Pa preporucuje se zato sto je najjednostavnije, ne trazi nikakva specificna tehnicka ili informaticka znanja, samo da znas koristiti google pretragu, pa korak po korak. Pogotovo otkad je poceo da radi Shopify nikad nije bilo lakse prodati nesto preko neta.

Potencijalna dobit je ogromna, samo sto to ljudi koji su van internet prodaje ne mogu da pojme. Ako sam nesto naucio za sve vreme online prodaje to je da sta god da stavis na prodaju i po kojoj god ceni, postoji neko ko ce to kupiti (koliko god da to deluje nadrealno). 

Prva stavka koju si naveo...specificnost proizvoda...u sustini je jako jednostavno. Moji predlozi su da se izbegavaju proizvodi jeftiniji od 400-500 Eur. Isto ces vreme i energiju potrositi ako prodajes zenske carape ili daske za surfovanje...kupci pitaju ista glupava pitanja i proces prodaje je isti. Izbegavam proizvode koji su branded ili koji imaju jaku loyalti pricu ili monopol. Dakle nesto sto je ljudima manje vise svejedno odakle kupuju, sve dok im zadovoljava potrebe. Najbolje je vezati se za nesto sto i sam koristis ili u sta se razumes. Tako sam ja poceo kroz sportske proizvode i sportsku opremu za specificne sportove (kajak na mirnim vodama itd). Obzirom da ce vecina da odmah nadje razloge zasto dropshipping ne moze da funkcionise, evo jednog konkretnog primera. Svojevremeno sam kupovao pa prodavao sajtove tj pratio sam tu scenu. Jedan od sajtova koji nikad necu zaboraviti  je http://beardo.com.au/ Kao sto vidis sajt je fokusiran na Australiju i bavi se prodajom laznih brada...sa sve kapom...mozes cak i kao Viking da izgledas. Ma koliko to meni izgledalo glupo i nemoguce da iko to kupuje, vlasnik je imao profit od 6000 aud (oko 4k Eur) prikazan tokom godinu dana pre nego sto je ponudio sajt na prodaju. Iako meni vecina stvari koje prodajem deluje korisno, prijatelj mi je skrenuo paznju da jedan od projekata kojim se trenutno bavim bukvalno nudi nista. U pitanju je kriptovaluta u nastanku...ja doduse poznajem celu ekipu programera i sam delimicno ucestvujem u kreiranju, ali trenutno, u ovom momentu, projekat nema skoro nista od konkretnih karakteristika specificnih za tu bransu. A ljudi kupuju pakete kao ludi. Tako da izmedju ostalog, prodaje se i nista 

Druga stavka - uglavnom i radim sa EU pasosem. Kada sam pocinjao, uglavnom sam pravio sajtove, optimizovao ih, odradio tehnicki deo i cekao da vidim da li ce da krene. Tek kad je krenulo trazio sam nacin da placanje ne bude preko licnog racuna. Ukoliko nekome nije vazno da ima drzavnu penziju (ne vidim niti jedan drugi razlog da se prihodi obele u zemlji stanovanja), preporucujem da nakon sto postane problem prijem novca na licni racun (u mnogim zemljama EU ne prave problem ni kad se dodje do 25 000 eur mesecno na racun privatnog lica...svakog meseca) otvori offshore firmu (legalno je, otvara se lako, cak i iz Srbije, racun koji se veze je u clanici EU) i ne brine brige oko poreza i knjigovodstva. Takodje, varijanta internet preduzetnika sa jako niskim poreskim stopama (cak i ispod 1%) se moze lako otvoriti u nekoliko EU clanica. Jedini razlog da se placa 20+% u jacim zemljama (nemacki blok ili u mom slucaju Spanija) bi bila kreditna sposobnost. Osim toga...retko koja drzava pruza bilo sta srazmerno uplatama od poreza (platis privatno zdravstveno, investiras novac kako zelis, a ne u drzavne penzione fondove koji ce popucati itd). 

Izvinjavam se na dugackom postu...

2 hours ago, Pretender said:

Izvinjavam se na dugackom postu...

Naprotiv, bilo je baš zanimljivo.

Prebacih vas u ovu temu opšte namene, diskusija nema niđe veze s Čileom.

