Eh, da, nisam bas bio u prilici da pisem ovih dana, al evo konacno se docepah internet kafea. No da krenemo od pocetka...
Posle manje gnjavaze na srpsko-bugarskoj granici, posle osam sati bazanja po Sofiji, posle nocne dremke na bizarnoj post-apokalipticnoj zeleznickoj stanici u gradu Karnobat (il tako nesto) u Bugarskoj, stigosmo konacno u Istanbul... na stanici smo se nasli sa Sedatom, clanom hospitality club-a sa kojim smo se dogovorili za smestaj. Sedat je profesionalni fotograf (cije fotke mozete pogledati na http://www.fotokritik.com/profil.php?id=1148&pid=hepsi) i od toga mlati dobre pare, tako da nikako nismo mogli da ga ubedimo da ne treba da nam placa hranu... osim sto je briljantan fotograf i izuzetno zanimljiv i prijatan domacin, takodje je i ovisnik od koka-kole, tako da u njegovom frizideru uvek ima bar pet litara ovog zdravog vitaminskog napitka :)
U Istanbulu smo proveli nedelju dana, uglavnom zato sto Bonnie nikako nije mogla da dobije sirijsku vizu, a nama se, eto, bas ide u Siriju... no posle obijanja pragova po konzulatima raznih naroda i narodnosti, konacno i to sredismo... jednu noc smo proveli kod Mustafe (takodje clana HC-a) a jednu noc i kod Fatme koja trenutno zivi u stanu svoje profesorice i brine o njenih 20ak macaka tokom godisnjeg odmora. Da li ste ikada spavali dok vam copor macica grebe po zidovima, uskace u krevet, mijauce, kida odecu i tuce se sa izguzvanim novinama? Ako niste, treba da probate :)
O Istanbulu necu da pisem, uostalom ko nije bio moze da skokne da vidi, blizu je. A i ne verujem da bi se o ovom gradu moglo napisati ista krace od par stranica... a ovi Kurdi udarili tarifu na internet :) Nego idemo dalje...
Posle nedelju dana u Istanbulu seli smo u vozic za Kajseri, gradic u Kapadokiji.
