Ovaj dan smo reshili da odemo do manastira Geghard, i usput vidimo i Garni, pre-hriscansko Jermensko svetilishte. O njima detaljnije kasnije.
I probudili smo se, spremili, konstatovali da je vrucina, i krenuli. Pa smo cekali nasu marshrutku dobrih pola sata jer sam ja pomeshao stanice, pa nam marshrutka nije ni doshla. Svejedno, nekako smo doshli do centra, posetili par baba koje izdaju prenocishte (Sayat Nova ulica broj 5 i 7 u mozda 9, odmah iza Opere, bukvalno svaki drugi stan izdaje krevete i svi su odluchni u tome da vam uzmu 10$ i ni cent manje ne dolazi u obzir). Kod jedne babe smo se smestili, jer Vahagn nije mogao da nam obezbedi prenociste za sledecu noc, ali dogovorili smo se da se vidimo sa njim kasnije uveche, da nam on dovede neku zensku sa neke redio stanice u kojoj radi njegov brat, koja bi snimila nekakav intervju sa nama. Ma toliko smo interesantni, haha. Otom potom.
Izadjosmo na ulicu, chekamo marshrutke, odomo do te neke autobuske stanice 'kod Mercedesovog salona' gde smo se popeli na proto-bus za selo koje se zove Garni. Naime, do samog manastira Geghard ne idu proto-busevi, niti marshrutke, nit bilo koji prevoz sem ako nemate sopstveni. Iz tog razloga smo sishli u Garniju, dogovorili se da posetimo Garni paganski hram u povratku, a sada pravac za manastir, nekih 6-7 kilometara dalje, uzbrdo, na oko 35 stepeni Celzijusa minimum =]. Sa nama su bili i neki stranci, ali su bili kreteni, nisu hteli da se druzimo. Tako da smo ishli sami, nas dvojica, haha, polako samo. I odmah u prvih 5 minuta hoda, opet sam video neshto shto mi nikako nije jasno, a shto sam video samo u Jermeniji. Radi se o neobichnim banderama. Evo pogledajte sliku.
Dakle, zbog chega su bandere ovako napravljene. Zashto su na 'shtulama'? O ovome sam kasnije diskutovao sa par ljudi, i nismo doshli do nekog zakljuchka. Pretpostavke su da se ova stabla svetlije boje u zemlji iz razloga da bi mogla da se promene kada im istekne rok upotrebe, a da prave bandere ostanu. Jedno od razmisljanja je i to da se ovako omogucava varijabilna visina bandere, jer ih je lako podesiti da budu vishe/nize, a klasichan nachin bi podrazumevao da se kompletno iskopavaju i opet ukopavaju. Trece tumachenje je zapravo strah od zemljotresa, koji su u JErmeniji chesti i ponekad prilichno snazni. Meni nije bas jasno kako ovo moze da zashtiti dalekovod od zemljotresa, ali neka bude i to.. Ako imate neko vashe tumachenje, slobodno ostavite u komentar.
E, i onda smo ustopirali nekog Jermena koji nas je odvezao pravo do manastira, nekom nenormalnom brzinom, vozeci neku pimp-mashinu-maju Ladu. Sve u svemu, nije loshe ispalo, jer su oni kreteni od stranaca morali da peshache. Kad nece da se druze, eto im. U kolima je cepao neki Jermenski turbo folk. Izgleda nas je taj lik pokupio samo da nam pokaze kako je opasan vozach, haha. Doshao je do manastira, i kada smo izashli, okrenuo se i otishao. hahah, hvala mu. Ovako izgleda manastir:
Manastir Geghard je jedno od mesta koje bi trebalo da vidite, kada se nadjete u Jermeniji. Od kako je izgradjen, a gradi se od 4tog veka malo po malo, uz vece gradjevinske poduhvate u 12/13. veku, ni jednom nije srushen niti oshtecen. Koji je razlog za to? Vrlo prosto, celi kompleks (koji obuhvata 7 crkava) izdubljen je u stenama. Znachi, bukvalno, uzeli Jermeni parche planine, i od njega isklesali crkvu, krstionicu, jos par crkava, hodnike, stubove, celije, ma sve. Tako da i ako neko hoce to da srushi, bice malo tezhe.
Unutar manastira izvire neki izvor za koji se smatra da je chudotvoran (a kakav bi inache bio). Po zidovima ima dosta gravura, te krstova, te grbova Jermenskih dinastija, i sve to je jako jako interesantno za gledanje, a celi manastir je nekakko.. Ne znam, atmosferichan. Ono shto mi se nije dopalo, je mnoshtvo ljudi koji ga posecuju svake minute, pa ne mozete ljudski da napravite neku fotku da vam neko ne uleti u kadar.
U Geghardu se stotinama godina cuvalo ono sveto koplje (koje je sada u Echmiadzinu), a sam manastir, u prevodu to i znachi (Geghard - manastir svetog koplja).
