Raj na zemlji
Gulmarg, Kašmir. Podne je. Ležim na obronku planine Afarvat, u zapadnim Himalajima. Trenutno sam na visini od preko tri hiljade metara. Umesto da se popnem na ovu planinu preskupom žičarom, ja sam nekom pogrešnom računicom rešio da krenem u samostalni uspon. Takođe pogrešnom računicom, pošao sam u sandalama, snabdeven samo flašicom vode i dvema kesicama kikirikija, praznog želuca i bez lokalnog vodiča. Omamljen planinskim pejzažem zelenih pašnjaka i alpske idile, počeo sam da se penjem loše označenom stazom imajući za orijentir žičaru iznad mene.
U početku beše zabavno: često sam se okretao da pogledam Himalaje iza mene. Međutim, kako sam osvajao visinu, tako je bilo sve manje ljudi na vidiku, padina je bila sve strmija, a staza sve manje uočljiva. Počela je da sipi i sitna kišica. Kada sam hteo da pređem jedan kamenjar na putu počeh naglo da klizim naniže. Brzo sam shvatio da ću se, ako ne preduzmem nešto, stropoštati do podnožja planine. Propadao sam niz kamenje koje se odronjavalo sve brže, noge mi behu bespomoćne, te se posle nekih desetak metara pomerih u desno i uhvatih se rukom za jedan poveći kamen. Noge mi posle toga behu krvave i u ogrebotinama.
Ali ova nezgoda ne beše ono što me je najvećma obeshrabrilo, niti su to bili glad, nepodesna obuća, sporadična kiša, pa ni činjenica da sam se nalazio sam samcijat na planini. Ono što me je najviše izmučilo beše vazduh koji je na ovim visinama (3-4000 metara) toliko proređen da čovek nema snagu ni za šta. Kako sam se bližio vrhu tako sam osećao sve manje snage da sam naposletku morao da pravim pauzu posle svaka dva-tri koraka. Posve obeshrabren, legao sam na stenje i pogledao dole, odakle sam došao, ka planinarskom kampu koji je sada izgledao zastrašujuće mali, i ka olovnosivom nebu od kojeg su me podilazili žmarci, pa sam onda pogledao naviše, ka vrhu koji se krio pod oblacima. Očajan i malaksao, ležao sam tako na planini i gledao čežnjivo ka žičari visoko iznad mene u čijim kabinama su se pomaljala ljudska lica.
Bila je to moja najluđa indijska avantura. Nepromišljenost je mogla da me košta života da se ni od kuda nije pojavila grupica lokalnih Kašmiraca, prekaljenih gorštaka, kao spas sa neba, koji su mi pomogli da izguram do vrha, gde se nalazio terminus žičare, jedne od najviših na svetu. Ni živ ni mrtav, na negostoljubivoj visini od 4390 metara, osećajući hladnoću na telu, popeh se na jednu stenu i zamolih neke indijske turiste da me fotografišu dok poziram pred snežnim vrhovima Himalaja.
Gulmarg znači pašnjak cveća. Indijci dolaze ovuda zimi da skijaju i leti da šetaju, jašu i igraju golf. Prirodne lepote Kašmira nadaleko su čuvene. Kašmirci vole da kažu kako se u njihovoj domovini nalaze najlepše planine na svetu i kako je Kašmir ''raj na zemlji''. Ako sam se u Gulmargu napatio planinareći na svoju ruku, u Sonmargu sam uživao u čarima Himalaja na poniju. Sonmarg je, bar po onome što sam ja za života video, nešto najbliže opisu ''raj na zemlji''. Veliko plavo nebo, božanstvene planine, šume, pašnjaci, potok, konji na ispaši, poneka koliba, lednik i melemni planinski vazduh. Sonmarg se nalazi na putu Srinagar-Kargil koji vodi u Ladak, budističku regiju Kašmira, ali ovaj put je toliko tesan, strmovit, krivudav i zastrašujući da sam, pročitavši u svom vodiču ''čak i kad je situacija bezbedna, ovo putovanje nije za ljude slabog srca'', odustao da putujem dalje od Sonmarga.
