Dnevnik jednog navijača

Boravak u muzeju sam iskoristio i da pogledam najzanimljivije detalje sa utakmice odigrane na stadionu koji sam već opisao ... na Prateru. Finale kupa šampiona 1983. HSV – Juventus 1:0! Utakmica ... hladna ... kao i stadion na kome je igrana.

Uveče sam se našao sa Džonijem. Bilo je već 10 pm ali je napolju još uvek bio dan. Gde idemo? Sent Pauli... naravno. To je mesto koje je na mene ostavilo najjači utisak. Ko na filmovima. Ti šestaš a oko tebe kurvi koliko hoćeš. Nema slika sa ovog mesta... jbg... zabranjeno slikanje.

13.06.06.

Veći deo dana sam proveo sam jer je Džoni imao mnogo posla. Obilazio sam prelepe Hamburške bašte... jedna zauzima površinu od čak 10 hektara. Međutim najzanimljiviji deo dana je bio na fan festu. Fan fest u Hamburgu je bio najbolje organizovani fan fest u Nemačkoj. Svaka reprezentacija je imala svoj štand i aj pogodite čiji je bio najgori? Pa naravno naš.

Kako ću lepo da spavam naredna 3 ili 4 sata... a onda... pravac Amsterdam ... da vidim kakav je njihov Red distriht u odnosu na Sent Pauli!

14.06.06.

Put do Amsterdama me je vodio preko Osnabrika. Najzanimljivije železničke stanice koju sam video na mojim putešestvijama. Na dva nivoa je. Prvi nivo ima kolosek Istok – Zapad a drugi nivo Sever – Jug.

Kako nemački vozovi kasne samo kad sam ja u njima ... zakasnio sam na voz za Amsterdam pa sam morao u Osnabriku neplanirano da provedem četiri sata. Mali je grad, tih i lep ... na mene je ostavio utisak pa ću ga malo opisati. Dobrodošlicu u ovaj grad putnicima želi na hiljade bicikala parkiranih ispred železničke stanice Tihe ulice ... jeste da je rano jutro ali... tako pusto mesto dugo nisam video. Dakle... pravac Amsterdam sa jednim jedinim evrom u džepu!

U vozu sam se sračunao… do sada sam potrošio 279 evra. 140 sam dao za karte za utakmice… dakle držim prosek koji sam zacrtao… 10 evra per day.

Stigao sam u Amsterdam… ako je verovati mom rokovniku već sam prešao 3000 kilometara. Sa mojim domaćinom Henrikom trebam da se nađem tek u 8 uveče… sad je 14:30. Dakle… dan ću provesti sa Mint i njenim drugom iz Kanade. Mint je ružna kao miš ali je zanimljiv lik…a Kanađanin… čoek je tri nedelje u Evropi i nije izašao iz kuće. U Kanadi živi na nekoj farmi... najbolji drug mu je pile!

Dakle… pošto je kiša, a Amsterdam je pun turista… i ja sam odlučio da i ja na trenutak budem turista. Nisam hteo da ko Bora Čorba plivam za čamcem, već sam seo u isti i počeo šetnju Amsterdamskim kanalima. Vožnja… bila je dosadna dok nismo udarili u zid kanal …a onda je vožnji došao kraj.

Onda sam otišao u red distriht. Sent Pauli je prvo veći, zatim je čistiji… i kulturniji ako takvo mesto uopšte može biti kulturno. U Sent Pauliju se nalazi policijska stanica… tek ako zatreba. Ovde.. ovde sve sam šljam! Kurve neke matorke, prljave… krastave… užas.

Moj domaći … i njegova verenica Monik… cool ljud … zaljubljenici u vožnju motorom. Odgledali smo Nemačka – Poljska… go u zadnjem minut … 1:0 za domaćine. Tuš i spavanje… baš sam umoran.