. Ulazi se kroz vrata koja se automatski otvaraju... ali na žalost automatski se i zatvaraju tako da se posetilac nađe u mrtvom mraku... u sobičku 2 sa 2. Odjedanput se čuje huk sa tribina, navijači HSVa pevaju pesmu... e tek kad osetiš ono što osećaju protivnici kad izađu iz tunela AOL arene... onda možeš dalje. U muzeju sam ponovo video pehar sa velikim ušima i osetio sam se čovekom koji ne poštuje svoje. Pa zar moram da odem u Barselonu i u Hamburg da bih video pehar sa velikim ušima? Ne... taj pehar mogu videti i na stadionu u Ljutice Bogdana. |
