Jedina misao o Kini bilo je sivilo zagađenog neba koje prožima velike zgrade otkrivajući jednako siv nepregledni trg, na kome se, pod teškim vetrom, vijori crvena zastava. Pakovala sam jedan kofer, pa je izbor morao biti jako ograničen u vidu sentimentalnih stvari, kojih imam ponajviše. U mojim mislima nije bilo mesta za drvo, osmeh i cvet. Danas je godina i po kako živim u Kini. Nikada ne kažem da sam u poseti, nego da sam došla, doselila se, živim; i Kinezima i našima je to smešno, jer sam ja ovde "samo" stranac. Stranci ne žive negde, nego dođu, prođu i odu svojoj zemlji, čije ime je neko ispisao na pasošu ne pitavši vas želite li je uopšte. Putovanja se, kao i selidbe, u ovom delu sveta ne smatraju životom, već nekom pauzom od njega. Ili su bar tako Kinezi navikli; stoga se ne vezuju, što ću shvatiti na teži način. Stranac u prodavnici i na ulici, stranac i u metrou, na poslu, kao sused u zgradi. Nekada opazim pogled starijih prolaznika dok pokrivaju svoje unučiće štiteći ih od klime u metrou, mada...

Pročitajte Svakodnevna Kina

Zdravo, dolazim kao turista u Kinu u Martu. Najviše cu se zadržati u Pekingu. Da li živite u Pekingu? Svaka informacija o gradu i u opšte o životu tamo mi je dobrodošla. Mnogo hvala

Pozdrav iz srbije