7 hours ago, Pretender said:

 

Druga stavka - uglavnom i radim sa EU pasosem. Kada sam pocinjao, uglavnom sam pravio sajtove, optimizovao ih, odradio tehnicki deo i cekao da vidim da li ce da krene. Tek kad je krenulo trazio sam nacin da placanje ne bude preko licnog racuna. Ukoliko nekome nije vazno da ima drzavnu penziju (ne vidim niti jedan drugi razlog da se prihodi obele u zemlji stanovanja), preporucujem da nakon sto postane problem prijem novca na licni racun (u mnogim zemljama EU ne prave problem ni kad se dodje do 25 000 eur mesecno na racun privatnog lica...svakog meseca) otvori offshore firmu (legalno je, otvara se lako, cak i iz Srbije, racun koji se veze je u clanici EU) i ne brine brige oko poreza i knjigovodstva. Takodje, varijanta internet preduzetnika sa jako niskim poreskim stopama (cak i ispod 1%) se moze lako otvoriti u nekoliko EU clanica. Jedini razlog da se placa 20+% u jacim zemljama (nemacki blok ili u mom slucaju Spanija) bi bila kreditna sposobnost. Osim toga...retko koja drzava pruza bilo sta srazmerno uplatama od poreza (platis privatno zdravstveno, investiras novac kako zelis, a ne u drzavne penzione fondove koji ce popucati itd). 

Izvinjavam se na dugackom postu...

 

sve se slazem sa vama, samo ovo oko poreza mi je jako još uvek čudno, i jako sam zbunjem,

dakle ona ima EU drazavljanstvo, dok ne bude dobila residence permit ona mora da placa sve poreze i doprinose u svojoj zemlji, u trenutku kada dobije RP, onda samo mora da placa 19% na prihod, 

svaki put kada uplati na svoj racun u EU mora 20% popusta,

jedina off shore zemlja koja moze da bude idealan kandidat je HongKong, ponovo samo ako im ne padne na pamet da podele informacije!

PayPal je postao nemoguc, deadline je bio 15 Januar, kao uslov da i dalje koristi paypal, morala je dostaviti pasos kopiju, i izvod iz banke sa naslovom, tj adresom na koju je taj racun prijavljen. ( racun van EU u zemlji gde zivimo a gde je samo na neku ludu srecu uspela ad otovori racun)

šta ce biti sa tim informacijama na PayPalu? da li ce se to ikada prikazati i deliti sa nekim?

Na kraju, ima jedna super mogucnost za new jersey ili delaware, oni imaju neki zakon da mozes da otvoris PO box company, sto zanci samo da ti je sediste tamo a posao van USA, ne moras da placas porez, samo placas odrzavanje, i otvaranje,

mada ovde na svaku aplikaciju za racun ima upitnik, da li ste affiliated sa USA, ili imate kompaniju tamo...

Nemam licnog iskustva, ali sam citao o dropshippingu i ono sto me tu buni je da posto je sve online, a dropshipping se zasniva na dodatnom ugradjivanju na osnovnu cenu (jos jedan posrednik u lancu od proizvodjaca do potrosaca) zar nije logicno da kupac brzo i lako pronadje online taj proizvod po jeftinijoj ceni sa manje ugradjivanja? Mislim to je ono sto i ja kao kupac radim, ako nesto kupujem online prvo pretrazim gde je najjeftinija cena. Jedino gde vidim da dropshipping daje benefit kupcu je u tome sto moze da na jednom mestu nadje sve proizvode u nekoj oblasti, a ne da pretrazuje razlicite sajtove pa tako ne trosi vreme. Ali opet i tu ima dosta konkurencije, dropshipping je poznata stvar vec preko deceniju. Pa 4hr work week je objavljena preko 10 godina, nije to nikakva novost. 

Ne mislim da je nemoguce uspeti u dropshippingu, ali je izglednost toga sve manja, jer kao sto si i sam napisao Pretender svaka shusha moze da brzo, lako i jeftino otvori online prodavnicu. Naravno, ne bih da nipodastavam tvoje iskustvo i znanje u ovome i svaka ti cast na uspehu, svako sanja o tako necemu. Ono sto je dobra stvar u svemu tome su niska ulaganja a time i rizik.

