offtopic ali stvarno sam iznenadjena.

srbija ne dozvoljava duplo drzavljanstvo ili dva pasosa?

Srbija dozvoljava dva [ili vise] drzavljanstava, ali ne moze se imati dva srpska pasosa istovremeno [osim obicni i diplomatski ili obicni i sluzbeni, ko ima prava na te].

Srbija dozvoljava dva [ili vise] drzavljanstava, ali ne moze se imati dva srpska pasosa istovremeno [osim obicni i diplomatski ili obicni i sluzbeni, ko ima prava na te].

ok, onda sam dobro shvatila

(izvadio sam novi pasos pre 20 dana)

Da, video sam to u tvom postu - ali ako te to nervira ili ti je taj pecat problem, izvadi ponovo novi.

Srpski pasos je bagatela, 2000 dinara mu dodje 20-25 dolara. Australijski kosta 240-ak, ni manje ni vise nego deset puta vise. Tako da cu gde god moze davati srpski da mi lupaju sa izuzetkom muslimanskih zemalja poput Malezije (pisao sam vec da sam imao problema sa srpskim tamo na temi o malezijskoj vizi...). Mada, traze 100 dolara za srpski da se izvadi u Australiji pa kad god budem bio u Srbiji vadicu novi, cak i ako je samo par godina star.

Srpski pasos je bagatela, 2000 dinara mu dodje 20-25 dolara. Australijski kosta 240-ak, ni manje ni vise nego deset puta vise. Tako da cu gde god moze davati srpski da mi lupaju sa izuzetkom muslimanskih zemalja poput Malezije (pisao sam vec da sam imao problema sa srpskim tamo na temi o malezijskoj vizi...). Mada, traze 100 dolara za srpski da se izvadi u Australiji pa kad god budem bio u Srbiji vadicu novi, cak i ako je samo par godina star.

Jasno mi je zasto je srpski 100AUD [ovde kosta 38GBP], ali zasto je Ozi pasos toliko skup?

Srpski pasos je bagatela, 2000 dinara mu dodje 20-25 dolara. Australijski kosta 240-ak, ni manje ni vise nego deset puta vise. Tako da cu gde god moze davati srpski da mi lupaju sa izuzetkom muslimanskih zemalja poput Malezije (pisao sam vec da sam imao problema sa srpskim tamo na temi o malezijskoj vizi...). Mada, traze 100 dolara za srpski da se izvadi u Australiji pa kad god budem bio u Srbiji vadicu novi, cak i ako je samo par godina star.

Jasno mi je zasto je srpski 100AUD [ovde kosta 38GBP], ali zasto je Ozi pasos toliko skup?

Ne znam. Plus ako ga izgubis ili ti je ukraden placas kaznu plus standardnu cenu za izdavanje novog.

https://www.passports.gov.au/Web/Queries/Fees.aspx

Lost/stolen travel documents

One travel document lost/stolen in 5 years A$105

Two travel documents lost/stolen in 5 years A$238

Three or more travel documents lost/stolen in 5 years A$476

The relevant lost or stolen fee is payable in addition to the normal application fee.

Bezveze je da te neko opljacka onda ne samo sto placas za novi skup pasos vec jos pola cene pasosa za kaznu.

Da ispoštujem kolegu putnika Džejmsa, da kažem kako sam doživeo Izrael u par reči.

Pre toga, jedna digresija oko cene pasoša. Kad vadite regularno novi pasoš cena je 2000 din + provizija banci. Kada vam ukradu pasoš, hoćete da ga poništite itd (recimo neregularno), plaća se i određena taksa koja je sigurno još toliko. Dakle, u ovom slučaju sa IL pečatom, cena novog pasoša ne bi bila ispod 40 eur.

Što se Izraela tiče, nazvao bih to ''Petra-efekat'', daklem, puno reklame, a posle uvidite da nije toliko cool kao što se priča, tj. da ne vredi tih para. Otprilike sam znao da tako nešto mogu da očekujem pa se nisam nešto posebno razočarao.