Najvishe mi se dopao jedan mali detalj iz manastira. Naime, manastir je, kao shto sam i rekao, sastavljen od vishe crkava udubljenih u stene. Normalno, nisu sve u nivou, pa tako postoji jedna koja je iznad ove glavne. Izgleda da su se graditelji malo prerachunali kada su dubili sve te stene, pa su napravili rupu kroz koju se odozgo vidi ova donja crkva. Moja fotka to i potvrdjuje =]
E, i posle Gegharda, uputili smo se nazad, peshice prvih 10ak minuta, kad nas je pokupio neki stari sovjetski dzip. Covek, sa zenom i malom kcerkicom, valjda ide kuci. Interesante su bile dve stvari. Da je zadnja klupa u kolima doista i bila klupa. Drvena =] Druga zanimljivost, pa, prebrojao sam 24 flasha vodke u unutrashnjosti vozila. Mora da se neko sprema za neko veselje =]
Izashli smo u Garniju, brzo smo pronashli taj hram o kome se pricha. Izgradjen najverovatnije u prvom veku nove ere, vidno pod uticajima helenske i rimske arhitekture. Postoje dokazi da je finansiranje hrama potpomogao i Neron lichno, u sklopu nekih kombinacija koje je imao sa lokalnim vlastodrzcima. Hram je stradao u nekom zemljotresu, bio srushen do pola, pa je s tim u vezi obnovljen u drugoj polovini 20og veka, i kao takav, bio je jedini hram tog tipa na podruchju SSSRa (podatak jako koriscen u sovjetskoj propagandi o multikulturalnom sastavu i bratstvu/jedinstvu te zemlje). KAda su Jermeni legalizirali hriscanstvo, Garni je, uz izvesne modifikacije, bio pretvoren u rezidenciju Jermenskih kraljeva. I tako to, dosta priche o njemu.
Bitno je napomenuti da nismo pronashli kampere koje smo videli prethodnog dana u Echmiadzinu. Bash shteta =] A mozda i nije, ma ko zna zashto je to dobro.
Vratili smo se u Jerevan. Ja sam sa zlom babom stanodavcem jeo Sremsku i neki kachkavalj, ona se zalila kako joj je sremska suvishe teshka za varenje. Ko svaka prosechna baba.
Onda nas je 'ljubazno' zamolila da ako mozemo, predjemo u stan njene sestre, u susednom ulazu iste zgrade, jer je pravila neke kombinacije, pa nije mogla i nas da ukombinuje. Hm, i ja sam se 'ljubazno' osmehnuo i naravno rekao, da, moze. I ukrao sam joj neki mini vodich za Jerevan i Jermeniju. Bash mi je drago zbog toga.
Prebacili smo se kod te druge babe leshinara, sredili, odmorili, onda smo otishli da se nadjemo sa Vahagnom. On se zaista pojavio, i sa sobom je vodio neku Jermenku sa sve mikrofonom u ruci. Hehe, pazi stvarno ce da bude intervju. Mislim, koga ce oni da intervjuishu uopshte, ajde, nas, ali o chemu mi da prichamo tamo? A nema veze =] I vratili smo se kod babe u stan, baba je prvo negodovala pogledima, ali joj je posle, chini mi se, bilo drago. Chudne su te babe-leshinari iz Sayat Nove 5-7. Izbegavajte ih. Kada smo trazili smestaj, tog jutra, sa jednom babom sam se raspravljao o tome da ja zelim smeshtaj, a ne, kako je ona tvrdila, stan koji skoro pa je muzej ili galerija slika. Pa iz tog razloga nece da spusti cenu. E da, ako vec morate da budete tamo, gledajte da budete kod babe koja se zove Gayane Simonyan. Jako fina baba koja ima jos finiju cerku/unuku. Jedini razlog sto mi nismo ostali kod nje je to sto nije imala mesta tog dana.
Intervju je bio o tome ko smo mi, i zashto smo uopshte u Jermeniji, shta nam je toliko interesantno pa smo se chak tu uputili, kako poredimo Srbiju sa Jermenijom, shta smo josh zapazili a mogli bi da kazemo, i tako takva pitanja gomila. Bash sam bio srecan kad sam isprichao to shto sam isprichao, haha. Ishvalio sam ih samo tako, a kao pojedinost koja mi je posebno upala u ochi/ushi, naveo sam kakofoniju zenskih shtiklica koja se chuje svuda po gradu gde god krenesh. Dok je Jovan prichao svoje utiske, nakon mene, Vahagn mi je u njegovom stilu ponudio da mi sredi ovu novinarku za to veche, ahahah. Shteta je shto nisam chuo kako je zvuchao taj intervju, jer vec sutradan smo napustili Jermeniju, a emisija je bila emitovana oko 7 dana posle, kako sam naknadno obavesten.
Fino smo proveli to veche posle. Gohar i njen sada bivshi (i nek ostane bivshi zauvek) dechko su nas majali po gradu, proshetali do Muzeja Jermenskog genocida, prilichno zanimljivo mesto sa kojeg nemam fotke jer je bio mrkli mrak. Fino veche sa finim drushtvom.
Sutra ujutru, pokupismo stvari, kupili smo po flashu jermenskog konjaka, ja i neko vino, i pravac na autobus, za Gruziju (koji je bio isti onaj kojim smo doshli, a karta je bila jeftinija nego u Tbilisiju, hm? pojeftinjenje?).
