Datum: kraj aprila 2006.
Išli: Gorana i Nenad
I tako se nas dvoje zaputismo da još malo istražimo lepote Srbije... Ovoga puta, igrom slučaja - banjska tura! Prva destinacija – Ovčar Banja i manastiri Ovčarsko-kablarske klisure. Zatim Kraljevo i Vrnjačka Banja, pa finale - Prolom Banja i Đavolja Varoš! A nazad preko Kuršumlije, Niša i Jagodine. Sve u svemu, pet dana, voz + bus, milina jedna od lepote predela i ljubaznosti ljudi, posebno na kraju...
Elem, krenusmo mi vozom i dopelasmo se do lepe staničice u Ovčar Banji i čim izađosmo iz vagona nabasasmo na ljubaznog meštanina: “...Aaa...Vi ste iz Novog Sada... Mi vas bas volimo...A vi nas? Kako poplave? Ma ti Amerikanci su za sve to krivi! Znate i moja ćerka baš kaže...“ I tako uz spoznaju porodičnog stabla i jedno viđenje aktuelne političke situacije prosečnog stanovnika Ovčar Banje, dobismo i detaljne informacije o najlepšim manastirima u blizini, te se odmah zaputismo - pravac manastir Vavedenje. A tamo - ekskurzija Karlovačke gimnazije! No, dobro, ipak smo čuli po koju zanimljivost iz istorije crkve, uz obavezan đački žamor. A onda Preobraženje – gde nas je srdačno primio monah sa zanimljivom životnom pričom...
Inače, ovčarsko-kablarski manastiri su nastali tokom XIV veka, a legenda kaže da su prve od njih osnovali odbegli svetogorski monasi, za vreme katalonske najezde na Atos. Sve ove lepe crkvice karakterističnih imena (Vavedenje, Preobraženje, Jovanje, Nikolje...), skrivene su po šumarcima maestralne klisure koju pravi Zapadna Morava gurajući se između Ovčara i Kablara, zbog čega su i bile idealno utočište narodu i ustanicima za vreme turske vladavine.
Obavezna rakija i
po koji poklončić, uh, ala vreme leti! Pohitasmo kroz šumu i preko trošnog i ekstravagantnog visećeg mosta (kojih ovde ima u izobilju), otrčasmo na voz... I to kakav voz – pravi danski kraljevski! Luksuz, ne mož’ verovati, ma lepši i ljubičastiji od onog međunarodnog, za svega 60 dinara... I eto nas u Kraljevu, divan gradić, veliki trg, spomenik, lale... Ode sunce, mesec zasja, a bus nas začas preveze do našeg prvog prenoćišta u Vrnjačkoj banji. Ljubazni domaćini, lepo jutro, parkovi i šume, sve cakum-pakum, mlakičasto-kiselkasta voda kulja na sve strane, kafanice i radnje, a okolo planine... Možda malo previše urbano, al’ svetski (a naše) u svakom slučaju! Posle prvoklasnog pasulja sa suvim rebarcima i šopske salate (za svega 150 dinara po personi!!!) u kafanici “Karirani stoljnak”, nastavismo za Kruševac, pa busom za Prolom Banju. I tamo opet lepota, ovog puta drugog tipa, divlja... Posle vrnjačke urbane atmosfere dospesmo u pravu planinsku banju, baš ono što smo tražili... Ono po čemu je Prolom Banja najpoznatija je svakako Prolom voda, koja ovde teče na sve strane, čak se i možeš brčnuti u njoj, u bazenu. A svega desetak kilometara odatle guste, zelene šume Radan planine se naglo proređuju i ustupaju mesto neobičnim crvenkastim stenama i stubovima – i eto vas u Đavoljoj varoši ! Ova neobična tveorevina je prava retkost i predstavlja specijalan oblik erozije. Tačnije, zemljište se spira i odronjava, jedino se velike stene zadržavaju, zajedno sa zemljanim stubovima ispod i tako se stvaraju neobične tvorevine, tzv. “đavoli“! Kamenje i zemlja su crveni zbog velike koncentracije gvožđa i prisustva kiselih izvora, tako da sve ovo deluje krajnje egzotično!
Tako ceo dan lutasmo po stazama zdravlja i nauživasmo se u čarima kompleksa hotela “Radan”. Jutro pred polazak, priupitasmo na recepciji kako stoje stvari za Đavolju Varoš, dal’ ćemo stići do poslednjeg busa za povratak, kakvo će vreme biti i tako to... Recepcioneri su se dosta zgrozili kad su čuli da hoćemo peške da idemo donde, smirismo ih malo uz priču da otprilike znamo put i da iz pouzdanih izvora znamo da se može lepo dospeti tamo... A kad šef recepcije ču da idemo, on odma’ pozva kondicionog trenera da podrobno saznamo kakve su staze i alternativni putevi, naruči sok za nas, a potom nam uruči gomile prospekata, neke poklončiće i slično... No, ni to nije kraj! Kad je čuo prognoze trenera da verovatno nećemo uspeti da se vratimo nazad do poslednjeg busa, on ode do recepcije i uruči nam ključ od apartmana: “Ajde, deco, požurite da vidite tu Đavolju varoš, pa se vratite za večeru, lepo se odmorite, pa putujte sutra ujutru!” Puf! I jednim pokretom čarobnog štapića mi dobismo večeru i lux apartman, što, cirka, vredi negde oko 5500 din!!!
Tako raspilavljeni i euforični krenusmo kroz rajske predele Radan planine... Usput su nam u selu Đake ljubazni domaćini, kroz čije smo dvorište prolazili, ponudili konačište ako nas uhvati mrak, ali to smo, nažalost, morali da odbijemo, jer uz malo gubljenja po šumi i survavanja niz crvenkaste obronke Đavolje varoši stigosmo u naš hotel tačno na večeru... Sutradan ujutru potražismo našeg šefa recepcije da se pozdravimo, a on tom prilikom izađe sa sastanka da bi nam poželeo srećan put i da nas pozove da opet dođemo kad god poželimo... Neverovatno... Sve u svemu, ako želite da se nauživate u lepoti i da vratite sebi veru u ljudski rod, hotel Radan i Prolom banja su pravo mesto za to! U to ime, živeli!
