|
Blog: Šri Lanka - "zbudž" zemlja
Piše: Marko Živanić (wayloh)
3.deo
„Lulo moja, srebrom okovana,
pušio bih, al’ nemam duvana,
a nemam ni para
da kupim cigara“
„Tozovac“
Svanulo jutro, mi busom polako klackamo ka Negombu, koji će biti polazna tačka za put po SL. Kroz prozor gledam bujnu vegetaciju, palme gde god se okreneš, sve je zeleno. Sve mi je lepo: i priroda, i ljudi koji kreću na posao, žene u živopisnim sarijima, osnovci sa belim košuljama i grbovima škola koje pohađaju, udžerice kraj kojih prolazimo, čak i ovaj krš od autobusa koji je bio za otpis još kad ih je Tito posećivao... Ne mogu da shvatim da ne sanjam i osećam da imam glupavi kez na licu. Sreća da su svi oko mene sanjivi pa to niko ne primećuje.
Traženje smeštaja, odabir od obiđenog, olakšanje kada sam ranac spustio u sobu, sve je to standardna priča kroz koju su svi putnici ovog tipa bezbroj puta prošli... Posebno telesno zadovoljstvo, koje ne mogu da ne pomenem, je kada sam konačno, kao kukac iz čaure, izašao iz oklopa zimskih stvari, koje uz put nisam mogao odstraniti sa sebe, i uskočio samo u kupaće gaće i papuče. Ah, nirvane... Toplotni udar – ža dlaku šinko! Pa trk na plažu koja je 30 metara daleko. Skok u talas, dva tri zamaha, a onda tumbanje kao u veš mašini i eto mene u plićaku, sa odranim kolenima. Zveram okolo, gde sam, šta me snađe? Naišao veliki talas i izbacio me napolje! To me je dozvalo pameti – nije se zajebavati sa otvorenim okeanom. Osvrnem se levo – desno, niko se ne kupa. Veliki talasi. Jedini ja se našao pametan...
Pa dobro, ako nema kupanja, šetnja plažom može. A plaža kilometrima duga. Stanem pored nekih ribara i zapodenem razgovor o omiljenoj mi temi – pecanje, mamci, veličina udice... Sve se mi tako lepo razgovaramo, a onda ja napravim grešku: iz torbice izvadim cigare. Ne znam od kud ih se odjednom toliko sjati, ali svi bi da zapale. Neki bezobrazniji traže i po jednu za kasnije. Začas planu skoro celo paklo.
Šri Lanka ima velike plantaže duvana i uzgajaju se dve vrste. Na tim plantažama, koje su na severu zemlje, rade Tamili. Naime, kada su Britanci preoteli koloniju 1796 godine od Holanđana, imali su problem sa radnom snagom. Šrilančani nisu hteli da rade, a Britanci nikako nisu mogli da ih nateraju. Tamili, koji su u davna vremena naselili sever Sri Lanke oko Jaffne, u V i VI veku su čak imali svoje kraljevstvo na toj teritoriji. Britanci su ih „provalili“ kao dobru i jevtinu radnu snagu pa su sa juga Indije „uvezli“ još Tamila, kao radnu snagu koja pristaje da radi najteže poslove u zamenu za malo hrane. Radno mesto im je bilo na plantažama duvana na severu, i plantažama čaja u centralnom, planinskom delu. Otuda Tamili na Sri Lanki. I dan danas većina njih radi na plantažama za toliko bednu nadnicu da ni hranu ne mogu da kupe, već uz tu „platu“ dobijaju „tačkice“ za hranu i neku malu dnevnu količinu jevtinog alkohola od kokosa.
Skoro sva proizvedena količina duvana se izvozi. Za domaće pušače malo ostaje, a cene cigareta su paprene i za naše pojmove. Država je žestoko oporezovala cigarete, pa običan Šrilankanac ne može sebi da priušti zadovoljstvo da puši, pardon, kupi. A vole. Kad baš hoće da se počaste kupuju cigarete na komad. U našim parama: 1 cigareta = 13 dinara. Tek za njih je to skupo.
Tako da ja tog dana ispadoh Deda Mraz.
Tokom boravka na Sri Lanki sam doživeo puno grebatora za cigare. Znam ja šta je nikotinska kriza, ali malo preteruju. A stilovi su različiti: od prostog „cigar, cigar“ ili „my friend, have a cigaret?“, preko sofisticirano izgrađenog ukusa (lik na autobuskom stajalištu) „do you have Camel? Camel, you have?“ (još bi da bira vrstu), pa do osmišljene taktike. Izašao sam ispred nekog restorana u Kolombu da izduvanim (unutra zabranjeno), otkačim par prosjaka koji se odmah sjate čim vide stranca da stoji u mestu, kad, eto ti ga „my friend, my friend“. Nudi mi da mi završi da jevtino kupim malboro od njegovog prijatelja, po „local price“.
- Hvala, ne treba (stvarno mi nije trebalo, jer sam pre polaska znao za jadac, pa sam poneo 4 i po boksa).
- Kako, ne treba, pa pušiš – ne odustaje
- Pokušavam da prestanem – ne dam se ja
- A šta pušiš?
Sad će da mi uzme cigaru, odmah mi je bilo jasno, al’ ajd’ da ga pustim, da vidim kako će to da uradi.
- Monte Karlo
- Monte Karlo? Mogu li da vidim?
Aha. Tako. Dobro, da vidim dalje.
Izvadim paklo iz džepa i dam mu. A on ga zagleda sa svih 6 strana, pa kao čita šta piše. Pa onda otvori kutiju, stavi je pod nos.
- Mmmm, nice smell, nice smell!
Pa izvadi jednu cigaru i krene nju da njuši, sve se oduševljavajući mirisom. Zatvori kutiju i vrati mi, a ona cigara osta kod njega.
Neka ti je alal, majstore, zaslužio si je za trud!
|
