Ne znam da li je neko već pomenuo u gornjim postovima, ali nije zgoreg ponoviti za svaki slučaj. Granični prelaz između Zapadne Sahare i Mauritanije nije otvoren ceo dan. Mislim da se zatvara oko 18.00. Ako dođeš kada se zatvori, ima da džedžiš tamo do sledećeg jutra, i shodno tome izgubiš dobru komadešku vremena.

Mi smo stigli kasno noću, poslednjim autobusom iz Dahle, jer smo znali da se granica otvara ujutru (valjda oko 9.00). Odspavali smo par sati u nekom polunapuštenom hotelu u kom nema struje i trče pacovi. Imaju neke strunjače, a vrata od sobe smo poduprli iznutra vratima od WC-a, koja smo za tu prigodu skinuli sa šarki. Motali su se neki ljudi okolo po tom mraku, ali niko nije tražio nikakve pare.

Za izlazak iz Maroka, potrebno je popuniti nekakav papir. Ako se dobro sećam, tamo se šetaju neki likovi koji to popunjavaju, jer ima dosta nepismenog sveta, pa oni tako zarađuju, ali mi smo popunili sami. E da, isto važi i za formular za mauritanijsku vizu u Rabatu.

Ničija zemlja je povelika, i to je prava peščana pustinja, sa grobljem automobila. Mi smo je prešli peške. Malo smo skitali okolo (tražeći staru registarsku tablicu Mauritanije), ali su onda neki ljudi, koji su išli kolima, vikali na nas da se vratimo na put i da se ne šetamo po minskom polju. Dakle, držite se puta.

Kad dođete do mauritanijske granične postaje, tamo ćete zateći jednu gomilu potpuno smotanih, ali dobroćudnih policajaca. Mi smo stopirali posle granice, ali prilično neuspešno, pa su nas policajci zvali da nam objasne kako moramo da nestanemo odatle, mi smo rekli, kako kad nemamo kola, onda su oni zaustavili nekog lika i naredili mu da nas poveze.

U Nuadibuu postoji nekoliko hostela, koji se tamo zovu "oberž", auberge. Zaboravio sam kako se naš zvao, ali bio je baš dobar. Videli smo i drugi, taj je bio totalni krš. Nek napiše Uroš ako se seća kako se zvao taj bolji.

Ako hoćeš na groblje brodova, preporučujem taksi. Taksisti su, kao i svuda, prevejani kriminalci. Cenu ugovoriti unapred, i dosta se cenjkati. Pokušaće da vas oderu i naplate jedno pet puta više. Groblje brodova se zove "Tur ble".

Inače, tamo živi jedan mnogo dobar lik, kod koga smo bili u gostima. Baš na tom groblju brodova, u jednoj kućici na obali, koju je napravio od olupina. Da li bi bio raspoložen da mu preneseš pozdrave, i možda neki poklončić koji bih mu poslao? Prilično je koristan, jer ljudi koji tamo rade (let-lampama seku stare brodove i kradu metal) umeju biti agresivni ako hoćeš da fotkaš.

Mi smo u Nuadibuu bili u kampu koji se zove Camping Baie du Lévrier. Bila je sobica za nas četvoro, sasvim uredna za mauritanijske uslove, i sećam se da smo se cenkali s obzirom na broj noći i to koliko nas je. Bio je sasvim okej smeštaj, imao je neku zajedničku natkrivenu terasu gde je moglo i da se skuva i klopa. Kupatila su zajednička, ali sasvim upotrebljiva.

Evo i par fotki ničije zemlje između Zapadne Sahare i Mauritanije. Kolski put ide kroz taj pustinjski otpad, u kome se mogu uočiti groblja automobila, groblja televizora itd. Nije to zapravo nikakav put, nego eto tako, malo utabaniji pesak i šljunak.

Ne sećam se kako se zvao naš oberž, ali mislim da je noć po osobi stajala 1.500 mauritanskih ugija. Oberž je neka vrsta hostela, puno ih je oko centra, verovatno se može naći i jeftiniji.

