Strana 2 od 6
 

28. avgust

Najzad frankofona zemlja! U Briselu sam odseo kod očeve prijateljice Ane koja je Dankinja i koja radi za Evropsku uniju. Odvela me ja na roštilj-veče kod svojih danskih prijatelja i, iako su to bili ljubazni ljudi, roštilj izvrstan a kuća od 400 kvadrata, društvo starih ljudi me je smorilo i radije bih lutao po centru gladan. Sledećeg jutra je počela moja turneja po Belgiji odlaskom do obale Severnog mora. Inače, voziti se kroz Belgiju je skoro isto što i voziti se prigradskim vozom jer se do sledećeg grada stiže za 15-30 min a na vozove se čeka koliko i na metro.

Ostende na obali mora. Lepa katedrala, šoping ulica, plaža – sve već očekivano i viđeno. Sivi oblaci su prekrili nebo. Seo sam na plažu ali užitak je izostao. Hteo sam da napravim neku umetničku fotku ali osvrnuh se – nije bilo ničega inspirativnog, ljudi nelepi i nezanimljivi a deca retko se smeju i nisu čak ni simpatična. Na ulicama je bilo više starih no mladih – Ostende sam doživeo kao jedno dosadno odmaralište za starce. Sjurio sam za 15 min u Briž.

bruges, briž, briz

Ovaj gradić je prava čarolija. Stari grad je okružen vodom kao u srednjovekovno doba, prožet kanalima i popločanim uličicama bez saobraćaja i kućama sa ciglastom fasadom, rebrastim krovovima i, jednom reči, flandrijskom, kitnjastom arhitekturom koja je nešto što se dopasti mora. Šetati se Brižom je odlazak nazad u prošlost, u bajku. Čovek ga svakim korakom doživljava drukčije i iznova, kao da menja svoj oblik. Na trgu Markt čovek se gubi i okreće u krug jer kuda god pogleda, vidi melem za svoje oči. Ovaj je grad doslovno prenatrpan turistima da ne može da diše te vapi za osamom. Tog dana je bila neka parada tako da su svuda bile postavljene stolice te se 5 evra plaćalo samo za sedenje! Kroz centar se jedva kretalo. Mase turista su nadirale u sve pore grada. Lepota ovog grada je, za mene, bila silovana od strane tih masa ljudi.
Briž  

Verujem da šetnja pustim ulicama Briža uz zvuke zvona koji blago presecaju tišinu mora biti apsolut sreće. Predveče sam otišao do plavokose Hane, mog kontakta u Brižu. Otišli smo vozom u Mahelen, gradić blizu Antverpena gde se održavao besplatan koncert na trgu. Bilo je bezbroj ljudi na ulicama i atmosfera je bila za pamćenje. Hana je bila spontana i pametna. Posle koncerta trebalo je da prenoćimo kod njenog rođaka ali kako je on bio u dobrovoljačkom timu za čišćenje trga, za tren oka nam navukoše uniforme, dadoše oruđa i za sat-dva očistismo ceo trg! Bilo je to zabavno i neobično iskustvo. Posle toga noć ne beše gotova jer odosmo u VIP šator na žurku gde smo do zore mogli da pijemo do besvesti! Sutradan u podne odosmo u Antverpen gde smo proveli popodne šetajući se centrom koji je takođe lep, delom nalik na ostale gradove. Oponašali smo turiste i pravili brojne šale, smejali se i doručkovali na luci uz reku. Nažalost, došao je oproštaj i ona se vratila u Briž a ja u Brisel.

bruges
Briž

U prestonicu sam se vratio odista iscrpljen i bez energije za otkrivanje još jednog grada. Našao sam se sa prijateljem Ruslanom iz Estonije koji radi u Briselu za EU. Ruslan je bio nepojmljivo velikog srca i obrazovanja. Odveo me je na večeru i pokazao mi centar: Palais royal, Grand-place, Bourse zatim Evropski distrikt gde je smešten Evropski parlament itd. Brisel poseduje onu prestoničku monumentalnost koja nedostaje ostalim belgijskim gradovima, mada nema mnogo toga da se vidi. Vratio sam se kod Ane, ''napunio baterije'' i sledećeg jutra uskočio u voz za Luksemburg dok su se vrata od voza zatvarala.

antverp brusseles luxembourg
Antverpen Brisel Luksemburg

Ove državica stara deset vekova je smeštena na tromeđi Belgije, Francuske i Nemačke, i predstavlja nešto drukčije, možda ne baš zasenjujuće ali svakako dopadljivo. Stari centar grada je dosta mali i jedino se ističe katedrala Notre Dame u kojoj se čuje duhovna muzika te me je, po običaju, obuzelo neko posebno, pobožno osećanje. Gradić je obavijen jako starim utvrđenjima sa kojih se proteže pogled na karakteristične tamnoplave krovove, bašte, zelenilo, rečicu – nešto jako lepo. No, nisam stigao da istražim svaki delić grada jer me je čekao TGV za prestonicu kulture, grad svetlosti i ljubavi i, kako kažu, najlepši grad na svetu – Pariz.