Imas li da preporucis neke tutoriale online ili knjige i prirucnike? Hvala.

mislim da ne razumes koncept dropshiping, 

tvoja dropshiping firma od skladista otkupljuje, a ne pojedinac proizvod od proizvodjaca.

nema sanse da kupac ima toliku kupovnu moc da otkupi tu uskladistenu robu.

Jasno, samo sto sta sprecava skladiste da direktno nudi maloprodaju online? Oni ce to verovatno I raditi I to po nizoj ceni od tebe. A malo je verovatno da ces ti biti jedan jedini prekupac tog proizvoda online. Sustina pitanja je sta je to sto ti nudis pa da se kupac opredeli za tebe a ne za nekog drugog I tu je po meni jedini moguc odgovor percepcija proizvoda. To jest prezentacija, brendiranje, reputacija, usluznost I podrska kupcima kada dodje do problema.

Edited January 21, 20178 yr by noskich

koji ste vi faks zavrsili i doktorirali? FTN, FPN?

Zasto bi skladista to radila? to nije njihova svrha. 

svakako, da je jako bitno koji proizvod dropshipas, kao sto je rpetender rekao, najbolje je nesto sto nije brend, i isto ovo sto je sada popularno jako eco-friendly, new age, JonJadai, selfsustanable, handmade, shit, yoga matrice, excersice-sport,  jako popularno je svuda po svedu a nema neki brend.

takođe i seksualna pomagala, dakle vijagra, falusi itd,itd jako dobro ide, jer ljudi to narucuju iskljucivo sa interneta, pogotovo u aziji. 

to zapravo zavisi od skladista, sta imaju na lageri, kako se to kaže in stock. 

Radila bi zato sto mogu. U cemu je razlika izmedju skladista koje salje proizvod svojoj musteriji i skladista koje salje proizvod dropshipping musteriji? Jedina razlika je e-commerce sajt. A svako moze da otvori sajt za par stotina dolara. Tako da skladiste ako to hoce moze da ponudi nizu cenu nego bilo ko drugi online i to nije nesto sto se nikada ne desava. Druga stvar, tesko da ces ti biti jedini dropshipper. Zbog cega bi neko kupio od tebe a ne od drugog dropshippera? Treba jasno da definises sta je to sto ti nudis sto skladiste ni drugi dropshipperi ne mogu. Svi prodajete isti proizvod. Razlika je kao sto vec napisah u prezentaciji tog proizvoda. Bolji sajt, bolje slike, bolji marketing i SEO, bolja podrska za musterije, sto sve vodi boljoj reputaciji i ocenama kupaca. 

Mislim da, a Pretender neka potvrdi ili opovrgne, najveci problem u pocetku predstavlja nalazenje dobrog proizvoda i skladista i proces postizanja dogovora sa njima sto nije uopste naivno. I tek onda sledi najveci posao na strani dropshippera, a to je e-radnja i marketing. Najuspesniji dropshipperi trose po 5 hiljada dolara mesecno samo na marketing.

Edited January 22, 20178 yr by noskich

zato je jako bitno sta ste zavrsili i koliko ste upoznati sa ekonomijom,

pretpostavljam da se zajebavate samnom kada kazete da je jedina razlika u sajtu?

pa nije istina da svi prodaju isti proizvod, odakle vam to?

ponovo, vi morate neku osnovu svrhu skladista da procitate i malo nesto o ekonomskim strategijama, zasto je dobor raditi i usredotociti se samo na jednu delatnost!

daje 5000 dolara, niko ne bi od digital nomada to preproucio kao starting position

7 hours ago, StefanDylan said:

zato je jako bitno sta ste zavrsili i koliko ste upoznati sa ekonomijom,

pretpostavljam da se zajebavate samnom kada kazete da je jedina razlika u sajtu?

pa nije istina da svi prodaju isti proizvod, odakle vam to?

ponovo, vi morate neku osnovu svrhu skladista da procitate i malo nesto o ekonomskim strategijama, zasto je dobor raditi i usredotociti se samo na jednu delatnost!

daje 5000 dolara, niko ne bi od digital nomada to preproucio kao starting position

Vecina milijardera nije uopste nista studirala.

