Prodor na sever

Možda ima kakve istine u onoj izreci ''pričaj srpski da te ceo razume''. U Sloveniji su svi sa nama pričali srpski, u celoj Nemačkoj smo na ulicama čuli srpski, a u vozu za Nirnberg jedan čovek ispred nas je čitao srpske novine u dijaspori, te smo mogli da se informišemo malo. Jest da svi u svetu znaju Nirnberg po sudu koji je osudio fašiste, ali retko ko zna da ovaj grad ima šarm i stari grad koji je star u punom smislu reči. Grad je miran, i ima nekoliko lepih katedrala, zamak i dr. U Nirnbergu nas je dočekala Hana, koja je došla u grad iz svog sela samo da bi nas ugostila, i može se pretpostaviti da je to učinila na najbolji način. Uveče smo otišli u njen omiljeni bar gde smo pili pivo jedno drugom iz flaše. Sutra ujutru smo priredili sebi još jednu šetnju gradom i posetu muzeju, i morali smo tužna srca da se oprostimo od Hane, jer nas je čekao put za Berlin.

Mislim da je najpodesnije mesto za shvatanje duha nemačke nacije upravo voz. U našem vozu za Berlin zgranuo sam se činjenicom da jedino ja i Nikola u vozu nismo ništa određeno radili već samo pričali?! Nemci oko nas su vazda zaposleni: ili čitaju novine, romane i časopise, ili rade za lap-topom ili su pretrpani papirima, ili nabiju slušalice u uši i slušaju muziku, ili pak spavaju. No niko ne uživa u dokolici vožnje.

Stigli smo u Berlin predveče, kiša je padala, sivo nebo prekrilo veliki grad, a kako će naš domaćin moći da nas zbrine tek za nekoliko sati i mi ne znamo kuda bismo po nepoznatom gradu sa teškim rančevima, odlučimo mi da idemo u Potsdam, lepi gradić pokraj Berlina. I odemo mi u Potsdam, počnemo da se šetamo gradom, uhvatiše nas mrak i kiša, pojedosmo po jedan doner i vratismo se u Berlin. Kasnije smo, vešto ''manevrišući'' metroom po gradu, pronašli stan Tatjane, naše domaćice koja se zalaže da u nemačkom jeziku postoji samo ženski član die, boreći se za ženska prava na svakom polju. Pričali smo sa njom i njenom cimerkom do kasno u noć, osobito uživajući u šalama ironije.

Sutra ujutru smo stigli da pogledamo centar grada na brzinu, zaključno sa Brandenburškom kapijom i Rajhstagom, najvelelepnijom zgradom koju sam dosad video. Red turista koji žele da uđu u zgradu je bar stotinak metara. Pored Rajhstaga se nalazi zgrada nemačkog kancelara koji je toga dana puštao građane unutra te su tu redovi bilo višestruko veći.