Voz Nuakšot-Čum putuje celu noć. Kada se zorom stigne u Čum, tamo već čeka nekoliko terenaca za Atar. Polaze kada se napune, traje to nekoliko sati, pa put do Atara još nekoliko sati (opisao sam već kakav je to put). Realno je da posle podneva stigneš u Atar. Odatle polaze busevi, kombiji i terenci za Čingueti i Uadan. Koštaju par hiljada ugija, za Uadan, valjda, 4.000.

Uglavnom, ukoliko sve prođe bez nezgoda i incidenata (nikad se ne zna, pustinja je to, i to ona prava, sjebana pustinja) realno da izjutra stigneš u Čum, a istog dana uveče u Čingueti.

I da, ukoliko budeš išao na groblje brodova, bilo bi sjajno da se javiš našem prijatelju. Čovek nam je baš pomogao, skuvao nam čaj, dozvolio nam da snimimo video intervju s njim. Voleli bismo da mu se odužimo, a pošto u Mauritaniji nema pošte (budući da nema adresa!), jedini način da mu dostavimo nešto je preko tebe.

Inače, tamo živi jedan mnogo dobar lik, kod koga smo bili u gostima. Baš na tom groblju brodova, u jednoj kućici na obali, koju je napravio od olupina. Da li bi bio raspoložen da mu preneseš pozdrave, i možda neki poklončić koji bih mu poslao? Prilično je koristan, jer ljudi koji tamo rade (let-lampama seku stare brodove i kradu metal) umeju biti agresivni ako hoćeš da fotkaš.

Naravno da mogu, nego nisam siguran koliko cemo se u Nuadibuu zadrzavati ili cemo pravo ici za Atar (tj Cum), mi smo mislili da uzmemo taksi da nam organizuju prevoz od Dahle do Nuadibua, dakle sa sve prelaskom granice, ako ta mogucnost postoji, posto sam cuo na LP forumu da je to cak neko radio.. Racunam da ne mogu nesto previse mnogo da mi uzmu.. Fora je sto nemamo puno vremena, tako da racunam da mozemo i malo vise para da potrosimo da imamo neku vrstu ubrzanog transporta. Fora je sto avion za Dahlu slece negde oko 6 uvece... Najbolja opcija bi bila da idemo avionom iz Kazablanke za Nuaksot, ali royal air maroc je preskup, a Mauritania airlines nema sajt... Haaaos

P.S. Tek sam sad skontao da cemo da zakacimo Ramazan u islamskoj republici

I jos jedno, koliko su bili ti terenci po osobi od Cuma do Atara?

Moguće da grešim, ali čini mi se da su bili oko 1000 mauritanijskih ugija ako sediš napolju, u zadnjem delu terenca, i 3000 ako si unutra. Put traje oko 4 sata. Mi smo bili napolju. Doživljaj je istovremeno čudesan (letiš kroz Saharu, menjaju se tereni, boje peska, osećaš se kao putnik iz dečačkih maštarija) i jezivo naporan (držiš se za mrežu, misliš da ćeš ispasti, da je gotovo, pesak ide u oči, sunce prži, vetar šiba, sunčanica, sinisi, sve odjednom u glavu).

I da, ukoliko budeš išao na groblje brodova, bilo bi sjajno da se javiš našem prijatelju. Čovek nam je baš pomogao, skuvao nam čaj, dozvolio nam da snimimo video intervju s njim. Voleli bismo da mu se odužimo, a pošto u Mauritaniji nema pošte (budući da nema adresa!), jedini način da mu dostavimo nešto je preko tebe.

Пајо, имам страшну идеју за бизнис... први, приватна поштанска служба, други, производња табли с именима улица и кућним бројевима...

  Šteta bi bilo da propustiš groblje brodova Ako se zadržite jedan dan u Nuadibuu, mogu ti dati njegov broj (ako ga još uvek imam), pa ga zovni da svrati do hostela. Ako ne, nikom ništa, ići ćemo opet u Mauritaniju... pre ili kasnije

E ovako, po svemu sudeci, posto smo u stisci sa vremenom ici cemo direktno avionom iz Kazablanke za Nuaksot i natrag, jer tako stedimo vise vremena, pa mozemo i vise vremena provesti u Adraru.. Ali to za sada je jos pod znakom pitanja sve, u svakom slucaju updateovacu vas!