Za biznis kao i za sve drugo u zivotu potrebno je da covek ima strast za necim,

da zeli to.

 

tačno slažem se, 

samo neko ko ima PhD, mora da zna cemu sluze skladišta,

u srednjoj, prvi ugovor koji se uci u okviru predmeta Pravo je ugovor o skladištenju, 

 

@StefanDylan - otvori LLC u Dlw, zatim sa dokumentima LLC-a otvori racun u nekoj od SEPA clanica koje to dozvoljavaju (u 4 zemlje se sigurno moze otvoriti racun LLC kompanije). Postoje i firme koje u tome posreduju pa je licno zalaganje minimalno. I to sve u slucaju da je posao na nivou koji zahteva firmu. Do tada se moze koristiti licni racun u SEPA zoni...u vecini clanica samo rezidenti mogu otvarati racune, ali ima i drzava SEPA zone u kojima mozes otvoriti privatni nerezidentni racun cak i ako nisi drzavljanin EU i to u bankama sa minimalnim troskovima transakcija i bez troskova odrzavanja/kartice. PayPal vezes na bilo koji od tih racuna. Jedino je vazno da ukoliko imas LLC u USA ne poslujes sa drzavljanima USA inace kacis obavezno knjigovodstvo i upadas u poreski sistem. Sve dok su uplate van USA imas samo godisnje troskove odrzavanja.

@noskich - oprostices mi na direktnosti, imao sam isti "problem" kao ti. Kljucno za bilo kakav online business je shvatiti kakva je potencijalna klijentela i koja je njihova "logika". Kao kupac trazim, uporedjujem, biram...cak i na vise jezika, u vise zemalja...svakako preterano. Realnost vecine kupaca je potpuno drugacija. Nerealno veliki procenat ce kliknuti na prvi, eventualno drugi sajt na prvoj strani rezultata koje izbaci pretrazivac i kupice prvo sta mu izleti. Drugi faktor je nepoznavanje jezika, pogotovo engleskog. U EU preko 50% stanovnistva govori samo jezik svoje drzave/zone. Iz meni nepoznatog razloga i ljudi koji se sluze stranim jezicima osecaju se komfornije ako traze nesto na svom jeziku. Tako da tvoja logika (verovatno slicna mojoj) nema mnogo dodirnih tacaka sa "logikom" vecine online kupaca. Dok sam filozofirao i igrao se perfekcioniste, sredjivao sajtove i pravio ih kako se meni svidjaju, imao sam manje uspeha nego otkad sam poceo da radim po principu bolje osrednje, ali odmah, nego odlicno i ko zna kad. Naravno, svaki novi nauceni jezik i svaki novi nauceni program doprineli su uspehu ne samo u dropshippingu. Spanski se uci jako brzo, a otvara vrata ogromnom (i prilicno jezicki neobrazovanom i zatvorenom) trzistu. Istina je da svako moze otvoriti onlihe shop...ali ce jako malo ljudi to zaista i uciniti, a jos manji krenuti da se usavrsava i uci (iako je sve to smesno ulaganje u odnosu na svakodnevni odlazak na posao koji se nekome ne svidja npr). Lakse je filozofirati i traziti razloge zasto nesto ne uciniti. 

Kljucno je regulisati mindset i usmeriti se u neku vrstu preduzetnistva. Pa i ako prvi posao ne uspe...pa i prvih 10...vazno je biti u toj prici, razmisljati na taj nacin i opcije se same otvaraju. Iako sam poceo sa online prodajom, pa programiranjem, relativno brzo sam dodavao branse pa mi je recimo proteklih par godina proslo dominantno u znaku kripto valuta, iako se malo toga od prethodnih poslova ugasilo. A pritom sam imao mnogo problema privatno i promenio 4 zemlje i barem 10 stanova za poslednje 3 godine i time propustio da  steknem stabilniju offline klijentelu.

Poenta cele price je da je najtezi korak izaci iz sistema, barem mentalno (naravno, ima ljudi koji uzivaju u svojim poslovima i ne bi ih menjali za putovanja ili boravak na plazi, ali ova prica njima i nije namenjena). Posle se odmotava samo. Online poslovanje nikome ne garantuje milione, ali u trenutnoj ekonomskoj situaciji veceg dela EU gde se cak i u konstantno stabilnim zemljama medijana opasno priblizava cifri od 1000 Eur, prosecna plata se moze zaraditi prilicno lako.