Minusi:

- izuzetno skupa zemlja (rekoh već da su fast-food sendviči od 3 pa do više evra),

- ljudima su jako isprani mozgovi, rekao bih zbog armije, to nije zemlja slobode već zemlja straha, tačno sam stalno skenirao ljude i viđao iste pokrete, navike, razmišljanja itd, lupili su mi pečat iako sam insistirao i ljubazno ih molio da mi to ne urade, tako da eto, ako ništa, barem iz straha da vam ne unište pasoš ne idite tamo,

- kada ulazite/izlazite iz zemlje, recimo na aerodromu, osećate se kao najgori terorista svih vremena, ispitivanja, kalašnjikovi, gomile pandura u civilu i bez (ja sam bio bio arapskih viza i pečata pa mi se ponovo zgadilo to ''minimalno'' ispitivanje), na svakih 10min proveravaju kante, govornice, saksija sa cvecećem, ma sve živo,

- ima šta da se vidi, zanimljiva je zemlja, ali meni lično koji sam obišao hiljade veličanstvenih lokaliteta ranije ovi Izraelsko-Palestinski me nisu kupili, nisu Bog zna šta,

- primetan je veliki broj religioznih turista hadžija koji bukvalno zakrče sve živo, ja sam pa i imao sreću da ih tad nije bilo masa, ali mogu da zamislim kako je u sezoni,

- Palestina: ljudi su tipični predstavnici Arapa sa stanovišta pogleda na svet, niko ne govori engleski, neobrazovani su, fura se maksimalno religija (o kojoj pojma imaju kao i ja o protonima i neutronima), čak su i jedni od, uslovno rečeno, ''najgorih'' Arapa, u rangu sa Marokancima i Jordancima koji drže primat, jako daleko od Turaka (koji nisu Arapi doduše), Sirijaca, Alžiraca koji znaju da ljudski pomognu, Izraelci su westernizirani, ne ubijaju se da pomognu previše, nemaju empatije (zbog vojske i svega toga valjda), mene je host koga sam ugostio ranije bukvalno izbacio na ulicu kad je bila velika oluja, niti je nudio da jedem sa njima itd...

Plusevi:

- Izrael je jako sređena zemlja u svakom pogledu, organizovana dobro, ustrojena, sve funkcioniše pod konac, lepa je organizacija arheoloških parkova, transporta itd (nasuprot Palestini koja je Divlji Zapad), Izraelci su ljudi širokih shvatanja koji dosta putuju, tako da ima o čemu da se razgovara sa njima.

- stopiranje je ok, kao kod nas, prođe 200 kola i neko vam stane, jedino je na jugu loše, kod Eilata, tu može da se desi da se muški načekate.

Ok, da ne dužim previše, pitajte direktno ako vas još nešto interesuje, a koga baš interesuje, napisao sam jedan poduži tekst o svemu tome, pa eto, mogu da mu pošaljem, javite se na pm ko je zainteresovan da ne gušim ovde kilometarskim postovima.

Dragi tales,

možeš meni da pošalješ taj poduži tekst.

[email protected]

Hvala i pozdrav,

Peđa

p.s. mada mislim da bi taj tekst i na forumu bio dobrodošao.

Poslato i tebi. 

Razmišljao sam da ga stavim, ali zaista ima podosta, mislim da ne bilo prikladno, ili šta već. Ima tu i dosta nebitnih stvari, otprilike sam lične utiske rekao, a mesta koja sam posetio se vrlo lako mogu naći preko neta (tu su i vodiči, Lonely Planet itd).

И мене занима тај дугачки текст па би могао да размислиш да га ипак поставиш.

И мене занима тај дугачки текст па би могао да размислиш да га ипак поставиш.

+1

Ok guys, pobedili ste. 

Ja sam posao u subotu stopom, stigao do Jedrena, spavao kod hosta ciji

su roditelji iz Sjenice , onda u nedelju stopom do Sabihe direkt,

isao sa kamiondzijom. Tamo sam cekao 7 sati na let, bez problema

ukrcavanje itd. Kad sam sleteo udari mi bitch pecat, verovatno sam se

zajebo jer sam rekao da cu da spavam na aerodromu. Onda

sam lutao po aerodromu trazeci mesto i spavao ispod jednog

mosta,nadvoznjaka, sta god. Imao sam srecu da me ne primete celo vece

oni iz Security-ja koji dzipom prolaze na svakih 5 minuta. Da

su me videli, onda bi bilo sexa.

