|
Na tragu secesije Pariz, metro stanice, Orsay... Kažu to je Art Nouveau... Onda Barselona i Gaudi, k’o da si upao u neki svet mašte... Kažu to je modernizam... Ček malo, pa ima tako nešto i tu u Pešti... Šareni krovovi, lude kuće neobičnih oblika, kao iz bajke... Kažu to je secesija... Uhhh... A sve to tako liči! Ma nema veze, važno je da se čovek svaki put ponovo oduševi i razveseli kad vidi ovako maštovitu građevinu... Krajem XIX veka u Parizu se pojavila jedna neobična galerija. Do tad neviđen enterijer, predmeti neobičnog dizajna, zaobljenih kontura i živih boja, opravdavali su njeno ime: “Maison de l'Art Nouveau” ili, u prevodu, Kuća nove umetnosti. Tako je zahvaljujući nemačkom trgovcu umetnina Zigfridu Bingu, vlasniku ove radnjice, nastao novi umetnički pravac nazvan po njoj – Art Nouveau. Glavne karakteristike ovog stila su krive linije (hiperbole i parabole), nepravilni oblici, žive boje i ornamentika (list, cvet, ljudska i životinjska tela), a od materijala preovlađuju staklo i kovano gvožđe. Ovaj pravac je najupečatljiviji u arhitekturi i dekorativnim umetnostima: bilo je sasvim moguće živeti u art nouveau kući sa kompletnim art nouveau nameštajem, posterima, lusterima, posuđem i ostalim sitnicama, nostiti art nouveau nakit, oblačiti se u art nouveau stilu... Prava ‘nova umetnost’ življenja i raskid sa akademizmom XIX veka! Svetska izložba u Parizu prošla je u znaku industrijskog dizajna Art Nouveau-a, koji je već počeo da se širi po svetu, gde mu svaka zemlja daje svoj pečat. Tako je Barselona postala centar nove španske umetnosti ili ’modernizma’, u Nemačku je došao ’jugendstil’, u Italiju ’stile liberty’, Englesku i Ameriku osvaja ’modern style’, Rusiju ‘mir iskustva’, a centralnom Evropom (ili tadašnjom Austrougarskom) zavladala je - ’secesija’! Tako su zasijale Gaudijeve i Lehnerove nestvarne palate, zlatne slike Gustava Klimta, nameštaj Čarlsa Mekintoša, Muhini posteri, Tifanijevi vitraži... Ali već posle Prvog svetskog rata, pod uticajem ubrzane industrijalizacije, nepravilni oblici se ispravljaju i izoštravaju čime se glamurozni Art Nouveau pretvara u ekonomični Art Deco – stil koji je obeležio lude dvadesete i iznedrio ogromne građevine poput njujorških oblakodera...
Mađarska secesija je posebno poznata po upotrebi keramičkih pločica za koje su, naravno, krivi Turci! Za vreme sultana Sulejmana Veličanstvenog, negde u XV veku, veliki deo Mađarske je potpao pod tursku vlast i tako počinje era turskih kupatila, džamija, dućana – pa i tradicija proizvodnje keramičkih pločica... Zahvaljujući tome par vekova docnije, 1853. godine, Mikloš Žolnaj sa sinovima u Pečuju otvara fabriku keramike koja ubrzo postaje jedna od najpoznatijih u svetu. Blagodeti Žolnajeve fabrike obilato je koristio najpoznatiji mađaski secesionista Odon Lehner (1845-1914), koji je kombinovao mađarske nacionalne motive sa arhitektonskim elementima Bliskog istoka, čime je postigao efekte koji neobično utiču na posmatračevu svest i dovode ga u stanje zanosa... Žolnaj je za Lehnerove građevinske poduhvate osmislio specijalnu vrstu keramičkih pločica, tzv. pirogranit, koji je bio idealan za pokrivanje krovova jer je otporan na vlagu i temperaturne promene, a pri tom može da se farba u žive, sjajne boje... Međutim, na nekim Lehnerovim zgradama ti predivni, šareni krovovi se ne mogu videti iz žablje perspektive zbog čega je ovaj arhitekta bio prilično kritikovan. Ali on je na sve kritike samo odgovorio da će njegove krovove videti ptice, tako da posao nije uzaludan... Kad se malo bolje pogleda između velikih baroknih i akademističkih palata, videćete da je na svakom peštanskom ćošku po neki secesijski motiv... Kuće, zgrade i spomenici u ovom stilu raštrkani su po celom gradu, ali najviše ih ima kod Milenijumskog parka i oko slavne Vaci ulice... No, krenimo u šetnju...
