Ma naravno da ima stvari koje mi se dopadaju, recimo  flora i fauna (ja sam wildlife lover), hrana, vino od mangostena  , a unapred se radujem istrazivanju same zemlje i putovanjima u Kambodzu, Laos, Vijetnam  ... Ne dopada mi se sam nacin zivota, organizacija istog, i tako neke stvari o kojima ne bih da se tema ne bi pretvorila u rantovanje o Tajlandu.

A vizure jesu cudo, neke nam sredine prosto legnu, neke ne..

Ena, da li ti radis na tajlandu, tj. da li si radila u dubaiju, ili ti radi samo muz?

Ena, da li ti radis na tajlandu, tj. da li si radila u dubaiju, ili ti radi samo muz?

Da, radila sam u Dubaiu, a ovde bih trebalo uskoro da pocnem da radim.

Zasto pitas?

Da, radila sam u Dubaiu, a ovde bih trebalo uskoro da pocnem da radim.

Zasto pitas?

pa jer sam primetio da se vrlo razlikuje percepcija neke sredine u zavisnosti od toga da li radis nesto, tj. u potpunosti se ukljucis u socijalni zivot sredine, ili samo "zivis".

ovde naravno ne racunam turisticke posete, ili putnicke boravke..

takodje sam primetio da je slika neke sredine, gledana kroz oci onog koji samo zivi, uglavnom mnogo negativnija, i sa mnogo vise zamerki, od onog koji i radi..

ne pisem ovo zbog tebe, nego sam primetio da je to jedno, pa skoro opste, pravilo...citajuci razne komentare na ovom forumu, i pricajuci sa ljudima koji su u jednoj od te dve pozicije..

Vidi, da nisam radila, dok sam zivela u Dubaiu, ne bih sate i sate provodila zabagaovana u saobracajnoj guzvi, vozeci se do posla i nazad. Osim sto to zna da bude stresno, pitam se na sta sam sve mogla da utrosim to vreme provedeno sedeci u kolima, i cekajuci da se beskrajna kolona ispred mene pomeri bar za sm! Znaci, imajuci u vidu samo ovaj jedan primer koji sam navela, da nisam radila zivela bih opustenije. A da li bi moje vidjenje Dubaia, i same zemlje, bilo drugacije? Ne bih rekla jer mislim da vizura neke zemlje zavisi od samog coveka pre svega, pa i te kako, od same sredine. Duga je to prica.

Nego, zar sam ja zvucala toliko negativno? Nije mi bio cilj da kukam, ima puno lepih stvari vezanih za gradove u kojima sam zivela, a za neke od njih sam jos uvek vezana. Moj fokus je bio na tome da kada zivis negde (sto podrazumeva i ziivot i rad, i jedno i drugo, ili bilo jedno, bilo drugo), drugim ocima gledas tu sredinu, nego ocima turista, putnika u prolazu... A ovaj pofdorum je posvecen pecalbi i pecalbarenju, pa imamo valjda prava malo i da rantujemo )

Evo recimo, jako puno ljudi se kune u Tajland, mnogima je san da dodju ovde...Ali zivot expata ovde nije uvek med i melko, u gradu u kome zivim ima dosta samoubistava medju expatima, pre dva dana u stanu nase zgrade nasli su jednog mladica Evropljanina obesenog. Ima i slucajeva prebijanja stranaca od strane nadrogiranih tajlandskih tinejdzera, i td, i td. Nije Tajland samo LOS - zemja vecitog osmeha kako je reklamiraju u turistickim brosurama.

U svakom slucaju, zapazanje ti je zanimljivo, pa bi mogao da otvoris posebnu temu, why not!

Edited December 8, 201410 yr by Ena

Vidi, da nisam radila, dok sam zivela u Dubaiu, ne bih sate i sate provodila zabagaovana u saobracajnoj guzvi, vozeci se do posla i nazad. Osim sto to zna da bude stresno, pitam se na sta sam sve mogla da utrosim to vreme provedeno sedeci u kolima, i cekajuci da se beskrajna kolona ispred mene pomeri bar za sm! Znaci, imajuci u vidu samo ovaj jedan primer koji sam navela, da nisam radila zivela bih opustenije. A da li bi moje vidjenje Dubaia, i same zemlje, bilo drugacije? Ne bih rekla jer mislim da vizura neke zemlje zavisi od samog coveka pre svega, pa i te kako, od same sredine. Duga je to prica.

