|
Blog: Šri Lanka - "zbudž" zemlja
Piše: Marko Živanić (wayloh)
1. deo
Kad je valjalo Arturu Klarku, valjaće i nama
 Ko je gledao crtane filmove „Lolek i Bolek“ zna kako su njih dvojica birali kuda da putuju. Bezmalo, i mi tako.
Moja lepša polovina je imala dosta poslovnih obaveza tokom leta i jeseni 2008. tako da je taj period godine otpadao za bilo kakva putovanja van zemlje. Ostaje nam pozna jesen i zima. A zimu ne volimo ni ona ni ja. I onda krene razmišljanje – pa nije svuda na planeti zima u decembru! Samo, gde krenuti? Negde južno, prema tropima, ali gde? Ševrdajući po topicima foruma dođemo na ideju da kombinujemo Indiju i Šri Lanku. Imamo mesec dana na raspolaganju za putovanje i (za te zemlje) dobar budžet, pa hajd’ u raspitivanje, čitanje, internet, enkarta i sl. Odmah naručimo LP za Indiju i Šri Lanku. Kako odmiče vreme a gomilaju se informacije, dolazimo do zaključka da nam je to nedovoljno vremena za Indiju, a kamoli za obe zemlje. Obzirom da smo se zadnjih godina majali po kontinentalnim zemljama i da smo se malo zaželeli slane sredine, a da to ne bude znoj pod teretom rančeva, otpadne Indija i sve vreme namenimo Šri Lanki. Koncepcija: dve nedelje kulturno -istorijskog obilaska, a dve nedelje negde pod palmu, uz okean. Dakle, usresredimo se na informacije o SL. Veliku pomoć dobijemo od članova ovog kluba, koji su već bili tamo. Slike i razgovori sa njima su nam umnogome pomogli da steknemo neku predstavu o zemlji i ljudima, a da ne budemo kao pali s’ tavana kad se tamo pojavimo. Da iskoristim priliku da im se i na ovaj način zahvalim.
Elem, kako smo sa pripremama počeli još tokom leta, vremena imamo dovoljno i sve se odvija „s voljom i na vreme“. Avionske karte kupimo polovinom oktobra za period 10. januar – 9. februar. Cena razumna: 550 evra po osobi, povratne karte sa svim taksama. Maršruta: Surčin – Ataturk – Sabiha – Šardža – Kolombo. Jeste pet aerodroma i jeste cimanje i čekanje za presedanje, ali za te pare – tako. Moglo je i sa dva leta, preko Rima, ali 200 evra po osobi skuplje. Pare idu iz iste kase, pa je za nas dvoje to 400 evra skuplje. Mnogo, kume!
Moram pomenuti i slatke muke na kojima sam ja bio tokom priprema. Pasionirani sam pecaroš i tačno bih svisnuo da ne zabacim u Indijski okean! I onda kreće odabir ribolovačkog pribora iz mog arsenala. Samo, pribor i tehnika moraju biti prilagođeni svakoj vodi i vrstama ribe u njoj, a ovde me čeka, ej, Indijski okean, bre! Zaređam po ribolovačkim radnjama i pokupujem najače strune koje su imali i najveće udice iz ponude. Najviše su se čudili šta će mi sredstva protiv komaraca na početku zime.  Imao sam informaciju da se ribolov na SL obavlja samo mrežama, eventualno „leskovim“ prutom na koji je vezano parče strune i zarđala udica, te da ribolovačkih radnji i nema, a i ako ih ima, to je „negde“ u Kolombu. Ko to da nađe? Sledi zaključak – sve što mi treba moram nositi odavde. Tako da sam natovaren punom ratnom opremom izgledao kao američki specijalac u Iraku. Dva štapa su bila u tubama sa maskirnim dezenom (liče na bazuke iliti ručne bacače), a ribolovački ranac je bio pun metalnih stvari: npr. dve velike metalne mašinice, gomila varalica, mnogo udica, oko 2 kg olova raznih gramaža i još svašta nešto, na šta skener na aerodromu tiltuje da pregori. Naravno da me odmah okruži obezbeđenje i onda ’ajd vadi napolje iz ranca i objašnjavaj šta mi je to i za koji će mi. I tako na pet aerodroma u odlasku i isto u povratku. A na svakom aerodromu skener na ulasku u zgradu i skener kada se predaje prtljag. Gledali me k’o vanzemaljca (više volim da mislim k’o vanzemaljca nego k’o ludaka, što je možda bliže istini). Gledaju me, pokazuju jedni drugima šta sve vučem (da su hrišćani sigurno bi se krstili levom rukom), ponegde me upišu u neki tefter, i puste. Eh, beše to težak put...
Pred polazak skontamo da ćemo imati problem šta sa zimskim stvarima. Na dan polaska ovde je bilo -6, prethodni dan -10, a odlazimo na +30! Možemo da krenemo u nečem starom, i da bacimo kad stignemo tamo, ali šta za povratak? Zimi neće biti kraj 10. februara (što se pokazalo kao surova stvarnost, jer nas je dočekao sneg). A i ne mogu da vučem svu moju pecarošku skalameriju kroz džunglu centralne SL, dok obilazimo kulturno-istorijske znamenitosti i budističke hramove! Opet zahvaljujući savetima članova ovog kluba, brzinski se učlanim u CS, i u rekordnom roku dobijem 6 -7 potvrdnih odgovora od Srilankanaca da stvari možemo ostaviti kod njih. Rečeno – učinjeno! Odaberem jednog od njih za domaćina našim stvarima, a ostalima se kulturno zahvalim.
Aerodromi
Koliko god da smo sa pripremama počeli na vreme, što se više bližio datum putovanja to sam ja više upadao u frku. Istina da sam sebi određujem kada će mi biti odmor i koliko će trajati, ali to podrazumeva da završim započete poslove, šta ne završim prenesem na saradnike, a za masu poslova „kovertiram potez“ na mesec dana, do povratka. Ni malo jednostavan zadatak, tako da zbog sve te frke do momenta polaska nije stigla da me uhvati ona slatka putna groznica i uzbuđenje zbog puta. Tek malo na Surčinu. U avionu nam podeliše po sendvičić, dal je mogao biti manji? Miš da se utruni. Doduše, dobismo i sok i kafu.
Dlanom o dlan, već smo na Ataturk aerodromu. Turci su sjajno organizovani i postoji kompanija Havas koja prevozi putnike sa aerodroma do Taksima za 5 evra po osobi. Na Taksimu, za desetak minuta opet njihov bus koji vozi do Sabihe – aerodroma na azijskoj strani, sa koga se uglavnom leti ka istočnim destinacijama. Cena busa ista. Moglo je i jeftinije za par evra, koristeći gradske autobuse, ali se ne isplati takvo cimanje za par evra razlike.
I Ataturk i Sabiha su veliki, moderni, supersređeni aerodromi, naročito Ataturk, koji je ogroman. Naspram njega Surčin izgleda kao provincijska autobuska stanica, a ne smem ni da se sećam na šta nam je glavni aerodrom ličio do pre neku godinu.
Na oba aerodroma nema pušenja (što mi je za Turke nezamislivo). Čak nema ni prostorija za pušače, nego ko hoće da fumari mora napolje, van zgrade. A to podrazumeva skener i čekanje u redu za isti, pri ponovnom ulasku u zgradu. Tako da, braćo po poroku, ponesite duvan za žvakanje!
|