Sledece jutro ustajem i stopiram,najpre sam se zaglavio malo u Tel

Avivu, a pre toga stopirao na sred autoputa, panduri mi sproveli na

Road 40, srecu sam imao da su bili dobri inace bi me mozda i kaznili.

Odatle me jedan uveo u grad, tu katastrofa, ali sam se nekako spasao i

stigao brzo do Cezareje, onda Megiddo i Bet Shearim, koji su mi bili

simpaticni zbog pogleda. Onda dve

noci u Haifi sa hostovima koji su mi posvetili citavih 10min, nisam

proveo sa njima NG vec prespavao po prvi put jer sam bio umoran jako.

Bahai baste su bile cool, ne toliko turista, onda sa jednim koji je

trebao da mi bude host bili u setnji do Elijahove pećine i tu zujali

malo. Sutra ujutru do Akre, koja mi se takođe nije previše sviđala,

očekivao sam više malo. Posle nje do krstaške tvrđave Montfort, do

koje je izazov doći jer se nalazi u PLM. Ništa nije preostalo od nje, 3-4 zida

i dobar pogled na kanjon. Onda stop do Kirjat Šmone, gde sam sutradan

posetio Nimrod,fantastična tvrđava i pogledi. Morao sam da se

evakuišem na jug zbog najavljene oluje u subotu, tako da sam istog

dana posetio i Korazim, Tabghu, Capernaum i stigao do Tel Katzira,

kibuca na južnim obalama Kinereta. Nije mi se taj Kineret sviđao

iskreno. Tu me ugostile dve cool cure, zezali se, pevali neke

jevro-pesme sa Evrovizije, ludirali se i tako.

Dan posle sam oborio rekord, najpre dobio stop od kapije kibuca do

podnožja Tabora gde sam po prvi put ove godine hike-ovao do vrha, tu

su dve crkve, Franjevačka i Grčka, ova prva je lepša, pogledi itd.

Monasi u grčkoj crkvi su Grci, neopevani kreteni gde god da su u

svetu, jedna jako teška nacija za svariti, naprosto su svuda ISTI!

Zatim sam obišao Bet Alfu, to su ostaci sinagoge, a ustvari jedan

dobro očuvani mozaik ništa poseban. Zatim Bet Šean, koji je bio ok,

najbolji arheološki lokalitet u zemlji, ali takođe ništa

spektakularno, viđao sam do sada desetine TOP-arheoloških parkova,

tako da je ovo bilo onako, osrednje. Zatim stop do krstaške utvrde

Belvoir, 6km od puta na vrhu planine-brda, strateški položaj

FANTASTIČAN, mnogo dobra lokacija. Očuvanost slaba (po njima najbolje

očuvana u IL , ali pogled je ono što vredi. Tad je bio petak, 15h,

zbog Šabata ranije zatvorili što me nije sprečilo da kružim okolo i

nađem mesto gde je žica savijena i - upad! Ne volim te stvari da

radim, ali kad sam primoran, jbg...

Onda sutradan polazak stopom preko Palestine dolinom Jordana do

Jerihona, gde sam kupio neku jeftinu hranu (3 NIS felafel i konzerve),

zatim stop do Jerusalima, tu bio kod lika koga sam ugostio ranije. Dan posle sam se odvalio od obilaska Jerusalima, ceo dan, sve

