|
JOŠ JEDAN KINESKI ZID
Ono što većina ljudi zna o Kineskom zidu jeste da je građen za odbranu od Mongola, i da se može videti na različitim mestima oko Pekinga. Međutim, neki kineski zidovi gradjeni su kao odbrana od unutrašnjih neprijatelja. 
Jedan takav zid postoji u provinciji Shandong. Mnogo je stariji od velikog Kineskog zida, i služio je za odbranu od plemena Qu, čije je sedište bilo u delti reke Jangtze.  Predstavnici ovog plemena bili su jako agresivni, ratoborni i osvajački nastrojeni. Njihove ambicije pružale su se do provincije Shandong, gde su pokušavali da okupiraju pleme Wi, koje je više bilo intelektualno, i kao takvo ne vično borbama.
Da bi se odbranili, izgradili su su zid dužine par stotina kilometara, koji je tokom vremena nestao, osim na pojedinim delovima, gde je postao deo lokalnog pejzaža pokriven zelenilom. Deo koji smo mi uspeli da vidimo je blizu nacionalnog parka Tiba, i izgrađen je od lokalnog neprerađenog kamena, što ga čini mnogo atraktivnijim od velikog Kineskog zida, koji je na pojedinim mestima renoviran savremenim ciglama, i izgleda kao nov. Najveća atrakcija ovog zida je što nema turista! Osim mene, vodiča i vozača, nismo videli nikoga. Bingo. Ova vrsta atrakcije se vrlo lako prodaje u UK: jedinstvena, ima istoriju i nije komercijalizovana.
Qindao (Ćingdao)
Ćingdao je malo primorsko mesto na obali Žutog mora. Ova regija imala je burnu istoriju: nemačka okupacija od 1897. do Prvog svetskog rata, zatim japanska tokom Drugog svetskog rata, da bi 1949. Crvena Armija “oslobodila” ovaj deo Kine.
Kao rezultat burne istorije, ovaj grad raspolaže i veoma lepom evropskom arhitekturom kao dokazom svoje proslošti. Na brdu, nedaleko od samog centra grada, nalazi se kuća nemackog gradonačelnika građena u prošlom veku, koja se igra sa vašim čulima prisiljavajuci vas da razmišljate o Kini, jer ste u Kini ali građevina ispred vas je tako nemačka, tako bavarska, da se u trenutku zanesete i očekujete da vidite evropsko lice obučeno u nemačku narodnu nošnju.  Na ulazu u zgradu, prilikom pokazivanja ulaznice, presreće vas emancipovana Kineskinja sa dugačkim, veštačkim noktima, otkidajući ne samo deo ulaznice, nego i kožu sa vaših prstiju, podsećajući vas da ste ipak u Kini.
Unutrašnjost zgrade je tamna, zbog nemačkog drveta uvezenog za izgradnju same kuće. U prizemlju je veliki hol sa ispoliranim parketom, gde mogu da zamislim čipkane haljine i ispresovana crnobela odela kako su se slivala uz valcer. Ispred hola je bašta, zagradjena ogromnim staklima iza kojih se Ćingdao vidi kao na dlanu. Krov staklene baste je pomičan, što je predstavljalo čudo u doba kada je kuća podignuta, oko 1906. godine. Kuća je zadržala svoj originalni izgled, što je čudo samo za sebe, s obzirom na Kulturnu Revoluciju i pustoš koju je donela Kini. Sobe su veoma jednostavne, sa velikim drvenim krevetima, teškim ormanima, uramljenim ogledalima i ponekom slikom gradonačelnika, njegove žene ili dece.  Spavaće sobe su na spratu, i svaka ima balkon na kojem možete da osetite svež morski vetar. U prizemlju su i kancelarije koje su Kinezi preuredili u svom stilu: teške fotelje poređane u pravoj liniji paralelno sa zidom, između kojih se nalaze mali stolovi za čaj i semenke. I stolovi i fotelje prekriveni su štrikanim delima na kojima bi im pozavidela narodna radinost. Priča se i da je Mao odsedao u ovoj kući, držao sastanke i donosio važne odluke o Kini. Verovatno je i to razlog što je kuća ostala nepromenjena do današnjeg dana.
|
