Kia ora

Pohvala žirija na konkursu "Spasimo putopis" 2021. — Prolazim pored izloga Quick Silver–a i Billabong–a, blenem u njihove slogane koji se ponavljaju u nedogled: „Beach culture“. Beach culture my ass, ovo je, bre, ledara! Kakve japanke, kakve mini suknje?! Počela sam da puštam dlake na nogama da bih se zagrejala! Za mnom se vuče Mig i viče: „Zoriiiiika!“. Nit’ sam ja Zorika, nit’ je ona Mig, ali svejedno, okrećem se da vidim šta hoće. Marki je čupa. Marki je divljak, njen stariji brat. Mrzim samu sebe što sam opet pristala da vucaram derišta po gradu. Svaki put izlazim iz kuće sa mišlju: „Samo da mi ih ne uvale!“ Ponekad bukvalno bežim dok gledaju crtane filmove. Jednom sam se iskrala u prokletim japankama – dobro se nisam vratila kući sa upalom jajnika! I to zbog čega? Zato što me je sramota da izgovorim: „Želela bih da idem napolje sama.“. Pre neki dan Marki mi je pobegao u radnji, uleteo u izlog, a njegova majka tvrdi da je to zato što sam mu kupila čokoladicu, pa je poludeo. Mislim ja, lud je...

Pročitajte Kia ora