živo sem Ramparts walk i Al Akse sam obišao. Sreo sam u redu dvoje

Beograđana u crkvi Svetog Groba, totalno sterilni likovi, niti da se

oduševe što vide tamo zemljaka, ma ništa bre, imam utisak da su se

osećali kao da su ''kod kuće''. To veče i sutra je počela takva oluja

i kiša da je to jezivo, vetar je polomio oko 700 stabala po gradu, čak

i stablo u dvorištu mog hosta pa je onesposobio net na 5-6 dana. To

jutro sam planirao da krenem prema Jerihonu i na jug, ali kiša me je

obeshrabrivala. Hagai me je načisto razočarao, ceo dan je cupkao pored

mene stalno pitajući ''kad ću da krenem i koji su mi planovi'', taman

kiša prestane a vidim novi oblaci dolaze, kažem mu ''dolaze oblaci'',

on onako drsko odgovori ''pa uvek dolaze''... I onda ja iznerviran po

pljusku izađem (dao mi barem šator jer u tom trenutku nisam imao

hostove za dalji put na jug, sve je bilo na pending), tu se verovatno

prehladim i naredna 3-4 dana sam bauljao, mnogo sam se loše osećao.

Istog dana sam ponovo otišao u Jerihon po jeftinu hranu, zatim stop do

Metzoke Dragota gde sam spavao sa gomilom hipika na plaži na Mrtvom

Moru. Ujutru i pored toga što sam se osećao slabo, plutao sam na

Mrtvom moru (ja inače njega OBOŽAVAM!), pa se u obližnjem izvoru

okupao i skinuo slanu vodu. Dalje ide stop do ispod Masade, gde sam sa

puta 90 najpre pešačio do jednog stabla u pustinji i ispod njega

ostavio stvari, da bih odatle direkt koritom reke izašao Zmijskom

stazom do vrha. Masada je ogromna, nisam to očekivao, nije ništa

spektakulano očuvano, par stvari, ali pogled je fantazija, kao i sam

osećaj da sam ostvario dečačku želju koja se stvorila posle filma

Masada.

Onda zmijskom stazom nazad, pa stop do Eilata. Ja sam planinar, radim

to već 11 godina, ali ovaj uspon mi je zverski teško pao zbog lošeg

stanja koje se time još više pogoršalo. U Eilatu sam imao epizodu sa

sons and daughters of the bitches, najpre jedan Jevro koji je

prihvatio za kafu, ja ga pitam brate loše mi je, aj me ugosti please,

on kaže ne mogu, žao mi je. U tom trenutku jedna Litvanka kaže može,

nađemo se ispred aerodroma u 18h, da bi tad rekla kao iskrslo nešto,

ide oluja, oni će da je zovu na fakultet uveče verovatno a glupo joj da me

ostavlja samog u stanu!?! Ja u neverici, hoću da se srušim koliko mi

je teško, oni me opušteno odjebaše. Onda lik kod koga sam ostavio

stvari u radnji, Adrijan, Jevrej Marokanskog porekla mi dade čajeve,

na kraju me i pozva kod njega da spavam, što me je spasilo. Još jedna

noć u šatoru i bilo bi veselje... Eilat je inače peace of shit, mesto

za bogate skotove, skupo itd. Nisam se ni okupao zbog stanja a i

vremena koje se pomutilo tada.

Dan posle ide stop za Mitspe Ramon, tamo sam 2 dana bio kod mnogo cool

hosta, duša od čoveka, hladno je bilo u PLM, tako da sam samo jednom

izašao sa njegovim cimerom da slikam krater i okolo, više sam vraćao

snagu za finiš puta, što sam dobro strateški uradio.

Dan posle stop ka Avdatu najpre, razočarao sam se njime, onda i do

Mamšita, on je bio vrh, zatim stop kroz Palestinu do Hebrona. Proći

kroz Stari grad u petak popodne kasno je kao proći kroz Njujorške

crnačke kvartove, deca te posmatraju, prilaze, hoće da ih slikaš,

'vataju te za ruke itd... Cave of Macpelah je po meni ništa posebno,

da ne upotrebim neku težu reč, u povratku sam morao ponovo da prođem

kroz isti pakao od starog grada. Pošto je sve tad bilo neradno i kod

Arapa, ne znam ni sam zašto, opalim ja onda stop u sred grada do 4km

udaljenog mesta gde živi host, i uspem iz prve, direkt vožnja do

Hebron university! Onda tu odosmo u King of Felafel i arapsku

slatkarnicu, razvalismo se od klope, 7 NIS dva ogromna punjena felafela

i 10 NIS jedan ogromni kunefe, arapski kolač sa sirom, mmmm!