Kašmir se nalazi na samom severu Indije, između Pakistana na zapadu, pakistanskog dela Kašmira na severu i Kine na istoku. Bio je dugo vremena značajni centar hinduizma i budizma: hinduističko kraljevstvo Kašmira spominje se u epu Mahabharati. Sufisti su doneli islam u Kašmir u trinaestom veku. Otad su vladali islamski sultani i šahovi, i šest vekova muslimani i hindusi živeli su u miru. Jedno vreme čak su siki vladali Kašmirom, da bi posle Drugog svetskog rata i proglašenja nezavisnosti Indije od Britanije Kašmir postao predmet spora i sukoba Indije i Pakistana. Tenzije su prerasle u rat 1989. godine. U ratu su se protiv indijske vojske borili muslimanski borci za slobodu i mudžahedini iz Kašmira, Pakistana i Avganistana koji su želeli državu pod upravom Alaha a ne mnogobožaca. U suton dvadesetog veka situacija je izgledala tako napeta da je Bil Klinton opisao Kašmir kao najopasnije mesto na zemlji, dok su dve zavađene zemlje, nadmećući se u nuklearnim testiranjima, bile na ivici rata. Granica zvana Linija kontrole danas deli regiju na dva dela. Indija nastoji da formalizuje tu podelu dok Kašmirci i Pakistanci žele više teritorije za sebe.
Dvadeset godina nasilja narušilo je ugled doline Kašmira kao popularnog turističkog odredišta blage letnje klime. Poslednjih godina putnici su počeli da se vraćaju u ovaj ćudljivi kutak Indije, i meni je trebalo dosta strpljenja i vaganja da donesem odluku da umesto Bangladeša posetim Kašmir, u kome danas 95% stanovništva čine muslimani. Kada sam ulazio u dolinu Kašmira dočekala me je tabla ''Kašmir – raj na zemlji'' umotana u bodljikavu žicu. Nekoliko dana pre mog dolaska u Srinagar, letnju prestonicu regije, desio se atentat na jednoj od njegovih tržnica. Dok je u Srinagaru i ostalim gradovima situacija relativno bezbedna, u rustičnim krajevima indijska vojska svakodnevno se obračunava sa pobunjenicima.
Grad na vodi
Srinagar je jedan od najvećih nehinduskih gradova Indije, i na sanskritu znači mesto obilja. Leži na obalama reke Dželum, pritoke Inda, i jezera Dal, dragulja ovog grada, zbog kojeg Srinagar zovu Venecija Istoka. Na jezeru se odvija život nezavisan od kopna na petsto splavova, od kojih najstariji datiraju sa kraja devetnaestog veka. Ti drveni splavovi, starinski i kitnjasti, sa balkonima i verandama, koji plutaju oko lokvanja i lotosa, zajedno sa čamcima i okolnim planinama pri zalasku sunca počinju da liče na Šangri-la, mesto onozemaljske lepote.
Ja sam odseo na jednom od splavova, i dobio sam sobu sa raskošnim zavesama, tepisima i nameštajem. Zvuci veslanja, zujanja komaraca i škripanja daščanog poda pod nogama bacali su me nazad u prošlost, idiličnu prošlost sjedinjenosti čoveka sa prirodom. Saobraćaj na jezeru odvija se isključivo šikarama, duguljastim i živopisno oslikanim gondolama, i na jezeru čovek može pronaći sve što mu je potrebno: hranu, pijacu, prodavnice, suvenirnice sa rukotvorinama, pašminom, kašmirom i persijskim ćilimima, krojačnicu, mesaru i policijsku stanicu. Neki od najlepših trenutaka bile su mi vožnje šikarom po ovom nadrealnom gradu na vodi, njegovim ''ulicama'' i ''trgovima''. Dok me je čamdžija u beloj odori i sa fesom na glavi sprovodio kroz razne kutove jezera, ja sam uživao u odrazu planinskih vrhova na površini vode, u plutajućim vrtovima, u prizorima svakodnevice: Kašmirke u crvenom salvar kamizu peru haljine u jezeru, majka vozi svoje dete u školu, dokoni Kašmirci sede na verandi, puše nargilu i radoznalo posmatraju strance, prodavci raznih đakonija, od piva do nakita, voze se okolo u šikarama i love turiste.