Obresmo se, dakle, u Budimu, pored Dunava... Tu je luksuzni hotel Gelert [1], jedno od remek-dela secesije! Pored neobične spoljašnjosti, koja podseća na neki dalekoistočni hram ili palatu, tu je smešteno termalno kupatilo posebno dizajnirano u duhu nove umetnosti, potpuno jedinstven doživljaj! Pravo secesionističko kupanje u toplom bazenu prvi je korak ka zaljubljivanju u ovaj stil... Kada tako friško okupani pređete Szabadsag hid (most Slobode), pored ogromne zatvorene pijace i kalvinističke crkve skrenete prema Ferenc teru, prišunjaćete se sa leđa najlepšoj građevini mađarske secesije: palati muzeja primenjene umetnosti [2]. Tu je Lehnerov stil najviše došao do izražaja – kombinacija mađarskih i persijskih motiva, umeće Žolnaja...
Potom nazad preko Kalvinovog trga, skrećemo levo u Szerb utca, pored srpske crkve i Tekelijanuma i ulazimo u Vaci ulicu... U mnoštvu radnjica i kojekakvih drangulija, obratite pažnju na enterijer cvećare na broju 9 [3] i plavu kuću (broj 11a). A kad izbijete na Dunav, ovoga puta sa peštanske strane, na Ruzveltovom trgu vas čeka još jedno Lehnerovo čudo – zgrada osiguravajućeg društva Grešam [4], danas Four Seasons Hotel, možda najpoznatija palata u ovom stilu, koja gleda tačno na Lanc hid, čuveni budimpeštanski most... Dalje, kada se domognete Szabadsag tera (trga Slobode), odmah iza, u Hold ulici, na broju 4 je jedna od zgrada čiji je šareni krov samo za ptičije oči: Nacionalna Banka [5] – opet Lehner. Zatim nazad preko Bajci-Žilinski bulevara i Deak Ferenc tera, niz Andraši ulicu stizete do Muzičke akademije. Ako malo pronjuškate po holovima, unutra, na spratu, prema ulazu u glavnu salu, naići ćete na sliku Aladera Kerešfoja „Izvor umetnosti“ [6], ključno delo mađarske secesije.A tu relativno blizu, u Dob ulici 86 je jedna neobično šarena osnovna škola [7]... Dalje, kad se nekako vratite u Andraši ulicu, pred kraj, levo u ulici Munkacsz Mihaly 26 videćete divnu Gimnaziju iz 1909. godine [8]...
Pravo kroz park, prođete iza Muzeja i obrećete se kod ZOO vrta [9], gde su životinje useljene u prava secesionistička remek-dela Karolj Koša i Deže Zrumeckog. Tu je karakterističan ulaz sa slonovima u osnovi (1907.), kućica za ptice (1911.), botanička bašta (1912.) koju je projektovala Ajfelova kompanija iz Pariza, a posebno je egzotična Nojšlos-Knuslijeva kuća za slonove (1912.) koja liči na džamiju, sa sve minaretom. Zatim se uputite u Hermina ulicu pored neobaroknog Sečenji kupatila po obodu parka sve do Balaš vile [10] – poznog Lehnerovog dela zbog koga su ga prozvali „budimpeštanski Gaudi“.
I za kraj, pored Muzeja transporta, preko onog parka niz Stefania ulicu, produžite do broja 14 gde se nalazi divna zgrada Geološkog instituta [11], pravljena opet po planovima mađarskog Gaudija, sa neizbežnim pirogranitnim krovom plave boje i zemljinom kuglom na vrhu. A onda na zasluženi odmor! Ali budite spremni na sporedne efekte secesijske šetnje: blaga opijenost lepotom, šareni crepovi koji se vrte pri zatvaranju očiju, upala butnih mišića... Ako izaberete zimu, tu su i promrzline koje se uspešno leče u toplim bazenima Sečenji kupatila... Ali to je već tema neke druge priče...
|
