|
Blog: Šri Lanka - "zbudž" zemlja Piše: Marko Živanić (wayloh)
U avionu klopu ne daju, osim ko plati. A cene srazmerne visini na kojoj letimo. Ko neće ne mora, ili nek ide da pazari prekoputa. Bezobrazluk. Sad mi onaj JATov sendvičić izgleda kao kraljevska porcija. Kafa ništa, sok ništa (u stvari može za pare), a za „dž“ nam dadoše po malu plastičnu čašu obične vode. Bi kako bi, glavno mi živi i zdravi sletesmo na Šardžu u Ujedinjene Arapske Emirate. Na prvi pogled, aerodrom k’o aerodrom. Čisto blještavo, fri šopovi, skupa roba... sem egzotičnih putnika ništa neobično. A onda čekaonica! A u čekaonici više naroda polegalo po patosu nego što sedi na stolicama! Patos, doduše, nisu pločice ili mermer, nego nekakav tepison, al’ prljavo, brate, gazi se po tome! Jok, ništa to njima ne smeta, crnci zamotani u neke ćebiće, Ruskinje prostrle opet nešto, Arapi i Bangladesh people imaju svoje fore... Najžešći su oni (a ima ih) koji se zavuku između redova, pod stolice. Valjda da ne kisnu ako počne da prokišnjava, šta li? Ma, da ne veruješ kakav „čudan svat“ se tu skupio.  Pitamo za UAE vizu, jeste, plaća se, a i čeka se 4 sata da ti urade. Ništa, čekićamo 14 sati do našeg leta sa sve „kolegama“ u čekaonici. Najgore je što smo sendviče spremljene za tu priliku ostavili još u Istanbulu u prtljagu, kome sad nemamo pristup, jer smo u tranzitu, pa oni sad plaču za nama, a mi za njima. Restorana ima nekoliko, ali ceeeneee... Tešim se da je 14 sati „samo“ 50.400 sekundi, a sekunda je skoro ništa, pa 50.400 puta ništa je ništa, što će reći, začas će da prođe. U avionu, sve već viđeno, molitva Alahu, velikodušno po čaša besplatne vode svakom putniku, sendviči po ceni kao da su umesto margarina stavili kavijar, a oko nas pametan svet šušti sa kesama punim hrane koju vade iz ručnog prtljaga. O čemu li sam mislio na Sabihi, kad sendviče stavih u veliki ranac? Vreme leta nam ljubazno osoblje prekraćuje projekcijom četvrtorazrednog bolivudskog akciono-ljubavnog filma, koji sam, srećom, dobrim delom prespavao. I konačno, negde pred zoru, Bandaranaike International Airport! U Šri Lanki, mnoge stvari stoje naopačke za naše pojmove, pa je tako najveći kurs za zamenu evra baš na aerodromu, što, naravno, tada ne znadoh, pa zamenih samo nešto malo, tek da imamo za autobus. U celoj zemlji, računajući sve banke, menjačnice i juvelirnice, kurs je nepovoljniji za 3 do 4 posto, nego na aerodromu! Prilikom preuzimanja stvari sa trake – jedan od moja dva ribolovačka štapa – skrcan sa sve zaštitnom tubom. Spao im sa pokretne trake i ona ga skrcala. Naravno, poriču da se desilo kod njih, ali tuba još vruća od trenja. Nisam želeo da pravim incident pa pristanem da mi izdaju potvrdu o šteti sa kojom navodno mogu da tražim nadoknadu od Air Arabie. U startu mi je jasno da od ta posla nema ništa, ali razmišljam, nema veze, imam drugi štap, pa neću valjda da pravim scene, a oni ljubazni do ljige, pa im sve jako, jako žao što mi se to desilo, ali krivicu svaljuju na Arape. Kao, oni slomili i poslali slomljeno. Nekako potisnem bes jer hoću da na Šri Lanku zakoračim vedar i pozitivan. |
Pozivamo vas da podelite utiske i pridružite se diskusijama na našem forumu.
—
Sav rad u Klubu putnika je volonterski, a sav eventualni prihod investira se u troškove sajta, konkursa, knjiga, putničkih kuća i drugih projekata. Podržite nas skromnom redovnom donacijom na sajtu Patreon i tako nam omogućite da uradimo još više.