Gde spavaju deca iz Sirije?

Esra, 11, Esma, 8, i Sidra, 6, Majdal Anjar (Liban)

Kad Selam (37) stavi Esru (11), Esmu (8) i Sidru (6) na spavanje, teši je to što zna da su joj deca na sigurnom i da tokom noći neće doći do napada. Ono što je rastužuje je što one stalno sanjaju svog tatu, koji je nestao nakon što su ga oteli. “Često sanjam da mi tata donosi bombone”, kaže Sidra.

Magnus Wennman / Aftonbladet /REX Shutterstock

Fara, 2, Azraq (Jordan)

Dvogodišnja Fara obožava fudbal. Tata pokušava da joj napravi improvizovane lopte od svega što nađe, ali one ne traju dugo. Svako veče, on Fari i njenoj starijoj sestri (9) poželi laku noć i nada se da će narednog dana one imati pravu loptu za igru. Svi drugi snovi izgledaju nedostižno, ali od ovog ne odustaje. 

Magnus Wennman / Aftonbladet /REX Shutterstock

Fatima, 9, u Norbergu (Švedska)

Svake noći Fatima sanja da pada sa broda. Zajedno sa svojom mamom i braćom pobegla je iz grada Idlib kada je sirijska vojska nacionalni besmisleno poklala civile u gradu. Nakon dve godine u izbegličkom kampu u Libanu je situacija postala nepodnošljiva i oni su se prebacili u Libiju, gdje su se ukrcali u pretrpan brod. Na palubi broda jedna žena je rodila bebu nakon 12 sati provedenih na suncu koje prži. Beba je rođena mrtva i bacili su je u more. Fatima je sve to videla. Kada je brod počeo da tone, pomogla im je italijanska obalska straža. 

Magnus Wennman / Aftonbladet /REX Shutterstock

Gulistan, 6, Suruc (Turska)

Šestogodišnja Gulistan zna da postoji razlika između žmurenja i spvanja. Više voli samo da zatvori oči i pretvara se, jer kad god zaspi, počinje noćna mora. “Ne želim da spavam ovde, želim da spavam kod kuće”, kaže. Nedostaje joj jastuk koji je imala u svom rodnom gradu. Ponekad se nasloni na svoju mamu, umesto jastuka.

Magnus Wennman / Aftonbladet /REX Shutterstock

Iman, 2, Azraq (Jordan)

Iman ima dve godine, pneumoniju i infekciju na plućima. Ovo joj je treći dan u bolničkom krevetu. Mnogo spava, kaže njena mama, Olah (19) I dodaje da je Iman obično vesela, ali da je sada umorna. “Ona samo trči, kad je zdrava. Obožava da se igra u pesku.” 

Magnus Wennman / Aftonbladet /REX Shutterstock

Juliana, 2, Horgoš (Srbija)

34 stepena je. Muva šeta po Julianinom licu i ona se pomera u snu. Julianina porodica hoda kroz Srbiju već dva dana. Ovo je poslednja faza bega koji je počeo pre tri meseca. Devojčicina majka prebacuje preko ćerke koja je na zemlji svoj tanki šal i ona se smiruje. Nekoliko metara dalje neprestano prolaze ljudi. Kraj je avgusta i Mađarska najavljuje barikade od bodljikave žive kojim će sprečiti gomile izbeglica da pređu granicu. Još nekoliko dana će moći da se prolazi preko Horgoša. Čim se smrkne, Julijanina porodice kreće dalje.

Magnus Wennman / Aftonbladet /REX Shutterstock

Lamar, 5, Horgoš (Srbija)

Lutke, vozić i lopta ostali su u Bagdadu i Lamar ih se često seti kad se pomene kuća. Bombe su sve promenile, a kada su pale u blizini njene kuće, porodica je bila u nabavci. Njena baka kaže da tamo više nije moguće živeti. Nakon dva pokušaja da pređu more na malom gumenom brodu iz Turske, uspeli su i sada se nalaze ispred zatvorene mađarske granice. Lamar spava na ćebetu u šumi, uplašena, smrznuta i tužna.