U pravu si Pretender. 

9 hours ago, Pretender said:

@StefanDylan - otvori LLC u Dlw, zatim sa dokumentima LLC-a otvori racun u nekoj od SEPA clanica koje to dozvoljavaju (u 4 zemlje se sigurno moze otvoriti racun LLC kompanije). Postoje i firme koje u tome posreduju pa je licno zalaganje minimalno. I to sve u slucaju da je posao na nivou koji zahteva firmu. Do tada se moze koristiti licni racun u SEPA zoni...u vecini clanica samo rezidenti mogu otvarati racune, ali ima i drzava SEPA zone u kojima mozes otvoriti privatni nerezidentni racun cak i ako nisi drzavljanin EU i to u bankama sa minimalnim troskovima transakcija i bez troskova odrzavanja/kartice. PayPal vezes na bilo koji od tih racuna. Jedino je vazno da ukoliko imas LLC u USA ne poslujes sa drzavljanima USA inace kacis obavezno knjigovodstvo i upadas u poreski sistem. Sve dok su uplate van USA imas samo godisnje troskove odrzavanja.

 

 

onda u tom slucaju, ipak bolje hong kong, zbog klijentele.

kako nas savetujete da izbegnemo pacanje poreza u SEPA i ne prijavljivanja firme?

@StefanDylan - ne preporucujem HK jer se tamo mora raditi godisnji obracun i revizija, a neretko se nesto i plati na ime poreza. Solidne opcije su Belize, Kits i Nevis, ako te zanima nesto na duze i potencijalna boravisna dozvola onda Panama...

Pitanje mi nije bas najjasnije. Zasto bi placali porez u SEPA ako dobit ostvaruje pravni entitet registrovan na Sv Kits i Nevisu ? Ako mislis na racun u SEPA zoni, ako je vezan za firmu, opet nema nikakve veze sa lokalnim porezima jer je to poslovna politika svake banke da li dozvoljava racune ino firmi i kojih. 

Nije mi bas ni najjasnije izbegavanje prijavljivanja firme. Gde uopste zelis da je prijavis ?

Ako su neke teme za koje verujes da ne interesuju ostale forumase mozes mi pisati na private.

Edited January 23, 20178 yr by Pretender
slovne greske

po zakonu, moras da prijavis porezkoj upravi bilo koje vlasnistvo, tj osnivanje firme.

saljem ti u PM; podrobnije detalje

mislim racun firme je otvoren racun, infromacije su javne, i ako sa njega zelis da prebacis nesto na svoj racun placas 25%, to je privatni racun, za tvoju licnu upotrebu,

na firmin racun ukoliko ima dobitka, placas 19 posto porez na prihod.

On 1/20/2017 at 2:49 PM, Pretender said:

@Holms - koliko vidim tvoj "problem" zapravo nije lokacijski vec ti je neprilagodjen ugao gledanja na rad u odnosu na zelje koje imas. 

@noskich - ne znam na sta mislis kad kazes "standard". Verujem na ne mislis na prihode vec na sveukupnu uredjenost sistema u odredjenoj drzavi. 

Ukratko @Holms - nadam se da me neces shvatiti pogresno, gledaj na ovo sto ti pisem kao na jedan prijateljski savet baziran na sopstvenom iskustvu. Cela ta prica oko "crncenja", odsustva slobodnog vremena itd dolazi iskljucivo iz glave. Sistem je napravljen tako da te u to ubedjuje, skole postoje da te nauce da radis za nekog drugog koji ce te pritom platiti taman toliko da ne talasas previse (cast izuzecima koji su dobro placeni za svoj posao), tako da nije ni cudno sto se sve vidi kao crno ili belo. Istina je da ako danas trazis posao, posao ces i naci. Fiksnog radnog vremena i primanja. A onda ti postaje vazno gde si jer zelis biti placen sto bolje za posao koji obavljas. Ako zelis da ti sve to postane nebitno, moras nauciti da stvaras posao. Internet pre svega je prepun mogucnosti. Da ne krecem sa internetom, dacu ti prvo primer drugara koji nikad nije svirao gitaru, ali su ga fascinirale i naucio je da ih restaurira...malo po malo...to se izrodilo u odlican i dobro placen hobi. Fakticki zivi gde mu se svidja i bira po parametrima koji su njemu vazni, a ne nametnutim.

