Pozdrav!Nigde nisam našao pravilo za glagol trebati.Može li neko da mi objasni zašto svi pišu treba umesto trebam,trebaš,...?

Bio bih vrlo zahvalan na odgovoru.

Edited July 10, 20213 yr by Mimi95

glagol trebati ima samo 3. lice jednine

Hvala na odgovoru,ali prvi put čujem za to.

8 hours ago, Mimi95 said:

Hvala na odgovoru,ali prvi put čujem za to.

takodje je bezlican, znaci uvek se nalazi u srednjem rodu, nema promena po rodu...npr. ako glagol trebati stavis u proslo vreme ,ne moze se napisati -on je trebao da ide, nego- on je trebalo da ide.....

U hrvatskom se često koristi oblik trebam, trebaš itd, ali u srpskom je to retko. Tako u hrvatskom možeš čuti "trebam pomoć" ili "treba mi pomoć", a u srpskom ćeš čuti uglavnom "treba mi pomoć". Hrvatski: trebam te/trebaš mi, srpski: trebaš mi. Ako se ne varam, "trebam te" nije zvanično pogrešno ni u srpskom, ali se jednostavno retko koristi.

Za prošlost, u srpskom jeziku, važi ovo što je bam-bam napisao, ali to je samo kada posle glagola trebati ide da. Lektori uvek prepravljaju "trebao je da dođe" u "trebalo je da dođe", "trebao si da mi kažeš" u "trebalo je da mi kažeš" itd. Ako glagol trebati stoji bez da, u značenju iz prvog pasusa, okej je menjati ga po licima i u prošlosti. Trebala si mi a nisi bila tu je ispravno, u smislu "bila si mi potrebna", ali Trebala si mi reći da ne dolazim je pogrešno.

U suštini, ne vidim opravdanje za to, jer se u svakodnevnom govoru normalno koristi "trebao" kao ustaljeni oblik. Recimo, ja često kažem "trebao si mi reći" itd, ali dok sam se bavio prevođenjem, takve stvari su mi uvek prepravljane kao nepravilne (vojvođanski kolokvijalizam). Ako poštujemo to pravilo moramo da ponavljamo rečcu "da", što nekad zvuči nezgrapno, na primer: Trebalo je da mi kažeš da ne pokušavam to da uradim. Tamo gde se malo češće koriste infinitivi, na primer u Hrvatskoj ili u Vojvodini, često se čuje Trebao si mi reći da ne pokušavam to da uradim. 

Hvala puno na odgovorima.