Sjajna,
Sva veličajna
Iz morskog se krila
Diže kuća kineskog stila;
Od porcelana beloplavog posta;
Tamo se ide preko uzanog mosta,
Koji je mrko-žute boje ko leđa tigra.
Tu društvo veselo je, i glavna mu je igra
Da pije, poveseli se, plam srca tim potpiri,
Stihove lake tamo pišu, a duh se time proširi,
Rukave zavrću oni, dok s glava padaju njima šeširi...
Dok u ogledalu vode ta slika leluja se, i plovi...
A most, ko polumesec, u dnu je dubina ovi'
I tamo je društva – slika njegova prava:
Ćaskaju i smeju se svi izvrnutih glava.
Vesela kuća je ova na leđima stena;
Od porcelana je, iz onih vremena
Kad su je preci digli u tom stilu.
Još plovi u morskom krilu
Sva veličajna
Sjajna.
Li Bai (701 – 762. godine)