Moj primer je malo komplikovaniji, ali kad sam kretao sa internetom nisam znao apsolutno nista sem da koristim racunar na osnovnom nivou. Fakulteti koje sam zavrsio nemaju nikakve veze sa IT. Krenuo sam od dropshippinga...danas je to sve jos lakse...postoji mnogo dropshipping platformi, odaberes proizvod, napravis sajt (treba ti par sati i youtube tutorijali za opencart ili bilo sta slicno), otvoris online racun ili u nekoj zemlji EU i sa sveukupnim ulaganjem od 100 eur krenes (to ukljucuje promovisanje sajta koje ti odrade na fiverr). Vremenom po zelji se usavrsavas, mozda naucis nesto od programiranja, krenes sa blogovima, affiliate, sajtovi se sami otvaraju kad si u masini, ideje same dolaze. 

Ne kazem da ces se obogatiti, ali koju hiljadu eura mesecno ces svakako skrpiti, a to je i vise nego dovoljno da zivis korektno u velikoj vecini zemalja.

Kada sam otisao u Austriju pokusavajuci da se snadjem birao sam izmedju solidno placenih fiksnih poslova i cekanja tih par nedelja odmora da odem tamo gde zaista zelim da budem (plaza, more, lepo vreme, dobra hrana). Pa sam pre par godina presekao i produzio za Spaniju i sada svaki dan zivim kako zelim. Mnogo je uredjenih zemalja (sistem, prevoz, socijalna/zdravstvena zastita) u kojima nije bas preporucljivo zavisiti od lokalne ekonomije. Tako da je moja preporuka da umesto sto trazis lokaciju da nadjes posao, nadji nacin da stvoris posao i lokacija ce doci spontano.

Pozdrav i nadam se da se neces uvrediti

@Pretender - Svatam šta hoćeš da kažeš. Solidno sam informisan o poslovima preko interneta i razmišljao sam o tome. Ja sam pre svega zasićen Srbijom i apsurdima kojima sam okružen, mada sam svestan da toga ima svuda u svetu u manjoj ili većoj meri. Moram još da razmislim o svemu pre nego što donesem odluku. Ima tu dosta i ličnih razloga za napuštanje zemlje. U svakom slučaju, hvala na savetu.

On 3/1/2017 at 8:55 AM, Mitra said:

Ne znam sta to tebi fali u Australiji pa hoces u Aziju? Imam kolege odatle,znam otprilike kako je..

Tesko je ukratko odgovoriti na to. Prvenstveno jer ne volim konvencionalan nacin zivota kuca-posao-soping centar-kuca. U Sidneju gde zivim cena prosecne kuce je milion dolara. To je kuca nista narocito, montazna, sa slabom ili nikakvom izolacijom u zidovima i krovu. U kraju koji je takodje nista narocito, gomila jednoobraznih kuca oko tebe. Nistavilo predgradja. A kad uzmes kredit od banke za tu kucu na 30 godina njena cena sa kamatom se duplira. Prakticno prodajes svoj zivot za kucu negde gde ni ne zelis da zivis, vec gde mozes da priustis. 30 godina provedenih u kancelariji i u prevozu. To neki nazivaju tihim umiranjem, a oped drugi kazu da retko ko zaista umre u momentu bioloske smrti, vec je umro kada je odustao od zivota. Ljudi koji putuju, zaista putuju, a ne idu na aranzmane, su ljudi zedni pravog zivota. Zivota tokom kojeg svaki dan vidis/naucis/iskusis nesto novo. Kada mozes da zastanes kad god i pomirises cvece. Zivot slobode. Eto toliko ukratko, mogao bih o ovome knjigu da napisem. U Aziji bih imao priliku da se oslobodim od tog prinudnog rada, vezanosti za jednu lokaciju, kredita i dugova, odumiranja malo po malo svakoga dana. To je sustinski razlog, a ima ih jos. Ja sam budista, i tamo bih imao mnogo vise prilike za praksu. Zena mi je Thai. Volimo lagan, opusten zivot u prirodi, mogucnost da raspolazemo vremenom kako nam odgovara, putovanja, nova iskustva...