Nego, zar sam ja zvucala toliko negativno? Nije mi bio cilj da kukam, ima puno lepih stvari vezanih za gradove u kojima sam zivela, a za neke od njih sam jos uvek vezana. Moj fokus je bio na tome da kada zivis negde (sto podrazumeva i ziivot i rad, i jedno i drugo, ili bilo jedno, bilo drugo), drugim ocima gledas tu sredinu, nego ocima turista, putnika u prolazu... A ovaj pofdorum je posvecen pecalbi i pecalbarenju, pa imamo valjda prava malo i da rantujemo )

Evo recimo, jako puno ljudi se kune u Tajland, mnogima je san da dodju ovde...Ali zivot expata ovde nije uvek med i melko, u gradu u kome zivim ima dosta samoubistava medju expatima, pre dva dana u stanu nase zgrade nasli su jednog mladica Evropljanina obesenog. Ima i slucajeva prebijanja stranaca od strane nadrogiranih tajlandskih tinejdzera, i td, i td. Nije Tajland samo LOS - zemja vecitog osmeha kako je reklamiraju u turistickim brosurama.

U svakom slucaju, zapazanje ti je zanimljivo, pa bi mogao da otvoris posebnu temu, why not!

vidi, primetio sam da ima jako puno i do toga kakav ti je posao, i da li si ga sama odabrala..znaci ako neki ljudi odu u inostranstvo, i rade posao koji vole i sa kojim su zadovoljni ( po njihovoj meri, sto bi se reklo), onda su i subjektivna osecanja o okolini mnogo bolja...u tvom slucaju, izgleda da tvoj muz  radi posao koji voli, ili bar s kojim je prilicno zadovoljan, a ti se prilagodjavas, u fazonu- radim ono sto ima...i iz tih frustracija dolazi otpor prema okolini, i vecita nada da je tamo drugde negde mnogo bolje, tamo gde cu i ja raditi ono sto volim i sto mi odgovara...mozda gresim, ali evo bas imam 2 slucaja u zadnje vreme slicna tvom...prvi ,drugar, otisao u dubai za zenom, koja radi tamo kao stjuardesa u etihadu...njoj tamo super, taj posao je i zelela, lepo joj ide, ima dobru platu..i kad god dodju u srbiju, ona cveta, puna reci hvale....a on, nista mu ne valja, vruce, rasisti, guzva, sve vestacko, nepristupacni ljudi, uzasni domacini, ma sve mu je lose...posao u svojoj struci ne moze da nadje, nude mu neke lose poslove mnogo ispod njegovog nivoa, i to ne zeli da prihvati...

drugi slucaj, moj brat, mesto desavanja- brizbejn...verovatno 90% ljudi odavde bi sanjalo da ode tamo...on je otisao isto za zenom, ona je tamo asistent na faxu, pise doktorat..zaposlio se odma, jer je programer, ali nije to to..ovde je bio faca, direktor firme, priznat, tamo je samo jedan sraf kod gazde, broj koji u svakom trenutku moze da se izbrise...ipak, da bi se stvorilo ime negde, treba malo vremena da protekne...ali on je ipak u malo boljoj poziciji od mog druga...i shodno tome, za tacno taj procenat manje i pljuje po australiji...ali ne valja mu skoro nista...njoj sve super ...e da, on prica da bi mu bilo sigurno bolje u sidneju, ili negde tamo dole, na jugu....nada da ce se tamo bolje ostvariti, umire poslednja...

zato je vrlo bitno iz koje se perspektive posmatra sredina, i sa kojim motivima se ulazi u celu pricu..

imam drugare, a i drugarice, koji zive i rade u bankoku...svi su oni zeleli da dodju da zive tu, niko ih nije ni povukao, niti su zbog nekog drugog " morali" da se sele na tajland..posle nekog vremena su nasli poslove koji im odgovaraju, koje vole, i ljudi uzivaju..to su, uostalom, i sanjali...da bas zive i rade na tajlandu..ima medju njima i parova, koji su zajedno krenuli iz beograda, ali oboje su to zeleli...niko se od njih ne bi vracao, niti selio negde drugo...bar zasad..

a kad pricam sa njima, o tim nekim stvarima koje im se ne svidjau na tajlandu, kazu mi da svuda ima necega sto ti se ne svidja...ali im se daleko vise stvari ne svidja ovde, u srbiji, nego tamo...iako kinta i nije nesto preterano velika, ali za zivot tamo im je opusteno...pare svakako nisu najvaznije u slucaju radne ispunjenosti...

E pa eto bam-bam, ja sad da povezem ovu temu sa onom temom o pisanju putopisa i da konstatujem opet tezu koju sam i tamo zagovarao, a sto si ti sada ovde potvrdio - najlepse je kada radis nesto radi toga samoga, a ne radi placanja racuna. Iliti kada radis iz htenja umesto iz moranja: em ti je lepse em ces verovatnije ostvariti bolji rezultat koji ce biti korisniji i drugima. A ne da radis iz moranja da bi platio racune, pa da te taj pistolj na temenu prisiljava da svoje delo cinis sto profitabilnijim, bez licnog interesovanja za njega, vec samo kao sredstvo za zaradu.

