Kada me ljudi pitaju odakle sam i ja odgovorim iz Nove Pazove, jedna trećina klimne glavom naglas izgovarajući: ‘aha, Novi Pazar’, druga trećina koja živi u radijusu od 30km najčešće pita gde je to, a ostali samo potvrdno klimnu glavom i odmah me pitaju da li znam možda Peru Perića, jer zaboga on je odatle i nemoguće je da ga ne poznajem. Da ne dožive razočaranje, pošto na to pitanje često odgovorim odrečno, kažem da ga verovatno znam iz viđenja, jer se mi svi manje više poznajemo u gradu koji broji preko 20.000 stanovnika. Sledeće pitanje bi bilo, a koja ja razlika između Nove i Stare i u kojoj ti ono beše živiš. To je valjda bio i povod ove male šetnje kroz ova dva mesta.
Zašto Nova, a ne Stara i šta uopšte naziv Pazova predstavlja. Jedna od teorija jeste da je Stara dobila ime po zovi. Recimo da je predsednik opštine vodio svog rođaka u obilazak ovog grada, a ovaj je rastrzan od razmišljanja o tome kako mu je zlatica pojela krompir, pored svakog drveta pitao šta je ovo, dok je predsednik uporno ponavljao zova, i kod dvadesetog pitanja vidno uznemiren viknu pa zova, i tako bi.
Prava teorija bi bila da se Stara Pazova u prvim pisanim dokumentima spominje 1716.god. Osnovali su je Srbi doseljeni iz Srbije i raznih delova Vojne granice. Oni su na šancu Pazuha (ovaj naziv je bio početak metamorfoze u reč Pazova) formirali Staro selo. Kao ušoreno naselje, Pazova se razvila u drugoj polovini 18.veka oko stare srpske pravoslavne crkve. U ovu varoš se 1770. u velikom broju doseljavaju Slovaci, koji već naredne godine podižu Evangelističku crkvu. Kad su se 1790. naselili Nemci, formirali su Novu Pazovu. To se može zaključiti na osnovu grba i slike unutrašnjosti Evangelističke crkve.
Na mestu današnje Nove Pazove bile su njive i bare, od kojih su neke bile veličine jezera. Pre i za vreme rata tu zemlju su naselili Nemci da bi se posle rata većinom vratili u Nemčku. Napravili su kanale, kako bi isušili što više zemlje za svoj novi dom. Na nekim jezerima su napajali stoku, a na pojilo su postavili cigle, kako bi stoka imala lep prilaz. Ti ljudi su iz zahvalnosti prema drugoj pazovi, ovu nazvali Nova. Usled gladi i gubitka krova nad glavom stanovništvo iz Bosne, Dalmacije, Like i Hercegovine mahom je dolazilo u Novu Pazovu gde su obrađivali plodnu zemlju. Između ostalog umeli su da kradu cigle sa pojila kako bi im dom bio skladno građen, a jezera i bare da zatrpavaju zemljom kako bi dobili novo zemljište. Tvrdnja da su podvodne vode koje se ovde stvaraju, u stvari Savski sliv, nije ih obeshrabrila da u svakoj kući imaju i podrum koji često upravo zbog toga bude poplavljen.
Zanimljiv je i podatak da su ti snalažljivi ljudi željni rada stvorili grad sa jednim od najvećim brojem privatnika u staroj Jugoslaviji, što je u tadašnje vreme bio pravi podvig, a to se održalo i do današnjih dana zahvaljujući porodičnom biznisu. Ovde postoji čitava industrijska zona najčešće plastičara, po čemu je i grad poznat.
Stara Pazova je opština, a Nova Pazova samim tim mesna zajednica koja se naravno bori za svoju samostalnost. Sloboda je smisao života ili je to možda nezavisnost u trošenju novca od poreznika.
Jedna od razlika između dve Pazove je upravo u mentalitetu. Slovaci su sami po sebi mnogo mirnijeg temperamenta od Srba ili recimo Hrvata, tako da sam grad odiše nekom mirnijom, usporenijom atmosferom, dok je Nova Pazova usled gore navedenih rasa, mnogo življa, bučnija i šta sve često ide uz to.
Ono što je ostalo u amanet od Nemaca i što mene opčinjava kao devojče rođeno i raslo u Dalmaciji, čije kuće niti su bile u nizu jedna savršeno blizu druge, niti su imale zatvorena dvorišta, niti su bile toliko tik uz trotoar da se ponekad pitam, da li možda gazim po nečijem vlasništvu i da li je zaista glupo to što ponekad pogledam nekome kroz prozor. Meni se čini da upravo stoga što je sve tako zatvoreno, a tako blisko, potreba da se zna šta je komšija spremao za ručak više je nego snažna. Isto tako bi red bio da se svima koje ne poznajete ili nikad nećete upoznati, a žive u vašoj ili dve ulice dalje, javite u prolazu, jer iako vi njih ne poznajete, oni znaju ko ste i šta, i ne bilo bilo lepo da misle kako su vas roditelji ružno vaspitali. Ili sam ja samo suviše lična.
Još jedna, a vidna razlika po kojoj ljudi često i upamte koja je koja Pazova, jeste to što je Nova Pazova bliža Beogradu i ujedno predstavlja početak Vojodine, dok je Stara bliža Novom Sadu, bar je u našoj maloj zemlji to orijentir za geografski položaj.
Noćni život je grad (kada u Pazovi kažemo grad, mislimo na Beograd) u malom, od lokalnih pabova do nadaleko čuvenih folkoteka. Ono što predstavlja prednost malog grada jeste što od komšije uvek možete da pozajmite kosilicu za travu i što možete otići u lokalni pab sami i naići na nekoga koga poznajete, a to je naravno i sam konobar, jer najlepše mesto je ipak za šankom.
Ako vas put nanese u ovom pravcu, pitajte na centru Pazovčanina gde živi Jelena i svratite da vam sve ovo pokažem uživo.