Mohamed je bio jedan od najcool likova na putovanju, totalno

open-minded, sam priznaje da su u kamenom dobu u odnosu na Jevreje, da

su oni za 60 godina napravili kosmički brod a Arapima je i dalje posle

1000 godina važno samo da krkaju, piju i sexaju! Bilo je hladno u

Hebronu, grad je na grebenu na 1000m nadmorske visine, bio sneg tipa

20 cm, topio se, voda na sve strane lipti.

Dan posle stop do Herodijuma, super tvrđava u vidu kupe, na granici sa

Judejskom pustinjom, tu mi jedino nisu dali da uđem na press, ali ja

zaobiđem malo i uspem se do vrha jedno 50 metara strminom od tipa 50

stepeni . Nece mene niko da zaustavlja.

Posle toga stop do sela pre Mar Sabe, tu malo zaglavim ali me povezu 2

arapina koji pojma nemaju engleski, ono što je njima 30, meni je 3

NIS, i dovezu me do manastira i tu krene fight oko para, ja ne dam pa

ne dam. Na kraju odoše, ni ova 3 NIS nisu hteli da uzmu, hvala im

svakako na vožnji.

Tu u manasitru upoznam Željka i Slavicu iz BG, on organizuje

pokloničke ture za vernike, dere ljude, 1400 eur za 2 nedelje i tako

to. Sa njima je bio i jedan Arapin iz Vitlejema koji je hrišćanin i

koji sve muslimane zove Šiptari! Sa njima sam prozujao to

manastiru, ponovo bezobrazni i nadmeni Grci monasi, spustio sam se u

rečno korito Kidrona i popeo se na susedno brdo da napravim neke extra

fotke. U povratku me pokupiše iako su kola bila slaba, pa me povezoše

najpre do manastira svetog Tadeja koji je na putu, onda i do centra

Vitlejema, super likovi, hvala im! Tu pun đavo turista, užasno, ružno.

Kupim neke magnete i klopu, obišao sam Vitlejemsku zvezdu i pravac

stop do Jerusalima, usput se prošetam do zidova Zapadne Obale i

Banksijevih grafita, prođem nekako punkt, cimanje, kalašnjikovi,

ono-ovo i u 16h sam kod hosta. Tu kao ona lažna radost što me ponovo

vidi, ja sam rešio da budem što manje kod njih i da im što manje

smetam dok ne odem, zgadilo mi se ono ponašanje prošli put. Ja sam

njega ugostio fino, a tako da vrati, to nije fer...

Kako god, sutradan sam imao ceo dan nedelju na raspolaganju, odem rano

ujutru u Al Aksu, posetim je, jako mirno i fino mesto, onda spust i

penjanje na Maslinovu goru ponovo (ponovo nedelja kao prošli put i

ponovo prokleti Francuzi iz Pater Nostera ne rade, poludeo sam!), onda

spust na Road 1 i stop do Nebi Muse usput (povezao me je jedan

jevrejski lik koji živi u Palestini u naselju, koji mrzi hrišćane i

hrišćanstvo i sve bi crkve zapalio jer su hrišćani tokom istorije

napravili haos Jevrejima itd, slična sranja). Nebi Musa je u pustinji,

mirno mesto, ostao sam kratko, onda sam išao do Jerihona i napravio

treking od 10 km u Wadi Qeltu, kanjonu gde je manastir Svetog Đorđa.

Zamisli, radi samo do 13h. A ja došao 5 min posle, zatvoreno, lupam,

ma neće da otvore Grci, sile nema. Onda krenem da hike-ujem, najpre na

sever, vidim voda porasla i ne može da se prođe, onda krenem nazad ka

Jerihonu, super staza, super pogledi, mrmoti na sve strane, na kraju

skinem cipele i pređem reku bos, neki Palestinski klinci mi bili

vodiči, došao njihov ćale i hvali se kako ima petoro dece, da to nije

ništa, da Palestinci imaju od petoro do desetoro!

Posle toga stop do Jerusalima, neki Rusi me povezli direkt do Starog

grada, kaže baćuška videli me u kanjonu i prepoznali.

