Nakon odlaska iz sela Masaja, rastajemo se na autobuskoj stanici malog

kenijskog grada Naroka. Lazar i Marko odlaze ka Mombasi, Tanzaniji, ka

obalama Indijskog okeana. Ivan, zvani Cola, i ja krećemo ka Ugandi,

Ruandi, Kongu, dubokoj Africi...

Autor: Uroš Krčadinac

Pročitajte ceo tekst

"Jedu se kačamak, banane i govedina; i opet: kačamak, banane i govedina; kačamak, banane... govedina..." zvuci kao onaj nas vic: "...sarma, sarma, sarma..."

Veoma zanimljivo, svaka vam čast na hrabrosti i snalažljivosti.

Mogli bi ste i koju sliku sa vama da postavite bilo bi interesantno videti vas u tim ambijentima.

Nadam se da ćete kada se vratite da napravite neku www stranicu sa svim slikama i objašnjenjima.

Srećan vam put i još srećniji povratak kući.

Mića.

Široko!!!

Vidim da su teme cigani i vreme, naravno i Afrika.

Sviđa mi se taj koncept afričkog vremena, i verovao ili ne, baš sam ranije danas pričao o plemenu Hadza (to je doduše Tanzanija) i tome kako uopšte nemaju definisano vreme i kako ne postoji sutra, za dve nedelje ili za dva dana, potpuno nevezano za ovaj vaš put i blog.

Kad malo bolje razmislim, blisko mi je to nemanje vremena od nemanja vremena, pa i sam tako nekako živim.

Nekako idu svi zajedno, (ne)vreme, cigani (u smislu sirote slobode) i Afrika.

I opet, široko. Sviđam!

Uroše, spektakularno Raspoloženje koje stoji iza ovog teksta je naprosto zarazno pozitivno Fotke - spektakl. Crteži - masterpiece. Otpor - hit Poimanje vremena - blisko i poznato Svaka čast, po mojoj meri sasvim Jedva čekam obećanu rakiju kad se vratite (a doneću ti i teglu ajvara )

Дакле, предрасуде и клишеи о нама и код Африканаца... изгледа да то није одлика само западноевропљана, површност је модерна

Луда атмосфера

Vrlo zanimljivo, crtezi su sjajni i malo poezije i ti Slovenci, bas lepo!

Svaki covek pojedinacno ima predrasude, a tek kao deo neke zajednice...al dobro jedan od nacina da razbijes iste i jeste putovanje i upoznavanje

eto neko te napada sto ti nekog diskriminises, a na zidu mu visi Obama, zar i to nije predrasuda a, o tom poimanju vremena sam i ja bas skoro pricala, u pravu su

Za pocetak da vam se zahvalim sto ste se razdvojili i pruzili nam zadovoljstvo da osetimo vise Afrike nego sto bismo da niste 

Odlican tekst, sa nekoliko bas neocekivanih momenata...

Za pocetak nikad ne bih rekla da afrikanci ne vole da hodaju, a imaju najvece trkace na duge staze... ko bi rekao, valjda se zamorili od silnog trcanja 

A onda iz nekog razloga, nikad ni jedan grad u Africi nisam zamisljala kao brdovit  nemam pojma zasto, nekako mi to bas upalo u oci...

'Otpor', Edirisa, predivno jezero... ma sve je 

I meni se sviđa ideja stvaranja vremena. Sledeći put kad me bude mrzelo da radim, baviću se stvaranjem vremena.

Zanimljivo mi je da ste na mestu koje niko ne bi povezao sa Srbijom naleteli na toliko stvari koje podsećaju na život ovde (od Otpora preko atmosfere i ciganskih pesama do sirotinjske žudnje za novim kolima)... Mali svet, a?

"Nakon još sat-dva marljivog pravljenja vremena, autobus kreće." - duhovita ste klapa, veliki pozdrav svima!

Je ne parlerai pas