E pa bam-bam, a bogami i noskich, u sta vi to pokusavate da me ubedite?

Otkud to da sam ja frustrirana i da imam otpor prema ovoj sredini?   Pa ovo je jedna bezazlena forumska tema u kojoj pricamo o utiscima o zemlji u kojoj zivimo. Normalno je da cu da pomenem i ono sto mi se svidja, i ono sto mi se ne svidja (kao sto su to uradili i drugi koji su pisali na ovoj termi, zar ne?). Ne znam zasto ste od mojih postova napravilli rocket science, i volela bih da mi to kazete....Ako cemo bas u sitna crevca, niti je posao koji sam radila i koji cu raditi, puka slucajnost u fazonu 'daj sto das' vec je to, na moju srecu, ono za sta sam se skolovala. Jeste da sam se u tom poslu malo zabagovala, pa pokusavala da radim nesto drugo, ali sam mu se uvek vracala, jer mislim da je to najbolje sto znam da radim, i sto volim da radim.. Ali opet, moj posao nema nikakve veze sa mojim poimanjem sredine u kojoj zivim. Barem u mom slucaju nikakve. Ja recimo Dubai jako volim (za razliku od mnogihi expata) ali me to ne sprecava da ukazem i na lose stvari kojih tamo svakako ima, i koje ponekad mogu da ti zagorcaju svakodnevicu..

bam-bam, da sam kao i tvoji drugari dosla na Tajland direktno iz Srtbije, mozda bi moja slika o zivotu na Tajlandu bila drugacija. Ovako, ja zivot ovde poredim sa zivotom u zemljama u kojima sam prethodno zivela, a ovo mi je cetvrta expatska destinacija i sve su u razlicitim delovima sveta. A opet iz iskustva znam da ti stvari, koje ti u pocetku smetaju, kasnije postanu normalne pa vise na njih i ne obaracas paznju. A desi se da si u pocetku odusevljen novom sredinom (posebno ako dolazis iz siromasnije zemlje u zemlju veceg standarda), ali kasnije ti ruzicaste naocari same spadnu sa ociju.

... ende!

Edited December 10, 201410 yr by Ena

Da, i jos nesto sam propustila da napisem - ukazivanje na stvari koje ti u nekoj sredini ne svidjaju, nije isto sto i pljuvanje po toj sredini.

Занимљива тема. Писао бих нешто о земљи где живим, али скочиће на мене и прогутаће ме, зато боље да ћутим.

Него, на једном јако добром форуму који пратим, видим да јако често у постовима пишу малим словом име њихове државе, градова, планина, имена људи и др. 

Пожалим се старијој госпођи лингвиси у пензији, која исто тако прати форум, питам зашто тако раде. Она каже да то раде јер су неписмени и да она то више не може да чита. Мене је саветовала да ћутим, јер ћу бити прогутан, поготову странац из земље која овде није гледана добрим очима!?

Питао сам их зашто тако пишу, само то сам их питао. Онда је уследила лавина: "...ти ли бре дође овде да нас учиш како се пише...",..." иди, врати се у своју земљу па их тамо учи.." Онда је дошао пост, који је то разрешио, бар тако мислим: " Ја пишем са мобилног телефона, па ме мрзи да стално пребацујем"!!! Они су наставили и даље по своме, па сам убрзо напустио тај форум.

bam- bam, просто да питам, нећеш ваљда и ти као ови горе, скочити на мене и осути паљбу, да ли си и ти из тог разлога у горњем посту, реч Србија и још неке друге, које би требало иначе писати великим словом, написао малим словом? Почетак реченице исто тако. Или ти пак нешто са рачунаром није у реду?

И не само ти, приметио сам још неколико пута сличне ствари код других. Како могу своје име и презиме да напишем малим словима? Апсурд!!!

izvini ena, uopste mi nije bila namera da te nesto prozivam, niti da rasclanjujem tvoj slucaj....

jednostavno sam se samo nadovezao na tu pricu i apsolvirao nesto sto mi je uvek bilo interesantno, i sto se tice maltene svih ljudi koji su otisli da zive i rade u inostranstvu...bar onih s kojima sam ja stupio u kontakt...a to je da je ipak najbitnija dobra energija, ako odes negde gde sam zelis, i radis nesto sto sam volis, vizura ti je mnogo ruzicastija, pa samim tim i zivot bolji i kvalitetniji, ma gde ziveo..

moji drugari su uglavnom ziveli i radili po dosta po svetu, ne dolaze samo iz beograda kao prve destinacije...

ti, npr. gore pomenuti sa tajlanda, ziveli su u SAD prilicno godina, na zapadnoj obali, pa u spaniji...takodje, drugarica je pre tajlanda zivela u indoneziji, i na novom zelandu...nije u tome poenta..oni su svi zeleli da zive na tajlandu..zelja im se ostvarila, i dalje zive svoj san, i zato im je super....i predstava o toj sredini im je drugacija nego od nekog ko nije bas svojom voljom dosao...to je naravno jasno ko dan...

a to je sa nase tacke interesantno, u smislu da uvek moramo da uzmemo te faktore u obrir kad citamo necije opise zemalja ( pogotovu na temama slicnim ovima), da se "pronadjemo" kod ljudi sa kojima imamo najslicniju situaciju, i onda da njihovo misljenje uzimamo ipak za najrelevantnije,za sopstveni slucaj...

sorry jos jednom

Занимљива тема. Писао бих нешто о земљи где живим, али скочиће на мене и прогутаће ме, зато боље да ћутим.

