Poljska u jednom dahu

Ania je morala nazad na posao, a ja sam tog istog dana, 17. septembra :) imala dogovor sa jednim drugim članom Hospitality Club-a, Elnihom, da obilazimo grad. Kris je stabilan, staložen, spontan, pozitivan, veseo i veoma informisan. On je student građevine u Krakovu, a inače je iz malog mesta Frysztak, 100 km od Krakova. Sa njim sam obišla Vavel, Jevrejski deo. Dan je bio divan i sunčan. Predveče smo otišli da jedemo u Babciu Malinu. Tu smo se sreli sa ekipom studenata, od kojih su neki bili Elnihovi cimeri, a tu su bile i njihove devojke, sve u svemu puno ljudi. Kasnije smo svi zajedno otišli u njihov studentski stan. E i to je bio doživljaj. Velike prostorije, nekoliko kompjutera, mnoštvo sudova, papira, olovaka, dušeka za spavanje, grejalica, kofera. Svako studira nešto drugo. A na zidovima, na ogromnim papirima, poučne misli i protestne poruke vezane za proces studiranja i učenja, što pokazuje kako baš i nije lako završavati nekakve fakultete, ako ste živog duha koji vas vuče na sve strane po malo. Kreativni haos, pun nekakve miline i života. Ovde takođe možete dobiti HC smeštaj. Ima puno stanara, bar pet, šest, ali ponekad ovde u isto vreme sa svim tim stanarima, boravi i po pet ljudi sa HC-a.

Trg Rinek je sa svih strana opkoljen zgradama raznih stilova, što daje veselost i živost ovom mestu. Svaka kuća je spomenik, a skoro svaka druga je muzej. Jedna od takvih kuća je i dom čuvene porodice Čartoriskih. Ovaj dom poznat je kao riznica skupocenih zbirki: keramičke, oružarske i filigranske umetnosti. Tu se nalazi bogata rukopisna biblioteka i neobična galerija slika, među kojima su prave retkosti "Dama sa lasicom" Leonarda da Vinčija i Rembrantov "Pejzaž pred buru".

Od trga Rinek, ulice se zrakasto šire u raznim pravcima. Ulice su pune kafea i restorana u starim kamenim dvorištima, koja odišu u isti mah prisnim, ali i zbog svoje starosti svečanim ambijentom. Poljaci vole da piju pivo. Specifično je to što ga često mešaju sa sirupom od maline ili đumbira. Ovde često možete naići na takozvane mlečne restorane – Bar Mleczny. To su maleni restorani sa svega par stolova, u kojima možete, za samo 2-3 evra, pojesti kompletan kuvani ručak domaće poljske kuhinje. U tim restoranima treba sami da odete do pulta i tražite šta želite, onda sačekate i odnesete sami do svog stola, inače ćete ostati gladni. Nisu to nama poznati ‘self service' restorani sa velikim belim tacnama. O ovim restoranima nećete pročitati u klasičnim turističkim brošurama. Tu se uglavnom hrane penzioneri i studenti. Jedan od najomiljenijih studentskih restorana takve vrste se zove Babcia Malina (Bakina malina). On je napravljen u narodnom stilu u Akademiji Umetnosti Jaglenskog Univerziteta. Malo je zabačen i u podrumu. Potražite ulicu Svavkovsku, na suprotnom kraju trgu od Marijanske crkve, pa još malo prema izlazu iz starog grada. Preporučujem da probate poljsko nacionlano jelo pierogi – valjuške sa kupusom, krompirom ili mesom, a za piće uzmite kompot od kuvanog voća. To će vas izaći 2 evra.

Jagelonski Univerzitet u Krakovu osnovan je u XIV veku, za vreme vladavine Kazimira Velikog (1364). To je staro gotsko zdanje od crvene cigle, sa lučnim svodovima i malom fontanom u dvorištu. Nikola Kopernik je tu studirao i stvarao svoju teoriju De revolutionibus orbium celestium (O kretanju nebeskih tela). Ivo Andrić je školske 1913./14. godine na ovom fakultetu upisao prvu godinu filozofskih studija.