Nažalost, ova orijentalna idila imala je i svoju mračnu stranu. Ubrzo po svom dolasku zapazio sam da cena koju plaćaju oni malobrojni putnici što dođu u Kašmir da bi uživali u autentičnim prizorima iz prošlosti jeste prevelika: nasrtljivost meštana je nepodnošljivija no drugde u Indiji. Budući da siromašno življe vidi u strancima odličnu priliku za bogaćenje, ophodi se prema svakom posetiocu krajnje koristoljubivo. Takvo ponašanje je daleko od tradicionalnog muslimanskog gostoprimstva. Izumeo sam efikasno odbrambeno oružje protiv takvih najezdi: igrao sam na muslimansku bogobojažljivost. Čarobna formula mi je bila bismila ir rahmani ir rahim (u ime Alaha plemenitog i milostivog), sveta islamska formula koju izgovaraju vernici kad god nešto treba da obave. Samo bih upitao: ''Bismila, reci mi koja je prava cena. U ime Alaha, nemoj da lažeš'', i do maločas smeli nasrtljivac počinje da crveni i zamuckuje.
Nije mi puno trebalo da shvatim da je gazda broda na kojem sam odsedao jedan od najpokvarenijih stvorova koje sam na svojim brojnim putovanjima imao prilike da sretnem. Smeškao se prepredeno, govorio je slatkorečivo, gramzivo me gledao, i neumorno je pokušavao da me na kakav god način iskoristi: pošto nije uspeo da mi proda paket aranžman ekskurzije ponijem u himalajsku divljinu po basnoslovnoj ceni, i pošto zamalo nije uspeo da mi proda fabrički ćilim ubeđujući me da je ručno izrađen (od lokalnih prodavaca tepiha naučio sam da pravim razliku), i pošto sam dvaput dobio tešku dijareju od njihove hrane (otrovan?), gazda me je u sred bela dana izbacio sa svog splava kada je pronašao francuske turiste koji će moći da plate više od mene za noćenje. Kasnije sam čuo od Tarika, gazde jednog drugog splava na kojem sam potom odsedao, da je ta prvoklasna lopuža bila umešana i u kriminalne radnje.
Omaleni Tarik, koji je voleo pivo i devojke, a ujedno bio revnostan u svom biznisu, pružio mi je utočište od jezera i celog Srinagara koji me je motrio nepoverljivo stalno izmišljajući nove načine da me ponizi, obmane i iskoristi. Tarik je dosta zarađivao ali i dosta trošio, voleo je da spominje svoje avanture sa devojkama po unutrašnjosti Indije, bio je pričljiv i ekstravagantan. Odveo me je u Lal Cok na lasi i govorio mi o svojoj domovini.
- Kako izlaziš na kraj sa ovolikim prisustvom indijske vojske? – upitah ga. - Pročitao sam na internetu da trenutno ima sedamsto hiljada indijskih vojnika u Kašmiru. Međugradski putevi su prepuni kolona vojnih kamiona, vojske ima svuda: pijace, hramovi, prevoz, banke, kasarne...
- Ah, nije to ništa, - odgovori Tarik. – Pre nekoliko godina na svakih pet-deset metara stajao je u proseku po jedan vojnik.
Kašmirci izgledaju drukčije od svojih indijskih suseda: nosati su, imaju oštrije crte lica, bradu, katkad zelene oči i oblače se u salvar kamiz. Jako liče na Irance. Kozervativni su, pobožni i rodoljubivi.
Danas živi sto četrdeset miliona muslimana u Indiji, i na celom Indijskom potkontinentu živi skoro polovina svih muslimana sveta. Islam je stigao u Indiju mnogo pre islamskih osvajača. Prva džamija u Indiji podignuta je u Kerali, još za života poslanika Muhameda. Susret arapskih trgovaca i stanovništva Indije bio je plodonosan: na primer, Arapi su preneli numerički sistem na Zapad i preveli brojne knjige sa sanskrita na arapski. Ključnu ulogu u širenju islama igrali su sufisti koji su, poput hindusa, verovali da čovek može da se spoji s bogom bez vezivanja, te su stoga sufisti bili spona između islama i religija Indije: kroz sufiste ove religije su našle zajednički jezik. Muslimani su dali doprinos bogatoj kulturi ove zemlje, i neki od najpoznatijih indijskih umetnika, glumaca, kompozitora i naučnika današnjice muslimanske su veroispovesti. Takođe, tri od dvanaest predsednika nezavisne Indije bili su muslimani.