Evo još jedna iz Mauritanije, od prošlog leta Ovo je u mestu Uadan (Ouadane), nedaleko od Oka Sahare. Iako je mesto malo, ima čak dva oberža (motela, hostela, hotela, kako god, zapravo ne liči ni na jedno ni na drugo ni na treće). Selo je u oazi i jako je staro, zaslužuje posetu.

  

Edited May 6, 201410 yr by Lazar

Razgovarali smo o velikom Španskom građanskom ratu, španskim generalima, francuskim, marokanskim i berberskim generalima i generalno o generalima, ako i o tome, ako uopšte znamo o čemu smo razgovarali, jer tu su se sudarale francuske, španske, arapske, engleske, berberske i naše reči, baš kao i ti generali, a svuda okolo bila je pustinja koja ni jedan jezik ne razume.

Malo je falilo da kupim jednu staru špansku pušku sa urezanom krunom španjolskog kralja i godinom 1911. Spustio sam cenu na 30 evra, ali stari beduin nije dao jeftinije. Žao mi je, rekao sam.

I sada mi je stvarno žao.

Edited May 6, 201410 yr by Uroš Krčadinac

А како би је унео у Западну Сахару, Мароко и даље?

Ne ne, išli smo u suprotnom smeru, posle Mauritanije je ostao samo Senegal. Veće je pitanje kako bi je uneo u Španiju Ali bila je toliko stara i raspadnuta da bi verovatno bilo okej.

Ne ne, išli smo u suprotnom smeru, posle Mauritanije je ostao samo Senegal. Veće je pitanje kako bi je uneo u Španiju Ali bila je toliko stara i raspadnuta da bi verovatno bilo okej.

Замишљам лика који скенира пртљаг кад види пушкетину

Американци имају стриктна правила, не знам за трофејно наоружање:

http://www.tsa.gov/traveler-information/firearms-and-ammunition

Pozdrav,

Mi smo se već organizovali za Mauritaniju, kupili smo avionske karte od Kazablanke za Nuakšot, nego ono što mene zanima, koliko traje Nuakšot Atar Šingeti (sam put) i da li je izvodljivo stići u jednom danu? Takođe, tražio sam mogućnosti transporta iz Šingetija za Uadan, ali izgleda da nema nikakvih shared taxija niti šta već. Imate li ideju koliko bi moglo izaći da nas neko odveze do tamo? (barem grubu procenu), jer ja nemam nikakvu ideju. Nažalost, ovaj put će morati da izostane Nuadibu, jer nam nije usput, al šta da se radi.

Neko će se već naći da vas preveze, cirkulišu ljudi između svih tih mesta. Atar je glavno raskršće. Prilaziće vam ljudi da vam ponude prevoz do Šingetija (to je najturističkije mesto u Mauritaniji) i često će tražiti i petostruko više nego što bi bila neka normalna cena. Treba biti uporan, hodati okolo, zapitkivati i besomučno se cenjkati. 

Obično je to terenski kamionet-autobus, koji prima dva putnika na prednje sedište, četiri-pet na zadnje, i još ko zna koliko u onaj otvoreni deo. Cena je bila pristojna, ali da me ubiješ ne mogu se setiti kolika. Nisam zapisao Ne treba očekivati smešno niske cene prevoza kao u Siriji ili Iranu. Ako bude terenski autobus ili minibus (ne znam kakav je put za Šingeti), platićete normalnu cenu karte. Ako se pogodite da neko vozi samo vas, da ide specijalno za vas, to će biti skupo. Moj savet je da odete do kancelarije autobuskog prevoznika (mi smo našli jednog u samom centru sela, ne mož promašiti) i tamo se raspitate kada idu. 

Za jedan dan smo prešli relaciju Choum - Atar - Uadan. Takođe za jedan dan smo prešli Uadan - Atar - Nuakšot (krenuli pre podne, stigli uveče). S obzirom da je tvoja relacija nešto kraća od toga, verujem da će biti okej.

Pažnja: situacija sa bankomatima je prilično loša van glavnog grada. Npr u Ataru ima bankomat, ali kada smo mi došli nije radio i nije bilo nikoga da ga popravi. A ako menjaš na ulici, dobićeš dosta lošiji kurs. 

4-5 iljada ugija koštalo je od Atara do Uadana.