Napuštamo rejon kapadokijskih "bajkovitih dimnjaka", a prozor busa je već pun novih slika: izmaglica i neobične bele naslage na zemlji, u daljini se presijava voda - veliko slano jezero! Uživanje u prizorima i malo šetnje po pucketavim grumenovima vlažne soli, nazad u bus - i eto nas začas u Ankari!

Nekada seoce Angora, poznato po mekanim vunenim rukotvorinama, a sad grad od 4 miliona ljudi, i još uz to prestonica! Otkud ta promena za svega pedesetak godina? Odgovor svi dobro znamo - Ataturk! Kako čovek kroči u Tursku, ne može nikako da promaši lik koji mu se smeši iza svakog ćoška: na zidovima prodavnica, u holu svake autobuske ili železničke stanice, sa svakog gradskog i seoskog trga, sa svake novčanice, pa čak i sa privezaka, šolja i kojekakvih drangulija - Mustafa Kemal Ataturk je svuda oko vas, u svim oblicima, veličinama, pozama! Ono što razlikuje ovaj kult ličnosti od Tita ili Lenjina je u tome što je Ataturkov kult još uvek u potpunosti živ - poseta njegovom mauzoleju u Ankari je svojevrsno hodočašće za svakog Turčina!

 
 Brus Vilis vs Mustafa Kemal - remek delo uličnog umetnika

 

Mali Mustafa, gle ironije, rođen je u Solunu 1881. godine. Školovanje je otpočeo uspešno - zbog svog talenta profesor matematike mu je nadenuo drugo ime Kemal, što znači "savršen". Potom pokušava da se pronađe u islamskoj školi, ali mu ne polazi za rukom - stiče toliku averziju da prelazi u vojnu akademiju u Bitolju! Uspešan vojnik, zapovednik u čuvenoj krvavoj galipoljskoj bici, uskoro postaje vešt političar. Poraz Turske u I svetskom ratu i propast sultanata koristi da ostvari svoje republikanske sklonosti i nakon par godina, od moćnog otomanskog carstva, prave islamske imperije, kreira sekularnu državu i postaje njen prvi predsednik! Proevropski nastrojen, ukida kalifat i uvodi jednopartijski sistem, zabranjuje nošenje fesa i zara, raskida sa svim, po njemu, nepotrebnim tradicijama, uvodi latinično pismo, gradi kompletnu železničku mrežu, jednom rečju - kompletno renovira i modernizuje Tursku. Shodno svojim sklonostima, ustanovljava moćnu vojničku državu, i u tom duhu proglašava da je onaj koji živi u Turskoj Turčin, čime objavljuje nacionalni rat brojnim manjinama. Sa Grcima je netrepeljivost u jednom momentu posala neizdrživa, do te mere da je organizovana međunacionalna razmena: mnoštvo stanovništva se preselilo iz Grčke u Tursku i obrnuto, a sa Kurdima i Jermenima je i dan danas čupavo... Kao otac nacije, Mustafa Kemal dobija još jedno ime - Ataturk (otac Turaka).

Vojnik i pogled na Ankaru sa Anitkabira, Ataturkovog mauzoleja

 

Tursku treba osnažiti, a glavni grad treba da joj služi, da bude u njenom samom centru. Zato se prestonica seli u Ankaru, revolucionarno uporište, koja se neverovatno brzo širi. Oko tvrđave i starog gradića oronulih kućica, niču soliteri, izbija se veliki bulevar niz koji su izgrađeni moderni, zeleni kvartovi, prijatne stambene i trgovačke četvrti, diplomatska kolonija. Sve to uz pomoć evropskih arhitekti, po uzoru na prestonice starog kontinenta. Kažu da Ataturk, da bi istakao značaj nove prestonice i njenih ustanova, čitavih 10 godina nije kročio u Istanbul, do tada neprikosnovenu metropolu.

Pogled na mauzolej Mustafe Kemala

 

Ataturkov lik i delo se, u pravom istočnjačkom maniru, uveličavaju do neslućenih razmera tek nakon njegove smrti 1938. godine. Svaka kuća u kojoj je tokom obilazaka Turske prenoćio Ataturk pretvorena je u muzej, na svim železničkim stanicama je mini-izložba starih fotografija Ataturkovih otadžbinskih obilazaka, spomenici prenaglašenih pokreta i kompozicija šljašte na trgovima... Posebna atrakcija i vrhunac ataturkizma je grandiozno zdanje mauzoleja Anitkabir, u lepom parku u Ankari. Ceo kompleks je izgrađen od najkvalitetnijeg kamena, sa dugačkim šetalištem sa kojeg puca pogled na ceo grad. U centralnom delu je sam grob velikog državnika, smešten u ogromnu prostoriju nalik na hititski hram, a okolo se protežu zgrade muzeja revolucije. Tu možete pogledati filmove o Ataturkovom životu, radu i stvaranju Turske republike, videti njegove lične stvari, biblioteku, neverovatno kič portrete i simulacije bitaka propraćene jezivim ratnim zvukovima (jedna devojčica je uplašeno plakala!), a tu se čak obreo i prepariran Ataturkov omiljeni pas! Na kraju, kroz holove sa bistama svih mogućih generala, ministara, sa mapama puteva i pruga, planovima i maketama kuća u kojima su održavani kongresi, stižete u neobičnu prodavnicu gde možete kupiti najrazličitije suvenire - ali sa Ataturkovim likom i turskom zastavom: majce, kravate, kape, šolje, puzle, priveske, ulja na platnu, roto-slike (kao bilbordi, pa se vrti više raznih slika - idealan ukras za vaš stan!), statue, čuda neopisana! Vrhunac je muzejski kafe, u kome su po zidu pokačene Ataturkove neformalne fotke - najbolja je ona na kojoj se on ljulja sa decom u parku! Sve u svemu, Anitkabir je mesto sa jedinstvenom atmosferom grandioznosti, ali unutar koga se krije carstvo kiča i tipične režimske demagogije, za koju bi čak i sam Mustafa verovatno rekao "Au, deco, baš ste ga preterali!".
Ulus - centar stare Ankare i spomenik: Ataturk je na konju, a vojnici u izvidnici

 

Tako smo i mi odali počast čuvenom Mustafi Kemalu, procunjali po zelenim ankarskim bulevarima i gadnjikavom starom gradu i zaputili se ka železničkoj stanici. Fatih Ekspesi nas je, uz vrhunsku udobnost, isporučio pravo na Hajdarpašu, u azijski deo Istanbula. Usledio je brod i još jedna šetnja kroz naš omiljeni grad. Kloparanje tramvajskih šina, pa zvuk mlaznog motora... I već umesto Bosfora gledamo u Dunav, dok nam u glavi odzvanjaju zvuci turskog marša...