Ima mnogo ljudi koji su u potrazi za ovako necim napustili razvijene zemlje i otisli u zemlje u razvoju, najvise na Tajland. Promena lokacije nije cilj po sebi, ona je samo sredstvo da se do njega dodje. Za slobodu se bori svakog dana i to je licna borba, nije garantovana lokacijom niti bilo cim van tebe. Ali se za istu ne mozes boriti kada 11 sati dnevno provodis na poslu i u prevozu i kada si stalno u dugu.

Edited March 8, 20178 yr by Duya
+Quote, radi konteksta

Ovih poslednji komentar noskicha me naveo na razmišljanje o životnom stilu koji nam se nameće kao emigrantima, i koji može biti dosta drugačiji od načina na koji žive lokalci u Jugoistočnoj Aziji. Pretpostavljam da je kuća - posao - kuća realnost od koje emigrant ne može pobeći, jer zahvaljujući tom poslu i ostvarujemo pravo boravka u dotičnoj zemlji. 

Ali, zanimalo bi me kakav se životni stil pored ovog odlaska na posao dela, nameće kambodžanskom imigrantu i koliko je to podnošljivo ili nepodnošljivo? Takođe u kojoj meri se to razlikuje od života lokalaca?

Primera radi, Singapurci vole da jedu, pričaju o hrani i nije im mrsko otići na drugi kraj ostrva da bi jeli na nekom mestu. Takođe vole i šoping. Slobodno vreme i svoje pare uglavnom troše na jedno ili drugo. Mi se tu npr. uopšte ne uklapamo. S druge strane, jeftini letovi i razlika u standardu između nas i komšiluka, nam je uvela i redovna vikend putovanja. Tu se već prilično dobro snalazimo, posebno što je za nas i dalje sve ovde jako egzotično. Te iako bih ja radije provodila vikende negde u prirodi  , još uvek su mi ti urbani izleti zanimljivi. Da je Singapur u srcu Evrope, gde mi je sve poznato, odavno bih popizdela. 

Tako da, @Mitra ako te ne mrzi i imaš vremena, bilo bi zanimljivo čuti i o tome.  Kako jedan imigrant troši svoje slobodno vreme i pare u Kambodži? I koliko tebe to zadovoljava ili ti teško pada? 

42 minutes ago, marica said:

Pretpostavljam da je kuća - posao - kuća realnost od koje emigrant ne može pobeći, jer zahvaljujući tom poslu i ostvarujemo pravo boravka u dotičnoj zemlji. 

Samo u vezi ovoga, citiranog, zavisi. U vasem slucaju to jeste tako u Singapuru, ali u ostalim zemljama u okruzenju ima mnogo vise opcija. Da krenemo od Kambodze koja je tema na kojoj pisemo - 'biznis' viza (iliti bivsa 'obicna' viza) koja se lako dobija, jeftino vadi i produzava, omogucuje dugorocan boravak i zaposlenje, a da nije uopste nuzno biti zaposlen, imati biznis ili bilo kako privredjivati.

Malezija ima program Malaysia second home koji je neka vrsta 'penzionerske vize' sa kojim se lako moze dobiti PR, to jest stalni boravak.

Tajland takodje ima penzionersku vizu, potrebno je samo dokazati primanja i/ili konto u banci koji nije preterano velik po 'zapadnim' standardima. U Laosu se takodje moze dobiti nesto slicno biznis vizi, samo je to nesto mukotrpnije i skuplje. Za Vijetnam nisam siguran.

A uz sve to postoji i jednostavna opcija studentske vize, pohadjanje kurseva jezika. Ili visa-run-ova, predjes granicu pa se vratis. Na Tajlandu su ljudi ostajali po vise od 10 godina radeci visa run, od prosle godine su to poostrili ali je i dalje moguce u Kambodzi, Laosu, Vijetnamu. 

