|
|
Varijacije na jurtu
Iako je jurta uvek i svuda - jurta, postoji nekoliko bitnih razlika. Pre svega – vrata. Mongolska jurta ima bogato obojena drvena vrata iz jednog dela koja se otvaraju na spolja, a šare na vratima govore o statusu porodice.
Kod Kirgiza, pak, vrata su manje raskošna, imaju dva krila, otvaraju se na unutra a od vetra ih štiti dugačak komad debele tkanine koji se preko dana umotava u rolnu i vezuje za krov.
Mongolska jurta naziva se ger, i po pravilu je bela; Kirgizi svoju jurtu nazivaju bozaj – boz aj, siva kuća, zbog toga što su siromašniji nomadi kao omotač za svoje jurte koristili lošiju, jeftiniju vunu – ne belu, nego sivkastu.
Treća razlika odnosi se na prelaz između zida i krova, koji je kod Mongola oštar, a kod Kirgiza zaobljen.
|
 |
U mongolskoj jurti, zrakaste grede koje čine krov potpuno su prave, a u kirgiskoj su blago zakrivljene na donjem kraju, tako da je kirgiski krov nešto viši, a krov i zid spajaju se, umesto oštrim pregibom, blagom krivinom koja kirgiskoj jurti daje karakterističan izgled.
|
Aksakal i tesna jurta
Jedan tužan mladić dolazi do aksakala, seoskog mudraca, da ga moli za savet.
- Pomozite, aksakale. Imam jurtu, ali ona je suviše mala za mene i moju porodicu. Osim mene, žene i dece, sa nama žive još i baka i deda. Suviše nam je tesno. Kako da proširimo jurtu?
- Da li možeš da napraviš novu jurtu i živiš odvojeno od staraca?
- Ne mogu da ih ostavim same, nemaju nikoga sem mene.
- Da li imaš siromašnog prijatelja?
- Imam jednog, koji se nedavno oženio i dobio dete. On nema svoju jurtu, živi sa roditeljima.
- Onda – reče aksakal – pozovi svog prijatelja i njegovu ženu da žive u tvojoj jurti.
Posle nekoliko meseci, mladi čovek ponovo dolazi kod aksakala. Namršten je, na čelu mu je bora, vidi se da ga more teške brige.
- Pomozite, aksakale. Otkako je došao prijatelj sa ženom i detetom, život mi se pretvorio u pakao. Nemam mira ni danju ni noću, a nemam ni gde da se sklonim i odahnem. Život je postao sasvim neizdrživ, potpuno sam očajan.
- Odlično, - reče aksakal - to je dobra vest. A sada zamoli prijatelja da se vrati kod svojih roditelja. Kada on ode, nećeš moći da poveruješ koliko ti je jurta postala prostrana i ogromna.
kirgiska narodna priča
|
Izgledi za budućnost
Nomadi polako ali sigurno menjaju svoj način života, kupuju televizore i mobilne telefone, zaboravljaju stepu i planinske pašnjake i sele se u gradove. U Kazahstanu se jurta danas koristi uglavnom kao vikendica, dok među Mongolima i Kirgizima značajan deo stanovništva još uvek živi na tradicionalan način, ali i njih je sve manje, tako da jurta polako nestaje i seli se u turističku industriju, gde je, po svoj prilici, očekuje svetla budućnost. Kirgizija i Mongolija poslednjih decenija intenzivno ulažu u razvoj turizma, i sve više turista dolazi da prespava u jurti, na konju prokaska borovim šumarcima i zelenim pašnjacima, posmatra turnire u gađanju lukom i strelom ili isproba izdržljivost svog stomaka nalivajući ga kunmisom, blagim alkoholnim napitkom od fermentiranog kobiljeg mleka. Kunmis, istini za volju, za većinu turista ima sasvim nepodnošljiv miris i još gori ukus, ali se služi u ogromnim šoljama i predstavlja znak gostoprimstva koji lepo vaspitan gost nikada neće odbiti.
|
