|
Već posle nekoliko sati provedenih u svejedno kakvoj aktivnosti, osetićete ležernost I opuštenost koju ćete najbolje primetiti na Islamski uticaj ovde je vrlo jak. Alkohol se može konzumirati samo se u krugu policijske stanice, gde možete ostati do mile volje, u svom svetu, do sledećeg mamurluka. Ako alkohol nije vaš film, uživaćete u desetinama voćnih salata i koktela. Nemojte preterivati, jer dijareja je uvek tu negde da vas slomi u struku i ukrade vam poneki dragoceni dan. Pravo upoznavanje možete započeti besciljnom šetnjom po ostrvu na kome se nalaze 4 naseljena mesta : Lamu, Shela, Kipungani i Matadoni. Za obilazak ostrva potreban je jedan dobar dan I ako se odlučite da sve utiske stavite u taj jedan dan, sigurno ćete pogrešiti. Lamu je mesto za izležavanje na suncu i tu ne postoji preporuka šta treba prvo videti. Treba ostati dovoljno dugo da se njime opijete i uživate u večernjim sedeljkama u nekom od restorana, koji nude bagatelno jevtine plodove mora (jastog ili kraba za oko 5$) i božanstvenu indijsku hranu. Zbog svoje skrivenosti i ležernosti, ostrvo je sedamdesetih godina bilo pribežiste hipika iz celog sveta, koji su odavde krišom isplovljavali na put za Indiju. Lamu još zovu "afrički Katmandu". Danas se, kažu, za razliku od tog vremena, može naleteti na dobro skrivene i diskretne grupice travestita. U samom središtu ostrva nalazi se portugalska tvrdjava koja je dugo bila omraženi zatvor i do skoro nije bila otvorena za posete. Oko nje se frontalno prema obali šire rustične i romantične terasaste kamene kuće, svaka sa svojom tajnom i sortom ljudi koje ih biraju prema sebi. Moja se zvala ‘Full Moon‘, kuća za vodolije. Imena ponešto govore. Kao Timbuktu u zapadnoj Africi, i Lamu je grad sa pravim i originalnim planom grada. Nemojte se ni plašiti da se izgubite u nekoj od ulica koje se pletu i svojom tminom i hladovinom pružaju utočište svake vrste. Koliko su ulice uske govori saznanje da sa jednog praga kuće možete zakoračiti u drugu kuću. Kanalizacioni sistem je savršeno sakriven; iako se sve odvija skoro na površini, vi ništa ne vidite i ne osećate. Mnogo pre nekih evropskih gradova, ostrvljani su rešili problem otpadnih voda. Kuda god da krenete osetićete snažan vetar koji vam ukazuje gde je more. ‘Bulevar’ koji deli mestašce na dve celine zove se Usita wa Mui i pre 140 godina zaista je bio ulica do mora - kej. Kao što sam pomenuo, ovde je jak islamski uticaj, i sada skoro tridesetak džamija (te davne 1988. bilo ih je dvadesetak) i svakodnevne diskretne molitve kao kakva tiha voda uvlače sve one nesamosvojne. Treba pripaziti na oblačenje, možda više sada nego pre (fundametalizam je u medjuvremenu ojačao). Mada nije retka situacija da vam neka iz grupe zabradjenih žena sa kojima se mimoilazite pokaže svoje egzotično lice smaknuvši veo. |
brojnim magaracima koji se slobodno šetaju ili izležavaju na svakom mestu koje im se učini zgodnim. Još jedna životinja vas podseća na osobenost ovog mesta: mačke, čiji neskriveni, skoro kraljevski status, sasvim odgovara ostrvu. Kažu da se ovde ne treba plašiti lopova, jer je ostrvo malo i nemaju se gde sakriti niti zbrisati u brzim kolima. Postoji samo jedan “auto”, i on je izuzetak koji govori da, ako nema puteva, nema smisla ni imati automobil. Jedini pravi putevi su staze koje idu svuda okolo-naokolo, a ako ostanete dovoljno dugo, ni vaši tragovi neće biti bez značaja. Ostrvo koje je tek pre tridesetak godina dobilo struju najbolje govori o zainteresovanosti stanovništva za budućnost. U vreme kada sam ja tabanao ovim peščanim ostrvom, još jedna činjenica govorila je o tome kako se muški stanovnici bacaju u zagrljaj zaboravu sadašnjosti, a nimalo mislima o budućnosti.