Него, на једном јако добром форуму који пратим, видим да јако често у постовима пишу малим словом име њихове државе, градова, планина, имена људи и др. 

Пожалим се старијој госпођи лингвиси у пензији, која исто тако прати форум, питам зашто тако раде. Она каже да то раде јер су неписмени и да она то више не може да чита. Мене је саветовала да ћутим, јер ћу бити прогутан, поготову странац из земље која овде није гледана добрим очима!?

Питао сам их зашто тако пишу, само то сам их питао. Онда је уследила лавина: "...ти ли бре дође овде да нас учиш како се пише...",..." иди, врати се у своју земљу па их тамо учи.." Онда је дошао пост, који је то разрешио, бар тако мислим: " Ја пишем са мобилног телефона, па ме мрзи да стално пребацујем"!!! Они су наставили и даље по своме, па сам убрзо напустио тај форум.

bam- bam, просто да питам, нећеш ваљда и ти као ови горе, скочити на мене и осути паљбу, да ли си и ти из тог разлога у горњем посту, реч Србија и још неке друге, које би требало иначе писати великим словом, написао малим словом? Почетак реченице исто тако. Или ти пак нешто са рачунаром није у реду?

И не само ти, приметио сам још неколико пута сличне ствари код других. Како могу своје име и презиме да напишем малим словима? Апсурд!!!

hahah ja sve pisem malim slovom, cisto iz prakticnih razloga....ipak, nisu ovo neki naucni elaborati , to sto cantramo ovde

Ena, moj post nema nikakve veze sa tobom, samo se nadovezuje na diskusiju koju smo bam bam i ja imali na temi o putopisima. On je tvrdio da je bolje kada je umetnik pod finansijskim pritiskom da stvara, a ja naprotiv tvrdim da je za sve, ma kojim poslom da se bave, bolje da nema nikakvog pritiska, vec da rade ono sto vole, a ne zato sto moraju.

Jeste da grad u kom sam ja zivela nije toliko inteeresantan i dalek koliko oni o kojima vi pisete, ali moze nekome biti od koristi...

Zbog studija zivela sam par godina u Ljubljani. Posle svog iskustva sa stranim zemljama, sumnjam da uopste ima smisla reci "zivim u Lubljani", jer kada zivite u njoj, vi zivite u celoj Sloveniji. Zivim u Ljubljani, ali dve nedelje po ceo dan provodim na plazi u Izoli ili Portorozu. Zivim u Ljubljani, ali svake subote idem u redovnu kupovinu u Beljak (Villach, Austria). Jednom nedeljno bucnem se u bazen nekih termi do kojih mi manje vremena treba nego da u Beogradu odem do nekog hotela ili bazena koji omogucava tu vrstu uzvanja. Za vikend zurke - vino kupujem u okolini Novog Mesta, za rostilj svracam u kafanu u blizini Postojne. Da bih uradila rad sa koleginicom sa klase, skoknem do iste Postojne, jer je tamo prohladno i kada je u Ljubljani najgora vrucina...

Na Tango radionice idem u Maribor, ribu za rucak kupujem u Kopru. Kada se organizuje vecera,cesto se ide na klopu u jedno mesto, a na pice posle u drugo.

Totalna konfuzija u početku, posebno za nas Beograđane koji prevrćemo očima čim treba da preparkiramo automobil sa jednog mesta na drugo. Ali, u Sloveniji to sve ide nekako lagano...

Ja nisam imala auto tamo, ali cuveni sajt prevoz.org je u tom slucaju neprevazidjen. Uglavnom sam njega koristila, iako me je u početku plašila i sama pomisao na to.  Ipak, rec je o potpuno bezbednoj varijanti, jer svi vozaci koji se registruju da bi za malu naknadu prevezli i druge ljude tamo gde redovno idu  - ostavljaju gomilu licnih podataka na sajtu, ukljucujuci i brojeve registarskih tablica, podatke o kolima i druge. Cene su standardne: Ljubljana-Kopar i Ljubljana -Maribor 5 Eur po pravcu. Ljudi su potpuno naviknuti na tu vrstu putovanja, i u automobilima se vodi standardni small-talk. Nije uobicajeno nastavljati druzenja sa prevoznicima, pa cak ni dogovarati povratk sa istima, osim ako niste bas videli da vec sam nudi povratak negde u terminu kada vama odgovara. Interesantno mi je uvek bilo kako prevoz uglavnom nude Slovenci. Prilicno sam sigurna da je standard "juznjaka" (brojnih Bosanaca, Srba, Makedonaca, Kosovara i drugih) mnogo nizi nego standard Slovenaca - ali ne secam se da sam se ikada vozila sa nekim ko nije bio Slovenac u ovoj varijanti.

