Moooreeee! Spremili smo se da zanemarimo najezde turista i da uzivamo u moru... Kad mi stigli, a ono milina! Nema gužve, smeštaj jeftin (a pri tom sjajan, u centru neverovatno živopisnog starog grada), male stenovite plažice svuda okolo, a glavne plaže na par kilometara, sve kroz predivne parkove... Uh, baš da se čovek razgali i napiše po koji stih:

Antalija, Antalija, agencija svaka viče,
ponosit bi putnik rek'o: "Sta me se to mesto tiče!"

Al' zabluda to je znaj,
to pravi je putnički raj!

Otkako Hadrijan kročio je tuda,
po gradu nikla su svakojaka čuda:
kapija i kule, tvrđava i luka,
da bi sve to prigrabila otomanska ruka.

Osvanuše sokaci, divani, mehane,
lepi da ti dah stane!
A okolo palme i šarengrad,
na putu uz more da ti bude hlad!

Limunadu usput srkneš,
pa na plažu tramvajčetom trkneš.
Tamo Turci na kilimu sede
i u tebe znatiželjno glede.

Utom stiže sa kilima čast,
voće i ručak da hasaš u slast!
A po plaži svi u cipelama hode,
i pomalo zaziru od velike vode!

More toplo, sunce sija, vetar ćarlija
al' nam prija Antalija!

Antalija je prilično ogromna, sa tipičnim betonskim predgrađima i prašnjavim ulicama. Međutim, kako se približite centru, koji je smešten uz stenovitu obalu, veliki bulevari naglo počinju da se zelene, šarene zgrade i radnjice počinju da se pomaljaju i betonville se pretvara u pravi mediteranski velegrad... A onda, uz samu obalu centralni deo, od Konyaalti plaže do Ataturkove ulice, desetak kilometara sjajne plaže, pa dva kilometra jednog od najlepših parkova koje smo videli, sa sve mostovima i jezerima u kojima se brčkaju bele patke, pa veliki trgovi i ulice pod debelom palmovitom hladovinom i na kraju Kaleiči, stara rimska luka i lavirnit uličica, prepun hotela i suvenira. I ako zanemarimo dosadne trgovce koji u nama prepoznaju potencijalne žrtve za trgovačku pljačku, ovo je pravi raj za samostalna putovanja: po vrućini kupanjac, jal na stenama starog grada, uz tvrđavu, jal na ogromnoj plaži malo dalje... A kad malo za'ladi, tu je stari i novi grad dušu dao za istraživanje! Tako mi provedosmo šest dana uz gostoprimstvo hotela Sabah u centru Kaleičija, u pravoj domaćinsko-hostelsko-morskoj atmosferi. U međuvremenu smo otkrili da se u Aspendosu, obližnjem rimskom amfiteatru održava muzički festival, tako da za sitne pare dospesmo i tamo. Neobičan ugođaj, slušati Čajkovskog pod vedrim nebom turskog Mediterana, pa još u pozorištu starom cirka dve 'iljade godina!

Konyaalti plaji

Inače, Turci su dosta neobični primorci: papuče ovde nisu baš uobičajne na plaži, svi se promaljaju u cipelama, a o plivanju nema govora: nasmejani momci se kupaju sa šlaufovima, žene se brčkaju u plićaku... A svi veseli i opušteni! A ako oćeš da prezalogajiš nešto tu su razni kebabi, kukuruzi, đevreci, ali ribe ni od korova!

Tako prođe odmor, istok zove, odosmo dalje...

Patka u Ataturkovom parku na putu za plazu

Stara antalijska dzamija i luka u sumrak