Komuna Niederkaufungen

Drugačiji svet je moguć

Jedno popodne u toku seminara bilo je odvojeno za upoznavanje sa komunom. Iako smo se nadali da će to značiti i bliže upoznavanje sa njenim stanovnicima, gotovo jedina osoba sa kojom smo imali kontakt bio je Albert, sredovečni član komune koji je očito bio zadužen za komunikaciju sa našom grupom. Kratak obilazak se pretvorio u trosatni razgovor, jer smo želeli da čujemo što više o alternativnom načinu života, koji vode i propagiraju članovi komune. Ono što smo saznali dalo nam je priliku da preispitamo sopstvene zamisli i predrasude u vezi sa funkcionisanjem jedne ovakve zajednice.

Komuna za svako posečeno drvo posadi novo, a krovovi su pokriveni solarnim panelima, koji greju vodu za celu komunu.

Prvi princip koji smo uočili, i sa kojim smo se sretali svaki čas, jeste samoodrživost. To znači da komuna veliki deo svojih potreba uspeva da zadovolji kroz sopstvenu proizvodnju. Rad je podeljen po radnim grupama, a članovi komune rade u onoj grupi u čiji se posao najbolje razumeju i čiji posao im najviše odgovara. Svaka od radnih grupa ima između tri i osam članova, koji su u potpunosti odgovorni za organizovanje sopstvenog posla. Ima nekoliko proizvodnih radnih grupa: organska poljoprivreda i stočarstvo (na farmi koju poseduju van grada), te stolarska, krojačka i zidarska radionica. Svaka od ovih grupa radi prvenstveno za potrebe komune, a tek onda i za korisnike iz lokalne zajednice, čime doprinosi zajedničkom budžetu. Sve grupe rade na principima ekologije i zaštite životne sredine, trude se da štede energiju i proizvode minimum otpada. Osim njih, u komuni postoji još i arhitektonski biro koji se bavi projektovanjem kuća i stanova u kojima se racionalno troši energija, zatim dečiji dnevni boravak, u koji dolazi petnaestoro dece iz susedstva i dvoje dece iz komune, kao i zgrada za konferencije (sa smeštajem i kuhinjom), u kojoj komuna drži seminare o alternativnom načinu života, ekološkim principima ekonomije i sl. Ova zgrada se povremeno iznajmljuje partnerskim i srodnim organizacijama, što predstavlja još jedan izvor prihoda. O svakoj od ovih ustanova brine se po jedan radna grupa u okviru komune. Osim njih, u komuni samostalno deluje jedan psiholog i jedan psihoterapeut.

Zgrada i deo dvorišta obdaništa

Iako ima svoje prihode, komuna je zasnovana na neprofitnom principu. Svi prihodi se sabiraju u zajednički budžet, koji se troši na one potrebe koje komuna ne može sama da zadovolji. Pri tome nema stvaranja kapitala ili individualne imovine. Niko ne poseduje svoj novac, čak ni džeparac. Sve što se zaradi stavlja se u zajednički fond, iz kojeg svako može da uzme koliko mu treba. Za manje svote (do 150€) dovoljno je da onaj koji uzima novac upiše svoje ime, sumu i namenu novca u zajedničku svesku. Za veće sume, potrebno je odobrenje zajednice.

Sve odluke u komuni se donose konsenzusom odraslih članova, kojih trenutno ima 55. Svako od njih ima pravo veta na bilo koju odluku koja se tiče cele zajednice. Sastanci svih odraslih članova održavaju se jednom nedeljno (starija deca mogu da prisustvuju i da učestvuju u diskusiji, ali nemaju pravo glasa). Pošto se pokazalo da je nemoguće voditi smislenu raspravu sa tolikim brojem učesnika, o bitnim temama se raspravlja u manjim grupama, koje iznose svoja rešenja ostatku zajednice. Predložena odluka ostaje otvorena za predloge i komentare do sledećeg sastanka. Ako u tih sedam dana niko ne stavi veto na predlog, on biva usvojen. Ako neko stavi veto, odluka se ponovo razmatra na sledećem sastanku.

Slušajući ovo, prosečan posmatrač bi se mogao zapitati šta nekoga sprečava da svakog dana iz zajedničke kase uzima po 149€, ili da radi samo po pet minuta dnevno, ili da godinama koči donošenje odluke koja mu se iz bilo kog razloga ne sviđa? Ovde dolazimo do principa koji nigde nisu eksplicitno navedeni, a bez kojih postojanje komune ne bi bilo moguće: lična odgovornost i samodisciplina. Svi članovi su svesni da imaju udela u svakoj odluci koja se tiče njihovog života, da mogu da biraju šta će, kada i kako da rade i sa kim će da žive, te da imaju mogućnost da uzimaju i dele sredstva prema sopstvenim potrebama. Pošto iz ličnog iskustva stiču saznanje o sopstvenim pravima, članovi komune osećaju i preuzimaju svoj deo odgovornosti za uspeh cele komune. Za nas koji dolazimo iz sredine u kojoj je pojam socijalne ili građanske odgovornosti samo prazna fraza, ovako nešto zvuči gotovo neverovatno. Ipak, ova komuna stabilno radi i raste već dvadeset godina.