Magnus Wennman / Aftonbladet /REX Shutterstock

Mahdi, 1½, Horgoš (Srbija)

Mahdi ima godinu i po. Otkad se rodio, živeo je u ratu. Spava dubokim snom iako se na stotine izbeglica motaju oko njega, protestvujući što ne mogu da nastave svoj put kroz Mađarsku. S druge strane granice stoje na stotine policajaca, kojima je premijer Orban naredio da po svaku cenu štite granicu. Situacija postaje sve gora. Dan nakon što je ova fotografija napravljena, policija je pribegla vodenim topovima i suzavcu kako bi sprečila očajne ljude da pređu granicu. 

Magnus Wennman / Aftonbladet /REX Shutterstock

Maram, 8, Aman (Jordan)

Osmogodišnja Maram se tek bila vratila iz škole, kada joj je kuća bila pogođena. Parče krova palo je na nju. Mama ju je odvela u bolnicu odakle je bila prebačeno preko granice sa Jordanom. Povreda je kod nje izazvala krvarenje mozga, i Maram je 11 dana bila u komi. Sada je svesna, ali joj je vilica polomljena i ne može da govori. 

Magnus Wennman / Aftonbladet /REX Shutterstock

Mohammed, 13, u bolnici u gradu Nizip (Turska)

Mohammed obožava kuće. U svom rodnom Alepu je voleo da šeta po gradu i razgleda ih. Mnoge od njegovih omiljenih zgrada sada više ne postoje. Dok leži u bolničkom krevetu pita se da li će ikad moći da ispuni svoj san i postane arhitekta. “Najčudnija stvar u vezi sa ratom je to što se naviknete da se plašite. Ne bih verovao da je tako nešto moguće”, kaže Mohammed.

Magnus Wennman / Aftonbladet /REX Shutterstock

Moyad, 5, Aman (Jordan)

Petogodišnji Moyad i njegova majka išli su da kupe brašno za pitu od spanaća. Držali su se za ruke na putu do pijace. Prošli su pored taksija u kom je eksplodirala bomba i Moyadova majka je umrla istog momenta. Dečak je tada prebačen u Jordan. Ima geler u glavi, leđima i karlici. 

Magnus Wennman / Aftonbladet /REX Shutterstock

Ralia, 7, i Rahaf, 13, Bejrut (Liban)

Ralia ima sedam, a Rahaf, 13 godina. Oboje žive na ulicama Bejruta. Iz Damaska su, a tamo su im ubijeni mama i brat. Već oko godinu dana žive sa ocem na ulicama, zbijeni na kartonima. Rahaf kaže da se plaši “loših momaka”, na šta Ralia počinje da plače.

Magnus Wennman / Aftonbladet /REX Shutterstock

Sham, 1, u Horgošu (Srbija)

Odmah uz granicu Srbije i Mađarske, pored četiri metra visoke čelične ograde, Sham leži u majčinom naručju. Na manje od metar nalazi se EU u koju očajnički pokušavaju da uđu. Dan pre, poslednjim izbeglicama je omogućemo da prođu u uđu u voz za Austriju. Sham i njegova majka su kasno stigli, kao i hiljade drugih izbeglica koje sada čekaju uz zatvorenu granicu.

Magnus Wennman / Aftonbladet /REX Shutterstock

Shehd, 7, na mađarskoj granici

Shehd voli da crta, ali od nedavno svi njeni crteži imaju samo jednu temu: oružje. “Gledala ih je svuda i stalno”, objašanjava njena mama, dok mala Shehd spava na zemlji, u blizini zatvorene mađarske granice. Sada uopšte više ne crta. Porodica nije ponela ni papir ni olovke na svoj put. Shehd se više ni ne igra. Očajničko putovanje je primoralo je decu da i oni budu zabrinuti za svoj život, baš kao i odrasli. Ova porodica je teško dolazila do hrane na svom putu. Ponekih dana su jeli samo jabuke koje bi ubrali sa drveća kraj puta. Da su znali da će put biti ovako težak, rizikovali bi svoj život i ostali u Siriji, kažu. 