Ali istorija islama na Indijskom potkontinentu obeležena je i brojnim sukobima, razaranjima i neprijateljstvima. Različiti bogovi Indije bili su brojne bitke. Verski sukobi Indije obeleženi su hinduističkim nacionalizmom, islamskim fundamentalizmom, sikijskim separatizmom i hrišćanskim evangelizmom. Navedimo samo nekoliko primera: početkom XX veka, zajednica muslimana u Kerali, inspirisana idejom o islamskom kalifatu, krenula je da ubija, pljačka, preobraća i progoni tamošnje hinduse. U toj pobuni sto hiljada hindusa je prognano. Sredinom XIX veka, Britanija je slala misionare po kolonizovanoj Indiji da propovedaju hrišćanstvo. Ponižavanja hindusa i muslimana, i priča koja se raširila kao požar da je britanska vojska počela da koristi puške čiji su meci bili umašćeni svinjskom i kravljom mašću bili su dovoljni za pobunu Indijaca, tokom i posle koje su izgubljene stotine hiljada života. Jedan muslimanski vlastodržac, po imenu Tipu Sultan, pružio je najžešći otpor britanskim osvajačima, bio je neprijateljski raspoložen prema hrišćanstvu i jednom prilikom držao je šezdeset hiljada katolika za taoce. S druge strane, kada su Portugalci kolonizovali Goju, osnovali su inkviziciju koja je zabranila hindusima da javno ispovedaju svoju veru i koja je obavljala prisilna preobraćanja. Volter je opisao inkviziciju Goje kao ''oprečnost humanosti''.
Strogi monoteizam islama teško se mirio sa flagrantnim politeizmom i idolopoklonstvom hinduizma. Još rani islamski osvajači uništavali su hinduističke hramove i na njihovim ostacima podizali džamije, dok su hindusi zakopavali kipove od plemenitih materijala. Kada je pre hiljadu godina Mahmud Gazni izvršio invaziju na Indiju iz današnjeg Avganistana, uništavao je idole i bogomolje, i opseo je čuveni Šivin hram u Somnatu. Prema islamskom predanju, u Muhamedovo vreme postojala je boginja Manat čiji kipovi su krasili kamen Kabe u Meki, dok Muhamed nije doneo vladavinu islama u Meku i uništio sve idole. Ali jedan Manatin kip beše odnesen u Indiju i navodno postavljen u jedan hram u Gudžaratu koji je dobio ime Somanata (Somnat). Zato je Mahmud Gazni hteo da dovrši rat poslanika Muhameda protiv idolopoklonstva. U odbrani hrama izginulo je pedeset hiljada hindusa. Hindusi se i danas sećaju tog događaja sa gorčinom u duši.
U XII veku Avganistanci i Turci sprovodili su vojne pohode na severnu Indiju. Uspostavili su sultanat u Delhiju i sagradili ogroman minaret-toranj koji se zove Qutb minar. Ostaci hinduističkih hramova oko tornja svedoče o tome da je dvadeset sedam hramova bilo porušeno radi izgradnje Qutb minara. Dinastije Delhijskog sultanata vladale su trista godina. Njihovu sudbinu zapečatio je Tamerlan koji je izvršio invaziju na Indiju iz svoje prestonice Samarkanda i opustošio Delhi.
Povremeno sam napuštao jezero Dal da bih obilazio džamije i vrtove Srinagara. Dok su ovdašnje džamije neobične za svog četvrtastog izgleda, centralnog šiljastog tornja i za svoje brižljivo oslikane i ukrašene unutrašnjosti, vrtovi Srinagara čine najlepšu zaostavštinu muslimanskih vlastodržaca. Imena srinagarskih vrtova dovoljno govore: Kraljevske fontane, Palata vila, Prolećni vrt, Vrt lala... Vrtovi su raspoređeni duž istočne obale jezera, u podnožju planina, njeno drveće pruža hlad šetačima, fontane i izvori donose osveženje, graciozne Kašmirke u salvar kamizu nežnih boja šetaju se po alejama ili razgledaju paviljone.
Ove vrtove nije podigao Avganistanac Mahmud Gazni, niti neki sultan Delhija, pa ni Mongol Tamerlan. Sagradila ih je dinastija vladara koji su bili persijanizovani potomci Džingis kana i Tamerlana. Ova dinastija stvorila je moćno i slavno Mogulsko carstvo na celom Indijskom potkontinentu i jedno vreme je vladalo iz Agre. Uputio sam se tamo.