Sa vecinom njih se moze bez ikakvih problema sa srpsko-hrvatskom dogovrati oko putovanja, jos pri prvom kontaktu telefonom. Ja sam donekle govorila slovenacki, ali to stvarno nije bilo neophodno.

Sto se zivota u Ljubljani tice - on se veoma razlikuje za one koji imaju studentski status od ostalih "smrtnika".

Krenimo samo od ishrane: Studenti imaju mogucnost da se hrane u preko 90% restorana u Sloveniji. Tu spadaju svi italijanski restorani, meksicki, kineski, nacionalni, sve ucenicke kantine, sushi barovi, restorani brze hrane, svi restorani po trznim centrima, kao i oni skupi u gradu. Takodje, isto vazi i za gotovo svu hranu koja se narucuje, tj. dostavu na kucnu adresu, samo treba napomenuti da se ponese aparat za citanje studentskih obroka. Spiskovi restorana postoje na internetu (https://www.studentska-prehrana.si/Pages/Directory.aspx ), ali moj subjektivni utisak je da ih ima mnogo vise - prakticno se ne secam ni jednog u koji sam usla i pitala za "študentski obrok" - da su mi rekli "ne moze". Njihov sistem ishrane studenata je doveden prakticno do savrsenstva, tako da podrzava potpuno i privredu i studente. Svi restorani konkurisu kod ministarstva sa menijima za studente. Oni moraju da sadrze: supu ili salatu, glavno jelo, slatkis ili voce, pice (bezalkoholno). Jedan restoran u proseku ima od 7-8 pa do preko 50 kombinacija ovih obroka, a ima i jako puno restorana koji su napravili odvojene barove za studente po principu "all you can eat". Drzava odobrava zahteve svim restorainima koji isunjavaju te uslove, a oni kreiraju cenovnike za njih, sa tim da drzva finansira fiksni deo od nekoliko evra. Tako, studenti mogu odabrati da jedu u jeftinim restoranima u kojima prakticno nista ne doplacuju - ili doplacuju 30, 50, 80 centi po celom obroku - ili mogu odabrati da jedu  u ekskluzivnim restoranima gde doplate idu i do 5, 6, 7 Eura po obroku. Evidencija ishrane ide preko mobilnog telefona svakog studenta, i kada jednom "skine svoj obrok" - naredna 4 sata ne moze vise.

Uprkos tome, tokom boravka u Sloveniji, imam utisak da sam neprekidno jela i smisljala sta cu sledece da jedem...

Sto se zivota tamo tice - vecina studenata odabira studentski dom. Nije uvek lako  dobiti bas onaj  dom koji se zeli, i bas ona soba koja se hoce - ali nesto pristojno ce se uvek dobiti. Procedura je komplikovana kao i kod nas, sa tim sto je olaksana time sto mesta generalno ima dovoljno, i sto se moze konkurisati i izvan osnovnih rokova (npr. ako moja studentska godina počinje u decembru, iako ce mnoga mesta biti zauzeta, imacu mogucnost da neko dobijem). Cesto ostaju mesta koja su skuplja (npr. sobe sa terasom i slicno). U studnetskim domovima je dozvoljeno i drzanje pasa, zivotinja, a imaju i parking (iako moze biti stiska oko parking mesta).

Atmosferu u stednetkim domovima - najpre bih opisala kao ljudsku. Postoje pravila kojih se ljudi pridržavaju, generalno se vodi  racuna da se ne prave problemi, i postoji jedna opsta prijateljska i prijatna atmosfera.

Sokarala sam se prvi put kada sam se vracajuci se u dom na ulazu videla veliki natpis sa srcima, zvezdama i cveticima iznad ulaznih vrata u dom, na kome je pisalo "Dobrodošao Matej, dipl. Inženjeru Elektrotehnike!" Posle sam se navikla, jer se to desavalo svaki put kada neko diplomira

Takodje, mnogi studenti salju razglednice na adresu Doma, sa svojih letovanja i putovanja, pa ima puno panoa sa pozdravima iz celog sveta. Kada su praznici u toku, svi studenti sede zajedno, seku konfete, prave bukete i vence od cveca, i time ukrasavaju dom. Skoro kao da ste u obdanistu, ali rezultati su fenomenalni, i ceo dom sija neko vreme...