Magnus Wennman / Aftonbladet /REX Shutterstock

Shiraz, 9, Suruc (Turska)

Devetogodišnja Shiraz je imala tri meseca kada kada je dobila žestoku groznicu. Lekar je dijagnostifikovao dečiju paralizu i savetovao njene roditelje da ne troše previše novca na lekove za nju, jer ionako nema šanse da preživi. Onda je počeo rat. Njena majka, Leila, počinje da plače dok opisuje kako ju je umotala u ćebe i nosila preko granice, u Tursku. Shiraz ne može da govori, a u izbegličkom kampu je dobila drvenu kolevku u kojoj leži po celi dan i noć. 

Magnus Wennman / Aftonbladet /REX Shutterstock

Tamam, 5, Azraq (Jordan)

Petogodišnja Tamam se plaši svog jastuka. Plače svake noći pred stapavanje. Vazdušni napadi su se u Homsu, njenom rodnom gradu, obično dešavali noću i iako već dve godine nije kod kuće i dalje ne shvata da joj ne preti nikakva opasnost od jastuka.

Magnus Wennman / Aftonbladet /REX Shutterstock

Ahmed, 6, Horgošu (Srbija)

Prošla je ponoć i Ahmed je zaspao na travi. Odrasli i dalje sede unaokolo, praveći planove kako da prođu kroz Mađarsku a da se ne registruju. Ahmed ima šest godina i sam nosi svoju torbu dok sa porodicom kilometrima hoda. “Hrabar je i tek ponekad plače, noću”, kaže njegov ujak koji ga odgaja od kako su mu u rodnom gradu u severnoj Siriji ubili oca. 

Magnus Wennman / Aftonbladet /REX Shutterstock

Ahmad, 7, Horgoš (Mađarska)

Čak ni san nije slobodna zona, budući da se tada ponavlja horor. Ahmad je bio kod kuće u gradu Idlib kada je ju je pogodila bomba. Geler ga je pogodio u glacu, ali je preživeo. Njegov mlađi brat nije. Porodici je rat bio prvi kompšija godinama, ali bez kuće nisu imali izbora. Bili su prinuđeni da beže. Sada Ahmad živi među hiljadama drugih izbeglica, pored puta koji vodi u Mađarsku. Ovo je šesnaesti dan kako spavaju po autobuskim stanicama, na putu ili u šumi, objasnio je njegov otac. 

Magnus Wennman / Aftonbladet /REX Shutterstock

Abdul Karim, 17, Atina (Grčka)

Abdul Karim Addo je ostao bez novca. Kupio je kartu za feri za Atinu i potrošio poslednji euro. Sada provodi noći na trgu Omonoja, gde svakodnevno pristižu na stotine izbeglica pristižu. Falsifikatori ovde zarađuju mnogo prodajom lažnih pasoša, kao i autobuskih i avio karata – ali on ne ide nikuda. Pozajmi ponekad telefon da se javi majci koja je u Siriji, ali joj ne govori koliko je situacija loša. “Plače i zabrinuta je, ne želim da se još više brine”, kaže on. Na sred trga odmotava svoje ćebe i namešta se u fetusni položaj. “Sanjam o dve stvari. Da ponovo spavam u krevetu i da zagrlim svoju mlađu sestru”, kaže.

Magnus Wennman / Aftonbladet /REX Shutterstock

Abdullah, 5, Beograd (Srbija)

Abdullah ima bolest krvi. Poslednje dve noći je spavao ispred železničke stanice u Beogradu. Video je kako su mu ubili sestru u gradu Daraa. Prema rečima njegove majke, još uvek je u šoku i ima noćne more.  Umoran je i nije zdrav, ali njegova majka nema novca za lekove koji su mu potrebni.

Magnus Wennman / Aftonbladet /REX Shutterstock

Walaa, 5, Dar-El-Ias (Liban)

Walaa (5) hoće da ide kući. U Alepu je, kaže, imala svoju sobu. Tamo nikad nije plakala kad je trebalo da pođe na spavanje.  Ovde, u izbegličkom kampu, place svake noći. Ležanje na jastuku joj je kaže, grozno, jer je noć grozna. Noći su se dešavali napadi. Danju joj mama često pravi kućice od jastuka, kako bi je naučila da jastuci nisu strašni.

Magnus Wennman / Aftonbladet /REX Shutterstock