Praktične informacije
Ukoliko ovo neko uopšte čita zato što se sprema na put, evo za kraj i par praktičnih informacija iz prve ruke.
Koncept puta
Na putu sam proveo 24 dana i malo jačim tempom obišao maltene ceo Vijetnam. Plaže definitivno nisu ni prići tajlandskim ili karipskim, tako da je more bilo u drugom planu. Plan je bio da za što manje novca obiđem što vše mesta. Povratnu kartu sam imao iz Beograda preko Moskve do Sajgona, što je koštalo oko 580 evra. Kako je Vijetnam izdužen i preko 2000 kilometara dugačak, odlučio sam da po startovanju na jugu, u Sajgonu, skoknem do Kambodže, vratim se u Sajgon, pa letom do Hanoja na sever.
Iz Kambodže do Hanoja se može doći i letom za 250 evra (februar 2012). Uštedećete 16 sati klackanja autobusom + odlazak na aerodrom u Sajgonu i čekanje. Sve u svemu, ko neće da se tako lako rastane od tolikog novca i ne predstavlja mu problem ovaj suludi transfer, uštedeće 200 evra. Bilo kakva dalja razmatranja na dodatnim uštedama na transferu Sajgon – Hanoj pala su u vodu. Voz ili autobus putuju bukvalno tri dana i skuplji su od leta. Let, ako se rezerviše na vreme, ne bi trebalo da bude skuplji od 50 evra. Takođe, ne postoji put iz Siem Reap-a, u stvari Kambodze uopšte, koji vodi severnije od Sajgona, tako da ste osuđeni na povratnu autobusku kartu ukoliko želite nazad u Vijetnam. Alternative u toj tački, Siem Reapu, što se tiče kopnenog puta, mogu biti Laos ili Tajland. Uglavnom, od krajnjeg severa Vijetnama sam se lagano spuštao nazad ka Sajgonu. Do Hojana, u centralnom Vijetnamu, koristio sam autobus, nakon čega sam seo na motor i vratio se u Sajgon.
Smeštaj
Što se tiče smeštaja, lako je snaći se. Lonely planet 2012 je jako podbacio što se tiče spiska i okvirnih cena pristupačnog smeštaja. Začudo, smeštaj je uglavnom prilično jeftiniji nego što piše u knjizi. Cenkanje je obavezno. Prosečna cena je oko 10-12$ za dvokrevetnu sobu za noć. Krevet u spavaonici je oko 5$, kao i home stay.
Gomila ljudi u svakom mestu taksira na motorima. Recite im kvart u kome želite da odsednete i cenu koju želite da platite. Obavezno pre nego što sednete na motor dogovorite se oko cene taksiranja dok ne pronađete odgovarajući smeštaj. Imajte u vidu da oni dobijaju proviziju od hotela ukoliko su vas doveli. Prilikom cenkanja, napomenite im da ste toga svesni.
Naravno da postoji i opcija ranac na leđa i put pod noge, samo treba naći prihvatljivu granicu sadomazohizma. Koliko ste kilometara spremni da pešačite da biste uštedeli 2$? Opcija gradskog prevoza funkcioniše ok i u Sajgonu i u Hanoju.
Hrana
Čak i oni najprivrženiji kevinom kazanu, nespremni za gastro eksperimente, neće sanjati pice i pljeskavice, i neće trčati u svaki McDonalds na koji se naiđe. U vijetnamskim jelima nećete naći nikakve egzotične začine i soseve koje niste probali. Jednostavno, način pripreme, kombinovanje različitih oblika i sastojaka, i svežina namirnica usled neimanja frižidera, dovešće svako jelo do savršenstva. Prvo i osnovno univerzalno pravilo, posmatranje gde jedu lokalci, odvešće vas do ulične hrane.
Uglavnom u blizini pijace, na trotoaru, nalazi se jednostavna instalacija, plinska boca ili vatrica sa vokom ili kazanom. Svako sprema samo jedno jelo i tu je dostignuta perfekcija.
Nacionalno jelo zgodno u svakoj prilici zove se Pho, supica sa pirinčanim nudlama, povrćkama i nekim mesom u raznim varijacijama. Pre bi to bila supetina ili super supa, s obzirom da formom više predstavlja bogat obrok pun salate, piletine (u izvedbi Pho Ga – chicken noodle soup) i nudli preliven sa malo vodice. Jako dobra kombinacija i ukusa i forme, malo klopaš viljuškom (ili štapićima), malo kusaš kašikom.
Tu su i neverovatne prolećne rolnice, ali opet obavezno na ulici kod tete koja se pola života profesionalno bavi jedino pravljenjem prolećnih rolnica.
Krv od govečeta sa đumbirom, prazilukom i kikirikijem :( jedno od retkih bljak
Prevoz
Voz je prilično skuplji od autobuskog prevoza. Autobus je prilično fleksibilniji što se tiče frekvencije polazaka. Postoje i tzv. spavaći busevi u kojima se možete kompletno ispružiti, bar oni niži od 180 cm. Tako da ukoliko želite da menjate komfor za novac i vreme, preporučujem autobus. Vozom nisam putovao.
Postoje i tzv. Open Tour Ticket za autobuse. Stvar je u tome da veliki broj turista proputuje Vijetnam od Sajgona do Hanoja, ili obratno, pa su se dosetili da prodaju komplet karata sa desetak gradova usputnih stanica. Jednostavno otcepe ti samo deo koji si prešao. Jedini uslov je da striktno ideš od juga ka severu, ili obratno, našta si i prinuđen geografskim oblikom Vijetnama. Kao što sam već i napomenuo, avion je ubedljivo najbolja (najjeftinija i najbrža) opcija za transfer između juga i severa, bez usputnih stanica.
