Kako je svanuo novi dan, opet sunchan, vreo, sparan i tako to, reshismo da se promajemo negde van Jerevana. Pa smo se uputili u Echmiadzin. To mu dodje grad oko 30 kilometara zapadno od Jerevana, u kome se nalazi sredishte Jermenske apostolske crkve, gde boravi vrhovni poglavar koga oni zovu katolikon, gde ima bar jos par stotina popova u petnaestak crkava rasutih po gradu i okolini, i tako sve to. Da vidimo i to chudo, shto da ne..
I lako smo pronasli metro stanicu od koje smo se spustili do centra, i, kako nam je bilo objashnjeno, autobusko stajalishte gde staju krshevi za Echmiadzin je preko puta jedne jedine dzamije u Jerevanu. Tako da je bilo vise nego prosto da to pronadjemo.
I obreli smo se tamo, stajao je neki proto-autobus (gledano od spolja), vozach nas je odmah pitao 'Echmiadzin?', mi smo rekli 'da, naravno, upravo tamo smo posli i evo srecni smo da smo nasli pravi prevoz kao sto je ovaj vash autobus, mozemo li da udjemo i sedeci chekamo da krenete?' naravno da nismo ovo rekli, vec smo kao neke domace zivotinje, samo klimali glavom, ushli unutra i seli =] Ohrabrujuc znak da smo na pravom putu bilo je josh par backpackera u istom busu, pa mora da je to t0, jel da. Bus je iznutra bio koliko toliko renoviran, al kako od babe ne moze da se napravi devojka.. Nego, krenuli smo, bus se brzo napunio, nije bilo loshe, bilo je tu raznih faca, kao pravi prigradski bus, isto kao i kod nas =] Sta sve moze da se primeti po obodima Jerevana, zapazio Marko Petrovic: kako je Jerevan grad u obliku kruznice (makar centar), on se, pretpostavimo, shiri koncentrichno u slojevima. NAkon sloja centra, iz koga se brzo izadje, sledi sloj stambenih zgrada kojima otpada (suv u startu) malter, a svuda se da primetiti korozija nadzemnih gasovodnih cevi, kojih, naravno, ima gde god da pogledate. Sledeci sloj, koji nastupa posle 10ak minuta voznje, je tzv. sloj korozije, gde se ista primecuje jos vise, ovde su njome zahvaceni i metalni krovovi improvizovanih kuca, sve vrste cevi, bar pola automobila, cak i kante za smece. Verovatno su i zatvarachi od pivskih flasha razbacani pored puta, dobro zagrizli u koroziju. E, onda iznenadjenje. Sledi sloj kockarnica, kazina, kladionica, 'klubova' itd. OVde sve vrvi od mercedesa sive boje, dzipova crne boje, i celavih likova u crnim koznim jaknama. Ti klubovi su manje vise svi novoizgradjeni, sijaju, reklame im svetle na sve strane, parking prostor ispred njih obicno je podeljen na ovaj poplocan betonskim plocama, i ovaj za gazdu, poplocan mermerom ili cime god.. Bas se dobro vidi razlika u boji. Tu i tamo proleti neka najlon kesa, vetar manje vise raznosi otpad i prashinu, ali vazno je da je ovo VIP sloj Jerevana, haha :) Onda posle toga ima nekih propalih fabrika, pa onda nema nishta, pa jos neko vreme nishta, i onda se dodje u Echmiadzin.
Grad kao grad, pojma nemam kakav je, nishta posebno, sudeci po onome shto se vidi iz autobusa. Odmah smo pronashli tu crkvu gde smo se zapravo uputili (crkva se zove isto kao i grad, tj. grad je nazvan po crkvi). Tu sam nashao neki dragstor i opet se uverio da su im cene kao kod nas =[ Pa smo otishli do crkve.
Prica kaze da je bas na tom mestu, tu, Sveti Georgije Iluminator (imamo li ga mi u nasoj crkvi?) imao viziju. Javio mu se Isus Hrist licno, personalno i permanentno, izvadio zlatni chekic i udario u zemlju na mesto gde treba da se podigne bazilika. Georgije Iluminator je inace i osnivac JErmenske crkve, koja je ujedno prva hriscanska zajednica zvanicno priznata za drzavnu religiju (301-303, sto znaci oko 8-10 godina pre Milanskog edikta).
I prica kaze da je tu izgradjena bazilika, koja se do pocetka sedmog veka prilichno urushila pa je izgradjena veca i lepsa crkva, ovakva kakva je sada. Najsvetija od svih jermenskih crkava, Echmiadzin je sluzila kao riznica za mnoge predmete i rukopise, a sluzi i danas. Mi smo videli odoru Sv. Georgija Iluminatora, razne crkvene knjige iz srednjeg veka, ko zna shta josh, a naravno, videsmo i najvredniji od svih predmeta - koplje koje je navodno imao onaj vojnik shto je istim povredio Hrista u toku raspeca. Kazem navodno, jer sam negde procitao da i negde u Francuskoj ima neki manastir gde takodje cuvaju to isto koplje :) E sad, sve ovo pishem ali nema slika, jer je slikanje bilo zabranjeno. Uz mene se bukvalno zalepio jedan onizhi pop, koji mi je delovao prilichno chudno. Nit je zainteresovan da prichamo, a nije ni nezainteresovan. Ne znam kako da ga opisem, nekako mi je delovao, odsutno :) A crkva iznutra nije oslikana freskama, vec je original ista kao kakva dzamija! A takodje, zidovi su, verovatno radi zashtite, pokriveni gipsom, ali su tek ponegde ostavljeni detalji originalnog zida da 'vire' pa kako sve to izgleda, ima na slikama.