Inace, to ukrasavanje je u Sloveniji nesto od cega se nikada ne odustaje. Jednom me je na fkultetu docekao ceo hodnik ispunjen plisanim igrackama, bar 200 njih, koje su visile sa plafona, i medju kojima sam morala povremeno  da se provlacim. Mislim da je bio neki dan zivotinja ili tako nesto - zmije su se uvijale oko lavova, plisani medvedi su virili iza lustera, majmuni su bili okaceni na improvizovane grane....ludnica. Nisam nikada pitala ko finansira to sve.

Nego, da se vraatim na studentske domove - cesto se prave zurke, i tada svi zajedno kupuju klope i  grickalice. Pije se puno alkohola, ali generalno nema ispada i tuca.

Jednom, posle jedne takve zurke - ujutru izlazim iz doma, i uz stepenice vidim pobodeno preko 20 saobracajnih znakova ("Stop", "Zabranjeno parkiranje", "zabranjeno skretanje levo/desno", "autoput u ovom pravcu"...). Posle sam cula da su pred jutro pijani studenti došli na ideju da prokrstare krajem i poskidaju sve znakove. Nije tu bilo nekog vandalizma, svi znakovi su uredno raskopani, pažljivo skinuti i niko se nije trudio da prikrije da je to radio   Narednog dana su organizovali ekspediciju koja je isla redom i vracala znakove na njihova mesta, usput caskajuci sa lokalcima ispred cijih kuca su ih skidali. Nikakav incident, nikakvo proganjanje, dranje...

Jako puno studenata takodje vozi bicikle, koje su u rangu onih nasih starih "ponika". Ti bicikli se dobijaju na poklon ili kupuju po smesnim cenama (15-20 eur), a stoje u domu, i kada se studije zavrse, masa bivsih studenata ih ostavlja, jer jednostavno ne znna sta bi sa njima radili. Jednom su ih izvukli sve iz doma, njih preko 100 komada, ocistili i sredili i organizovali aukciju, na kojoj su ih kupovali za neke smesne pare - bilo drugi studenti, bilo ne-studenti razlicitih kategorija. Te pare su posle trosili na zurke i ukrasavanja doma.

(Pre nekoliko godina, grad Ljubljana je napravio i poseban projekat bicikelj.si koji podrazumeva puno stanica po celom gradu na kojima se mogu uzeti bicikli i odvesti se do neke druge stanice. Tada je cini mi se jedan sat voznje bio besplatan - dovoljno da odes na drugi kraj grada, uzmes sta ti treba i vratis se, ili da se odvezes od doma do fakulteta...)

Ne treba ni da pisem verovatno da apsolutno svi studneti rade nesto. Ko nema neko specificno znanje, uglavnom pere sudove ili konobarise. Ostali se trude da nadju nesto sto ima veze sa njihovom strukom. Ponuda ima, i lakse je snalaziti se, jer cak i najmanji kafici traze radnike preko "študentskog servisa". Mnogi koji znaju seoske poslove, preko vikenda i raspusta rade to, i tu su generalno njavise dnevnice.

Kada se sada setim  tog perioda kada sam bila tamo, prvo sto mi pada na pamet je ta neka bezbriznost i naivnost studenata, prijateljske šale, generalno nepostojanje zlonamernosti, čak i kada se prave gluposti. To nisu nasi isprepadani studneti, iako i ovi znaju da patetisu zbog gluposti, vode zazarene rasprave o politici, razbuktaju svojj entuzijazam pa splasnu...Ipak, nekako su psihicki zdravi i  sugurni u sebe, i optimisticni (osim kada patetisu jel'te   ). 

E pa eto bam-bam, ja sad da povezem ovu temu sa onom temom o pisanju putopisa i da konstatujem opet tezu koju sam i tamo zagovarao, a sto si ti sada ovde potvrdio - najlepse je kada radis nesto radi toga samoga, a ne radi placanja racuna. Iliti kada radis iz htenja umesto iz moranja: em ti je lepse em ces verovatnije ostvariti bolji rezultat koji ce biti korisniji i drugima. A ne da radis iz moranja da bi platio racune, pa da te taj pistolj na temenu prisiljava da svoje delo cinis sto profitabilnijim, bez licnog interesovanja za njega, vec samo kao sredstvo za zaradu.

ok, ali primer koji sam naveo i ne opisuje bas najbolje ovaj tvoj stav..ti ljudi rade ono sto vole, ali ipak rade to da bi mogli da zive, znaci rade za pare, da budemo banalni ..e sad, druga je prica kolicina tih materijalnih dobiti..nekome je potrebno malo, nekome mnogo...ali  smatram da umetnik na neki nacin ipak tezi tome da se njegovo delo i svidi jos nekome, sem njemu samom...a sto se vise ljudi svidi, tim bolje ...

sta znam, mozda i nisam u pravu o kvalitetu te umetnosti, al nekako mi se  cini da to radja i kvalitet...