Vijetnamom na dva točka - informacije
Najbolji oblik prevoza koji sam koristio, definitivno je bio motor. Za šest dana prešao sam 1200 km i planinski prostor između Hojana i Sajgona. Osećaj nesputane slobode, mogućnost da se zađe na neka mesta koja nisu turistička, neverovatni krajolici, i na kraju krajeva mali troškovi transfera, prelomili su da ovu ideju sprovedem u delo.
Dozvola za vožnju vam nije potrebna, policija vam neće praviti probleme. Najbitnije pravilo je da striktno poštujete ograničenje brzine. Kako zbog policije, tako i zbog sebe. Uočio sam jako retke slučajeve Vijetnamaca koji su vozili brže od propisane brzine. Na međugradskim putevima, sa izuzetkom prilaza Sajgonu, nema gužve. Koristio sam uglavnom planinske malo prometne ceste i izbegao autoput sve do 50 km ispred Sajgona.
Gradska vožnja je priča za sebe. Vijetnamci voze totalno suludo, tj. ne poštuju se nikakva pravila na koja smo mi navikli. Ukoliko se usudite na ovaj korak, zaboravite na pravilo leve strane, prvenstvo prolaza, način ulaska u raskrsnicu, propuštanje pešaka i sve ostalo što znate o saobraćaju. Posmatrajte malo šta se dešava na ulici, probajte da ukačite njihova pravila, pa tek onda na motor. Motora ima neverovatno puno, automobili ne postoje maltene uopšte. Taksa da se uveze automobil u Vijetnam iznosi 15 000$! Nemaju domaću auto industriju, tako da nemaju ni automobile. Vladaju motori! Imajte na umu, 60% nesreća u Vijetnamu izazvani su u saobraćaju na motoru!
Generalno, postoje tri načina da se ostvari ova moto avantura.
1. Agencija
Postoji agencija koja nudi različite moto ture po Vijetnamu sa vodičem. Obezbediće vam ogromne jako kul motore sa bisagama, ako treba i vozačem i svom dodatnom opremom.
Ova opcija se delimično svodi na priču oko organizovanih tura. Sreo sam dvojicu momaka sa vodičem koji su putovali na taj način. Iz razgovora sam zaključio da ih ipak on vodi kuda želi, da on odlučuje šta treba videti, kada se kreće i kada se staje. Garantujem da je osećaj sjajan jahati na takvoj mašini ali garantujem i da ćete opet zaglaviti na turističkim mestima ... vodopad #1, vodopad #2, vodopad #3... Vijetnamac vodič neće želeti potencijalnu konfrotaciju sa zemljacima iz sela i mesta koje nisu turistička. Ne može odvesti celu grupu da odmori u debelom hladu džinovskog drveta pored potoka u nečijem imanju. Odvešće ih u strandardnu kafanu na putu gde sigurno ima i proviziju ili bar džabe klopu. Da je sve po mome, niko se od turizma leba ne bi najeo :)
Školjke sa kikirikijem,začinima i ljutkastim sosom ili jajima od neke ptičice
2. Kupiti motor
Ukoliko imate dovoljno vremena, ovo je najisplatljivija opcija i najbolja opcija. Za oko 200$ možete pazariti svoj lični oldtajmer Minsk. Prodajte ga na kraju ture ili ga poklonite nekom ili ga spakujte na brod i pošaljite kući, bićete sigurno neverovatno kul. :)
Morate biti spremni na česte kvarove, maltene na dnevnoj bazi. Pomirite se sa tim inače se ne isplati, koštaće vas mnogo živaca. Vijetnam je generalno jako naseljen, tako da nije problem pronaći majstora. I motor je takav da neće odjednom otkazati, nego će vući sve slabije i slabije, možda neka brzina otkaže ali generalno dovući će vas do majstora. Ukoliko ste majstor ili bar malo upućeni u mehaniku, kažu ljudi da je to prosta naprava i da se može sam servisirati. Neću ni da pomišljam kakav je osećaj emotivno se vezati za ovakvog jednog lepotana. Nažalost ja sam motor tražio u malog gradu Hojan sa malim tržištem motora i nisam uspeo da napravim povoljan dogovor. Sajjgon ili Hanoj su mesta za kupovanje i prodavanje motora. Imao sam jednu ponudu za 150$, ali se prodavac predomislio u poslednjem trenutku. Tako da sam bio osuđen na poslednju varijantu.
3. Iznajmiti motor
Poslednja opcija koju sam u Hojanu jedva uspeo da realizujem. Na kraju sam dao basnoslovnih 150$ za šest dana druženja sa Yamahom. Generalno jedina moguća opcija za mene, agencija je bila preskupa i konceptualno neprihvatljiva, a za kupovinu i prodaju motora nisam imao vremena i nisam bio na pravom mestu. U svakom slučaju motor koji sam iznajmio je mnogo pouzdaniji od motora koji bih kupio. Radi se o kros motoru sa telom skutera. Vrlo bitno je obratiti pažnju da li je na bajku kineski motor, stavljaju ih na Yamahe i Honde, ili je originalni japanski motor. Inače dnevna cena iznajmljivanja motora je od pet do deset dolara, ali pod uslovom da ga vratiš odakle si ga i podigao. U Sajgonu i Hanoju postoje agencije za iznajmljivanje motora koje daju opciju vraćanja u drugom mestu. To je povoljnija varijanta. Ja sam napravio dogovor sa čovekom koji je na ulici iznajmljivao motore. Imao sam i ugovor , kao zvaničan dokument u slučaju da me zaustavi policija, rukom ispisan na pocepanom parčetu hartije, sa podacima o datumu iznajmljivanja, vraćanjaYamahe, mojim imenom i prezimenom, i zaheftanom vizitkom lika.