Prilichno interesantna crkva. Ima i lepu bashtu. Jermenskog katolikona nismo uspeli da vidimo, potajno sam se nadao da ce covek da se proseta po dvoristu ali nista. Hteli smo da nastavimo dalje kroz kompleks, ali su nas osujetili strazari na kapiji, za koju se ispostavilo da je kapija rezidencije katolikona licno, hm. Razumem ih :] Ovo je slika kraceg predaha u hladu jedne od zgradica koje pripadaju kompleksu crkve. Trudio sam se da mi faca bude upecatljiva, da nesto govori, porucuje, ali dzabe, nije mi jasno sta sam hteo da kazem =]
Bila je neka opaka vrucina. A mi smo se zaputili da pronadjemo bar jos jednu crkvu opisanu u LP vodichu koji smo imali. nakon 5 minuta hoda, usputnog branja kupina koje rastu iz nekog dvorista, pronasli smo je. Crkva Svete Gajane, 618. godine podignuta. Ako se dobro secam, bas u vreme istorijskog proboja juznih Slovena na Balkan =]
Kako je samo dobra hladovina u njoj! i ima chesmu ispred. Lepo smo se slikali, na slikama su nam face smorene od vrucine, i taman da krenemo, ili da jedemo pa da krenemo, ne znam, stvori se grupa neke omladine, na sve liche ali na Jermene ne liche. Shta se ispostavilo! OVako prvo, ja sam imao plan da sutradan odemo do volonterskog kampa kod antichkog hrama koji se zove Garni, i tamo da im se ubacimo na noc/dve, zasto nas ne bi primili, jel da? A ono, cela ta ekipa koju smo mislili da upoznamo dan posle, dosla je u istu crkvu, bas tu kad smo i mi bili. Mozda to ne bi ni saznali, ali prishao nam je jedan lik, i pitao odakle smo, na lepom nasem jeziku. Haha, interesantno sve to, neocekivano. A decko je iz Splita, ucesnik kampa. Razmenili smo par reci, nista posebno, najavili smo se da cemo ih posetiti, on je bio nekako pomalo.. shta znam, nezainteresovan =] POzdravili se i to je to. Hm. Bar im je bus kojim su dosli, bio upecatljiv.
I mi smo kao jeli, i otisli natrag za Jerevan.
Plan je bio da se nadjemo sa Arpi i Gohar i malo majemo po gradu. OK, ima vremena za sve, i stane nash bus na onu stanicu odakle smo i krenuli, i vidim ja da tu ima neka natkrivena pijaca. I udjemo na pijacu, ponuda hm.. ko na pijaci =]
Tu se desilo nesto krajnje interesantno. Moje novo iskustvo, WC kakav do sada nikada nisam video i doziveo. Ako ste stariji od otprilike 20 godina, onda se verovatno secate pomame za komp. igricom Doom i Doom2, 1995te. Da li se secate scena iz igre? Onih demona, vatrenih lopti, shkripanja, burica sa kiselinom koja ume da eksplodira, akrepa koji izlaze iz kanalizacije..? Epa, sve to, obogaceno nesnosnim 'mirisima', sijalicom koja treperi i povremeno se gasi, vodom koja curi, algama koje su se svuda nahvatale, klizavim podom i olovnom cevi koja se leluja okacena na neki lanac o tavanicu... To je WC ispod Jerevanske pijace. Kad bi bio cist i osvetljeniji, izgledao bi otprilike ovako:
Nisam nista preterivao u opisu, i dajem sebi za pravo da ovom WCu dam status jedne od vrlo vaznih lokacija koje morate videti ako budete bili u Jerevanu. ISkustvo je neponovljivo, zamislite, pa nema ni jednog mesta na svetu gde cete bez ikakvih opijata iz chista mira da pocnete da cimate glavu levo desno (od straha), da usporite hod, da vam se prividjaju akrepi, utvare, mada su to samo ljudi poput vas =]
Kasnije u toku dana, Arpi i Gohar su nas vodile na Kaskade, neki park/veliko stepeniste koje se penje uz brdo, sastavljeno je sve to od puno kaskada a na svakoj je po neka fontana, statua, nekakav sadrzaj.. Interesantno deluje, a i odozgo se vidi celi Jerevan, i kazu, ujutru/danju, celi Ararat. Mi smo bili uvece :) Zaglavismo posle u nekom kaficu, tamo je bilo nekih likova od prethodne veceri + Nemac zvani utvara. haha. Ima ga svuda i uvek.
I odomo kod Vahagna opet, sada na drugu lokaciju, koja se ispostavila da je ni manje ni vise nego jerevanski squat. I tako to..