Edited December 10, 201410 yr by bam-bam

Jeste da grad u kom sam ja zivela nije toliko inteeresantan i dalek koliko oni o kojima vi pisete, ali moze nekome biti od koristi...

 

Zbog studija zivela sam par godina u Ljubljani. Posle svog iskustva sa stranim zemljama, sumnjam da uopste ima smisla reci "zivim u Lubljani", jer kada zivite u njoj, vi zivite u celoj Sloveniji.

 

i ja sam studirala u Lj i rado se secam, narocito hrane 

 

ali brate, kako si uspela da ne naucis slovenacki, a da studiras? na kom jeziku si pisala ispite? jesi se uopste trudila da naucis?

Edited December 11, 201410 yr by Duya
Skraćen citat. Ajd ljudi malo smanjite doživljaj.

Bio sam na nekoj kratkoj studentskoj razmeni, mislim da je bilo oko nedelju dana i koliko se secam, mladji ljudi sa kojima smo stupali u kontakt su slabo govorili srpskohrvatski. Da li nisu hteli, da li nisu znali, uglavnom samo je nekolicina njih bila rad da stalno koristi srpskohrvatski. A desavalo mi se da na ulici, prodavnici itd. pitam ljude nesto i da po pravilu uopste ne razumeju, i tada smo pricali na engleskom. 

Noskich, nisam pratila diskusiju izmedju avs dvojice, otuda I moja zabuna.
Bam-bam, sve je ok, nisam se naljutila, nema sta da se izvinjavas, samo sam bila inznenadjena reakcijom na moje postove, kanda su zvucali suvise negativno, (pa otud i reaklcija?), a to mi nie bio cilj.
Vidi, tacno je da je bolje otici na zeljenu destinaciju, ali ja se pitam da li su nam tom slucaju naocari ruzicastije? Desi se neretko, da prvobitno odusevljenje tom nekom zemljom, predje u ravnodusnost (sto je normalno kada zivis negde ap ti sve predje u rutinu), ili cak u odbojnost prema toj zemlji.
Evo, konkretno ovde sam upoznaal dve devojke, jedna je Britanka, druga Australijanka, predaju engleski. Obe su dosle na Tajland jer su navodno bile zaljubljene u prelepu zemlju u kojoj je zivot opusten, I sl. Medjutim, razocarale su. Obe kazu kako su uglavnom usamljene, kako nemaju sa kim da izadju, kako nemaju sa kim da se zabavljaju jer beli muskarci startuju iskljucivo Tajlandjanke, I td.
Moram da priznam da ih razumem. Na Tajlandu relativno malo ima expata u tridesetim, cetrdesetim godinama, koji su dosli da rade. Ako ih ima, to su uglavnom predavaci engleskog I inzenjeri u industrijskom postrojenju na potezu Bangkok-Pataja. Ostali su dosli da se penzionisu na Tajlandu, ili su kupili nekrertnine pa tu provode jedan deo godine, a najveci broj expata cine muskarci koji su dosli na Tajland zbog Tajalnadjanki, tj. da bi nasli partnerku Tajlandjanku. Nekima od njih su Azijatkinje fetis. Imala sam sticajem okolnosti prilike da cujem ruzne I mizogene komentare na racun evropskih zena – debele su, ruzne su, ne mogu da se porede sa Azjatkinjama, zato su dosli na Tajland, da bi pobegli od tih debelih zena, I td. Dobro, to je njihov izbor, svako ima svoje preference. Ali sta da radi jedna bela single devojka u Aziji, osim ako joj azijski muskarci nisu po ukusu, a vecini nisu.
Zbog svega sto sam navela, moj utisak je da je na Tajlandu teze formirati internacionalnu krug prijatelja, kao sto je to moguce u izrazito expatskim sredinama tipa Dubai, Honk Kong, Singapur, gradovi zapada. Druzenje  sa Tajlandjanima je otezano jer vecina ne govori engleski, I nece da ga uce. Dobro, resenje je da se uci tajlandski, ali koliko treba vode da potekne, pa da se jezik naucis u toj meri da mozes das vodis normalne, sadrzajne razgovore.

hahah pa da , u pravu si sto se tice belih single zena...ali eto, moja jedna drugarica iz bga, vec godinu dana radi u bangkoku, kao novinar za neki njihov turisticki magazin, i njoj super..vidim izlazi non stop, ima milion neke ekipe tamo, sto tajaca sto stranaca..i u srednjim je 30-tim godinama...mada, ona je takva bila i ovde, izlazila stalno...dosta zavisi i od karaktera...