Singapur je nekada bio daleko liberalniji po pitanju imigracije, sada je jedna od najrestriktivnijih zemalja. Imali su jedno vreme i biznis vizu, ako otvoris biznis i zaposlis ljude dobijas stalni boravak, samo sto je to u slucaju Singapura nedostupno obicnim ljudima jer su sume milionske. Bilo je pre jako lako i dobiti stalni boravak nakon dve godine zaposlenja tamo, sada je vrlo vrlo tesko.

I na kraju, uz sve ovo jedno od resenja je i partnerska viza. Sto naravno nije resenje za parove, ali za solo ljude ili one koji su potpuno slicajno imali srecu da budu sa lokalcem pitanje boravka je reseno.

Edited March 2, 20178 yr by noskich

@noskich, u pravu si.  Ja sam gledala iz ličnog ugla - tj. kako mi emigriramo. Pa sam to generalizovala na pogrešan način, i u pogrešnom delu posta. Nije mi to bio fokus. 

Iz prethodnih Mitrinih postova sam zaključila da ona ima stalno zaposlenje u PP, pa sam joj se zato direktno i obratila, jer me upravo to i zanima iz ugla nekog ko se nalazi u takvoj situaciji. Tj. nekog ko ide na posao svaki radni dan i ima ograničeno slobodno vreme. 

Mislim da imigrant u Kambodzi zivi isto kao i imigrant u Americi,Francuskoj ili u Srbijii.

Posto je imigrant,nema siru porodicu u blizini niti stare prijatelje a sve drugo ima i osim ako nije neki bogatas i milioner, mora da radi.

Zivim isto kao i dok sam boravila u Srbiji,osim jedino sto ne trcim toliko kao u umereno kontinentalnoj klimi jer ova tropska to prosto ne dozvoljava osim ako se ne ustane u pola 5 ujutru,kasnije vec izbija sunce i nije toliko prijatno za trcanje. Ali zato malo to nadomestim vikendom u fitnes centrima.

Jedino tako umem da odgovorim na pitanje kako zivi imigrant u Kambodzi.A opet ima mnogo imigranata,svi zive drugacije.

 

Noskish,idem i ja u tom pravcu olaksavanja zivota ali u Evropi. Da se razumemo,Kambodza je super jer se lako ostaje u zemlji bez ikakvih trzavica i ako covek hoce da zaradi malo vise nego kod kuce,konkretno vise nego kod nas na Balkanu a ako cemo o idealnom,to je nesto drugo,neka druga prica i tu svako ima svoje preferencije. A sve mi je jasno o modernom robovlasnistvu i svesna sam sam svega.Ipak raduje me sto citam o pojedincima koji su u svoje firme uveli sistem od 3 radna dana nedeljno jer je radna produktivnost veca pa samim tim i prihod,radnici motivisaniji i placeni isto kao i da rade 5 dana nedeljno.A imamo i svetli primer Svedske gde je uvedeno radno vreme od 6 sati sto ozbiljno menja stvari.

46 minutes ago, Mitra said:

A imamo i svetli primer Svedske gde je uvedeno radno vreme od 6 sati sto ozbiljno menja stvari.

Ne bih da mracim, ali nedavno su objavljeni rezultati eksperimenta i tesko da ce se nastaviti u tom smeru. Jer kosta. Na kraju krajeva, opet se sve svodi na novac. Evo, jedan od tekstova i na srpskom: 

http://www.blic.rs/vesti/svet/svedska-je-uvela-sestocasovno-radno-vreme-posle-dve-godine-desilo-se-ovo/zs5dvwy

Znam za "rezultate".Pa naravno da su "rezultati" mracni,mocnicima ne odgovara slobodan ili slobodniji covek,to je jasno.Odgovaraju roboti koji zive u TV-u i veruju svemu sto im potrosacki sistem namece.Pa toliko znamo.

Naravno da rezultati nisu mracni a dokaz su ovi pojedinci koji,u svojim kompanijama,imaju vecu produktivnost i zaradu sa manje radnih dana.Ma hajde molim te,ne verujes valjda u "zvanicne rezultate".Pa zvanicno je u Srbiji prosecna zarada 500 evra,ha ha..Ko jos veruje u to?

 

Edited March 3, 20178 yr by Mitra

Zvanicno jeste da to nece zaziveti, zbog "zvanicnih" rezultata, a da li ce neko da veruje ili ne u opravdanost te odluke, stvar je licnih ubedjenja.