Sutra ujutru sam šetao po zidinama grada, malo kulirao, potrošio

preostale pare na arapske kolače, kupio začine, suvenire itd. Onda

stop direkt do aerodroma, bio tamo u 14.30h, let je bio sutra ujutru u

5, znači istresli su me iz gaća proverama, kalašima i ostalim

glupostima. Ujutru kad sam krenuo na čekiranje je isto bilo haos,

kontroliše te ko stigne, milion glupih pitanja, dobio sam ocenu 5, kao

što kažeš, mahom je dobijaju muškarci, ženščine dobijaju trojke koliko

primetih i tako. Kad sam sleteo u Tursku, kao u raj da sam došao, ceo

dan sam proveo sa Keremom, starim prijateljem koga sam na Kipru

upoznao, jeli, pili, bio ponovo u Aja Sofiji, ja nju prosto obožavam!

Onda bus do Sofije, u Sofiji preganjanje sa ludom bugarskom babom koja

nije htela da mi proda kartu od 24 leva jer sam imao 23, oterao sam je

tamo gde sunce ne sija, krenuo stopom i u podne bio u Ni.

UTISAK: Razočaran sam Izraelom iskreno. Ljudi su ispranih mozgova, svi

su super-Mosad-špijunski raspoloženi, stalno nadgledaju sve i svašta,

postavljaju milion ličnih pitanja, znači ne znam, nisam se oduševio

njima kao ljudima. Zemlja je cool, ima šta da se vidi, ali me

preterano nije impresionirala (Petra-efekat ja to zovem, previše

reklame, a malo ima da se vidi u odnosu na propagandne aktivnosti).

Palestinci su me razočarali takođe, naročito u Starom gradu Jerusalima

i Hebrona, dupe i decu bi prodali za par šekela, jezivo.

Mesta koja su na visini su me najviše impresionirala, Belvoir, Megido

(ništa posebno, ali nema nikakvu reklamu, pa mi je bio cool), Nimrod,

Wadi Qelt i Mar Saba, Masada naravno, moja stara ljubav Mrtvo more i

tako to.

Trošak - znao sam gde idem i imao sam temeljne pripreme, kupio hranu

pred put, tako da sam pukao 150 eur na avion, 20 eur Istanbul-Sofia,

10 eur lokalne gradske vožnje i ostalo, i još 70-ak eur na

hranu i suvenire. Stopirao sam svuda, stop radi simpatično, jedino sam

se u Eilatu zaglavio 2x po sat vremena. Zemlja je oganj skupa, tipa

Zapadna Evropa, ali dobro, kao što rekoh, pobedio sam je jeftinijom

palestinskom robom (koja uzgred nije preterano jeftinija nego u IL),

hranom koju sam poneo i tako to.

Hvala Tales

Živ bio. 

Nije preterano dobro pisano, jutros sam to sklopio na brzaka drugaru kao odgovor, on je inače isto tamo bio. Ali možete izvući najbitnije informacije, to je i poenta, da znate šta vas čeka ako se usudite da idete mečki na rupu! 

Respekt.

Pozdrav svima...

Da li je neko, u skorije vreme isao u Izrael, a imao u pasosu pecat Emirata? Informacije do kojih sam dosao su da ne bi trebalo da me ne puste, ali da ocekujem da cu biti pozvan na razgovor... Pored pecata UAE, u pasosu imam jos i vizu Indonezije i Malezije, posto vidim da se i te zemlje pominju u prethodnim postovima. Tako da me zanimaju jos necija iskustva o tome od ljudi koji su bili.

(izvadio sam novi pasos pre 20 dana)

Da, video sam to u tvom postu - ali ako te to nervira ili ti je taj pecat problem, izvadi ponovo novi.

Srpski pasos je bagatela, 2000 dinara mu dodje 20-25 dolara. Australijski kosta 240-ak, ni manje ni vise nego deset puta vise. Tako da cu gde god moze davati srpski da mi lupaju sa izuzetkom muslimanskih zemalja poput Malezije (pisao sam vec da sam imao problema sa srpskim tamo na temi o malezijskoj vizi...). Mada, traze 100 dolara za srpski da se izvadi u Australiji pa kad god budem bio u Srbiji vadicu novi, cak i ako je samo par godina star.

