|
Kupatila - Turci zakuvali, Mađari usavršili Nema boljeg leka za zimu od tople kupke, a ni boljeg načina za rashlađivanje od brčkanja u hladnjikavoj vodi... A još ako je voda lekovita... Dakle, ako od kupanja želite da napravite feštu – dođite pravo u Budimpeštu!
Tradicionalni hamam, ili tursko kupatilo sastoji se iz tri povezane prostorije: saune, sobe za ispiranje i sobe za hlađenje i relaksaciju. Kako islam zabranjuje potapanje tela u stajaću vodu, pravi turski hamami poseduju samo tekuću vodu, tako da se postupak kupanja svodi najpre na parenje u sauni čime se otvaraju pore iz kojih izlazi prljavština, zatim na ispiranje u sobama za tuširanje i na kraju hlađenje i relaksaciju, kako bi se pore brzo zatvorile, a telo ostalo čisto... Međutim, daleko od očiju, daleko od srca, tj. daleko od restrikcija Istanbula, Turci su u budimpešanske hamame ugradili i bazene sa toplom i hladnom vodom, tako da je postupak kupanja obogaćen brčkanjem najpre u toploj vodi, zatim parenjem u sauni, nakon čega dolazi šok-sistem brzog zatvaranja pora skokom u hladan bazen.
A za oko 150 godina, Turci odoše i uz par kupatila (danas su to Rudas, Kiraly i Rac kupatila sa budimske strane) ostaviše Mađarima tradiciju kupanja i pravljenja pločica, kojom ovi brzo ovladaše. Tako u zlatno doba hedonizma u drugoj deceniji XIX veka, uz uticaje modernih umetničkih pravaca tog vremena nastadoše veličanstvena kupatila! Jedno od ovih kupatila je i ono u hotelu Gelert iz 1912. godine! Naime, zadnji deo hotela je zapravo banja – sa sve bazenima, saunama i svim što već ide uz to... A ono što je posebno zanimljivo je kako sve to izgleda – secesija u svom najlepšem izdanju! Plavo- zelene Žolnaj pirogranitne pločice, cvetići, lukovi, kolonade iznad bazena - i sve to zasvođeno staklom. Kao da se kupate u nekoj katedrali, samo što pritom gledate pravo u nebo!
Posebno egzotična stvar je kupati se napolju zimi, što je sasvim prijatno u Sečenji kupatilu, najvećem u Evropi, samo se treba odvažiti... Bogami, nije nam bilo lako... Napolju noć, negde oko -5, duva neki ‘ladan vetar... Obukosmo oko 5-6 slojeva odeće i dvoje-troje čarapa – i pravac kupatilo Sečenji – na kupanjac!? Kod parka iza trga Heroja, čekala nas je divna neobarokna zgrada iz 1913. godine, koja više podseća na muzej nego na banju, a okolo se sve puši – kažu da je ovde jedan od najtoplijih izvora sa svojih 70-ak stepeni celzijusovih!
Unutra još lepše: statue, reljefi mozaici... Gomila svlačionica, saune, tuševi, kabine... Jedino što vam može biti malo neprijatno je gomila golih ljudi koji se mrtvi-ladni šetaju na relaciji tuš-svlačionice! No, dobro, spremismo se mi, dođosmo do glavnog hodnika do kog se izlazi do bazena u unutrašnjem dvorištu kompleksa... IZLAZI! Ali ja sam mislio da tu postoji neki hodničić ili tako nešto!!! Dakle, treba bos, u kupaćim gaćama da izađem napolje i komotno odšetam nekih 20-ak metara do prvog bazena! Uhhhh! No, sad više nema nazad! Malo nas uteši potpuna hladnokrvnost lokalnih kupača, koji su se lagano rašetavali po dvorištu, gacali bosi po snegu, stojali u toploj vodi igrajući šah na specijalno postavljenom stočiću u vodi... Brr-trk-buć! I milina... Zaista čovek ni ne oseti hladnoću, ko bi rekao! A u prvom bazenu temperatura vode 40 stepeni celzijusovih, imate utisak kao da se kupate u baroknoj fontani, jer voda ističe iz statua postavljenih oko bazena... Sve u oblaku pare... Sjajno! A onda trk, opet napolje pa do olimpijskog bazena, nešto hladnijeg, tu već mora brzo da se pliva inače smrz! Pa onda opet valja preko zaleđenih stepeničica do trećeg bazena, opet finog toplog, ali u obliku spirale, tako da samo treba da se pustite i vir će vas sam odneti do centra gde se nalazi džakuzi... Zaista neverovatan ugođaj! I tako opet nazad do prvog bazena, pa opet trk napolje, tj. unutra na tuširanje! Na kraju nam je prosto prijalo da izađemo napolje, da se malo rashladimo! A na povratku u hotel, čoveku se čini da je zapravo onaj peštanski januarski severac običan letnji povetarac... Tako je to kad voda uzburka krv! Nisu ni ti Mađari od juče...
|
