|
3. septembar Na ''Obalu vode'' (bord d'eaux) sam stigao jako rano te nekako reših da ostanem u vozu i vozikam se Francuskom. Sišao sam u La Rošelu jer mi se dopalo ime a i smešten je na obali Atlantika. La Rošel je stara luka u kojoj se nalaze ostaci neobično lepih utvrđenja i kula koje je Rišelje razorio tokom opsade kalvinista. Doručkovao sam na jednoj utvrdi sa pogledom na okean i ulaz u luku. I ovde su naokolo njuškali turisti te sa setom zaključih da je danas teško naći mesto u ovom delu Evrope bez njih te je time Evropa izgubila svu tajanstvenost i, razgolićena, postala prevaziđena i dostupna svima. Bilo je hladno i oblačno te se vratih u Bordo gde me je ugostila Fara, Marokanka otvorenog srca koja me je zatim predala Leticiji i Pjeru. Ovi prostosrdačni i jednostavni ljudi su mi priredili dva prijatna dana u Bordou. Uveče smo izašli u grad gde su nam se pridružili Kamerunka, Novozelanđanin, Engleskinja i dr. Danju su Francuzi najučtiviji narod Evrope ali noću su razuzdani i bučni. Bordo ima nekoliko velelepnih gotskih katedrala (koje sve međusobno nalikuju kao jaje jajetu), čuveni Teatar, prostrani trg Quinconces i uređen kej duž Garone. Posle Pariza teško da je Bordo mogao da pobudi divljenje, i bio mi je poprilično dosadan. Uzeh TGV ka španskoj granici.
4. septembar Baskija. Kitnjasta arhitektura sa lepim terasama, španski jezik od koga me žmarci podilaze, i baskijski jezik poput vanzemaljca – nešto drukčije, osveženje posle dobro poznate Francuske. Kako sam voz za Portugal imao tek u 10h uveče, rešio sam da odem u obližnji San Sebastijan, baskijsko središte. U tom gradiću na obali okeana proveo sam dan pun uživanja na rajskoj plaži tabajući po pesku i kvaseći stopala u talasima. San Sebastijan obiluje pešačkim ulicama, lepim fasadama, ima nekoliko znamenitih katedrala i ono što je najbolje, smešten je u malom zalivu duž kojeg se proteže plaža od najfinijeg peska i u kome je voda najnežnije boje, a na ulazu u zaliv se uzdižu sa strane brdašca sa kojih se pruža pogled i na zaliv sa gradom i na okean. Dan je neosetno prohujao i ušao sam u noćni voz za Portugaliju - konačno dobri, stari voz sa kupeom od 6 sedišta! Odmah sam se upoznao sa Portugalcem i Australijancem, i proveli smo sjajno vreme u vozu. Ja sam ih napustio pre vremena jer su oni išli za Lisabon a ja za Porto te sam sledećeg jutra izašao u nekakvo mestašce, tu promenio par regionalnih vozova i našao se u Portu.
Posle podne sam uleteo u voz za Lisabon ali kako je pišljiva rezervacija bila obavezna, izbaciše me na sledećoj stanici, i tu uzeh sledeći voz za čiju doplatu sam morao da žrtvujem deset evra Lisabon. Smestio sam se kod Marije, starije ženice koja se stalno smeši ali nekako stidljivo. Sutradan rano odoh u Sintru, gradić o kojem sam čuo reči hvale. Stare kuće, zamkovi po brdima, horde turista – bilo je to samo gubljenje vremena. Vratih se u prestonicu i tu se sastah sa Veronikom, darovitom Brazilkom, i njenim prijateljem Lukasom iz Poljske koji je idealista, vegan i koji se vrzma po belom svetu na bicikli i zarađuje za hleb izvodeći po trgovima performanse sa vatrom. Sa njima sam proveo odličan dan u otkrivanju raznih neturističkih mesta. Uveče su izveli nastup sa vatrom i začas se stvoriše te Argentinac, te Čeh, te Južnoafrikanac da daju podršku dobošima. U ponoć se rastah od Veronike i Lukasa imajući osećaj da se rastajem od dugogodišnjih prijatelja.
Lisabon je dopadljiv grad na ušću Teža u okean sa lepim spomenicima i prijatnim mestima za večernje šetnje. Sledećeg dana sam imao voz za Madrid tek u 10h uveče, te odoh (sa sve rancem na leđima, u inat da ne dam 6 evra za loker) u letovalište Kaškais gde sam se izležavao na plaži ceo dan. Inače, od tog dana počela je moja maksimalna štednja do u cent jer sam sa novcem bivao sve tanji. Jedem vegetarijansku hranu jer je jeftinija.
|
Prodor na Zapad
Strana 4 od 6