ali, u pravu si da je svakako teze zenama na tajlandu, nego muskarcima....zato je nama teze u dubaiju heheh

mada, sta fali azijatskim muskarcima

Izlaze one i druze se, mislim da nije rec o tome, nego je stvar u tome sto nemaju sa kim da  se zabavljaju. Sto se tice azijatskuh muskaraca, pa da si bela zena do 175 cm, shvatio bi

Izlaze one i druze se, mislim da nije rec o tome, nego je stvar u tome sto nemaju sa kim da  se zabavljaju. Sto se tice azijatskuh muskaraca, pa da si bela zena do 175 cm, shvatio bi

hahaha ali azijatski muskarci vole bele devojke..moji drugari tajci me non stop mole da im nabacim neku  drugaricu belkinju...ne znam sto nijedna nece...mislim da to stvarno nije u redu...pa nije sve u visini, da ne kazem jos nesto 

Nije ti jasno jer priicas sa pozicije muskarca kome se Azijatkine svidjaju (barem pretpostavljam). Evo recimo, ni meni azijatski (posebno tajlandski) mukarsci nisu fizicki privacni, sad ce mozda reci da nije vazan izgled, ni visina, ni ...ali valjda je to preduslov da se razvije ta neka hemija, pa posle ide sve ostalo...Ali dobro, otisli smo u off.

Nije ti jasno jer priicas sa pozicije muskarca kome se Azijatkine svidjaju (barem pretpostavljam). Evo recimo, ni meni azijatski (posebno tajlandski) mukarsci nisu fizicki privacni, sad ce mozda reci da nije vazan izgled, ni visina, ni ...ali valjda je to preduslov da se razvije ta neka hemija, pa posle ide sve ostalo...Ali dobro, otisli smo u off.

meni nije vazna rasa, potpuno mi je svejedno...kad malo bolje razmislim o onome sto si pricala, ako neke bele devojke dele slicno misljenje kao ti, a kapiram da ih ima dosta, onda nije ni cudo ako im se tajland bas mnogo i ne svidja..potpuno logicno

i ja sam studirala u Lj i rado se secam, narocito hrane 

ali brate, kako si uspela da ne naucis slovenacki, a da studiras? na kom jeziku si pisala ispite? jesi se uopste trudila da naucis?

noskich, on 11 Dec 2014 - 00:06, said:

Bio sam na nekoj kratkoj studentskoj razmeni, mislim da je bilo oko nedelju dana i koliko se secam, mladji ljudi sa kojima smo stupali u kontakt su slabo govorili srpskohrvatski. Da li nisu hteli, da li nisu znali, uglavnom samo je nekolicina njih bila rad da stalno koristi srpskohrvatski. A desavalo mi se da na ulici, prodavnici itd. pitam ljude nesto i da po pravilu uopste ne razumeju, i tada smo pricali na engleskom.

Ahm, da. Pa, pre nego sto sam otisla - ja sam solidno govorila Ruski, pa mi se to jako puno mesalo. Inace nemam sluha za jezike, pa iako citam sve slovenske jezike, a vecinu i pisem ok, mrzzzzzim kada treba da govorim, jer mi i samoj meni para usi koliko ne umem da potrefimm izgovore. 

Ali, ipak mislim da je presudno sto nisam bila na osnovnim studijaama, vec na doktorskim. Oni po nekomm pravilniku moraju da obezbede da se Phd odrzava i na engleskom, a kako sam ja rekla da nema potrebe za tim - jer ih razumem savrseno - i oni su bili dovoljno fini  da mi dozvole da radim radove i polazem ispite na srpskom. Da ne kazem, da su - kada su shvatili da mogu tako da ispratim - prakticno insistirali da tako bude.

Ljudi sa kojima sam se sretala - uglavnom su se trudili da pricaju na srpskom. Moja mentorka je iskljucivo  na njemu i komunicirala sa mnom, iako sam joj zilion puta rekla da nema potrebe. U pocetku sam u bankama i drugimm mestima gde treba zavrsavati administraciju pocinnjala uljudno na engleskom, ali kako bi videli dokumenta i videli odakle sam - sami su prelazili na srpski...

Gledam i nije mi jasno kako je zamrla ovako dobra tema.   Ja sam živeo u Abu Dhabi-ju dvije godine, i htio sam da prenesem svoje utiske i iskustva, a nisam našao ni jednu sličnu temu, pa ću se ovdje raspisati. (ako se adminima ne sviđa, napravićemo novu temu ili kako god  )

Zdravo druze,mozes li da mi kazes nesto vise o mogucnosti zaposlenja nasih lekara u UAE? Da li znas nesto o tome? Pozdrav...Hvala unapred

Edited February 2, 201510 yr by Duya
Skraćen citat

Da, radila sam u Dubaiu, a ovde bih trebalo uskoro da pocnem da radim.

Zasto pitas?

Zdravo Ena,da li znas mozda nesto o radu nasih lekara u UAE? hvala unapred