Tesko je doci do dolara u Australiji koliko vidim..na svaki cent mora da se pazi..Pasos vazi 10 godina, i posle treba odvojiti 100 dolara..nije lako bogami..

Ništa strašno, dobićeš ocenu 6 i vadiće ti bris iz grla nekih sat-dva u posebnoj sobi. 

Drugim rečima - budi spreman na sve. Ali pustiće te, sigurno.

Hvala Tales na odgovoru... Vrlo je ohrabrujuc  Pripremicu se psihicki i fizicki, pa sta bude... Bitno mi je da me puste u zemlju.

Pozdrav svima...

Da li je neko, u skorije vreme isao u Izrael, a imao u pasosu pecat Emirata? Informacije do kojih sam dosao su da ne bi trebalo da me ne puste, ali da ocekujem da cu biti pozvan na razgovor... Pored pecata UAE, u pasosu imam jos i vizu Indonezije i Malezije, posto vidim da se i te zemlje pominju u prethodnim postovima. Tako da me zanimaju jos necija iskustva o tome od ljudi koji su bili.

Upravo to - ispitivace te malo vise, ali ne bi trebalo da te ne puste zbog toga.

Hvala Tales na odgovoru... Vrlo je ohrabrujuc  Pripremicu se psihicki i fizicki, pa sta bude... Bitno mi je da me puste u zemlju.

Heh, šta da ti kažem, uvek se trudim da budem bloody iskren!

nema veze ko kakve pečate ima,nekog će više pitati nešto nekog manje,zanimljivo mi je bilo da pitaju koja vam je e majl adresa,a ja dao neku koju koristim za reklama pa je na kraju bio neki broj a tip me pita što je taj broj jel ne pasuje s godinom rodjenja,kažem mu da drugi broj je bio zauzet..uglavnom tako neka glupa pitanja postavljaju

nema veze ko kakve pečate ima...

Veruj mi da ima.

Evo i fotki sa komentarima (konzumirati isključivo uz komentare) iz Izraela, ono što sam obećao:

https://picasaweb.google.com/112687072743530409653/Israel2013HaifaAcreJerusalemEilat#

Imate tu i gomilu ranijih galerija sa putovanja, pa eto, možda nekome posluži. Uživajte.

Upravo sam se vratio iz Izraela, dobra vest za sve one koji ne zele pecat u pasosu je da je ukinuto pecatiranje i da cete na granici dobiti od pasoske kontorle papiric koji sluzi umesto pecata, i cuvacete ga u pasosu dok ne izadjete iz Izraela. To je to. Ispitivanje pri izlasku iz Izraela je mnogo duze nego kada ulazite, ali samo opusteno strpljivo, pogotovo oni koji u pasosu imaju vize bliskoistocnih arapskih zemalja, pripremite se da odgovarate na pitanja. Pitajte sta vas zanima slobodno.

p.s. ostalo mi je 60 sejkela, sto je nekih 13 evra i ako neko putuje uskoro mogu mu razmeniti cisto da ima novac za pocetak, da ne razmenjuje po nepovoljnim aerdromskim kursevima

Moje iskustvo govori da kontrola na aerodromu uopste nije tako strasna. Prvi put su hteli da znaju gde idem, koliko para nosim sa sobom i da li imam povratnu kartu, sve ukupno je trajalo ne duze od 2 minuta zadrzavanja. Drugi put (dosla sam u Izrael pre 3 dana) me apsolutno nista nisu pitali. Bila sam prilicno sigurna da ce mi praviti problem, jer nemam povratnu kartu, ali ovog puta su me zadrzali svega 10 sekundi. No, pojavila sam se sa davidovom zvezdom i mislim da mi je to dosta pomoglo. 

Po izlasku zadrzavaju malo duze, uglavnom par minuta ispitivanja pojedinacno....

Sve u svemu, uopste nisu toliko pametni kao sto misle, slusala sam razna iskustva, i bukvalno mozete bilo kakvu pricu da im prilozite, jedino je bitno da budete samouvereni u to sto pricate.