Već u Beogradu osetismo duh istoka... U stanici je čekao turski yatakli vagon (spavaća kola), oko koga su se promaljale žene sa šarenim maramama, brkate krupajlije i vesela deca... Gazda vagona (ili provodnik po ruski), simpatičan brka, nas je uputio u tajne sklapanja i rasklapanja kreveta, pokazao na rasklimatani prozor i rekao "Klima anlage" (svi Turci pomalo pričaju nemački) i tako otpoče naše putovanje do Istanbula.
![]() |
![]() |
![]() |
Sirkedži stanica nas je primila oko tri sata kasnije nego što je planirala i ubrzo se smestismo u hotelče "Sultan" u obližnjoj uličici... A onda Stambol... Plavo more, opuštena atmosfera u Topkapi parku, rasprodaje na Aksaraju, dobro poznate crkve i džamije... Koliko god puta čovek dođe ovde, uvek je podjednako zanimljivo! Nevarovatno mesto, zaista...
![]() |
![]() |
Oprema za bebe u turskom stilu |
Umjetnička dela...Hmmm... |
A sutra ujutro, prva gungula: svi vozovi za sve pravce puni! Uhh! Ne gine nam bus... Pravac otogar (buska stanica), na koju se stiže bez problema: sjajni tramvaj + metro i čas posla smo tamo! A stanica je priča za sebe: Oooogromna prstenasta zgrada sa oko 200 šalter-kancelarija raznih prevoznika, iza kojih odmah kreću njihovi busevi! Sjajno organizovano! A da bi saznao ko je najjeftiniji, udri redom: "Bujrum?" "Antalija?" "For you, my friend, only 50 turkish lira..." I tako to veče krenusmo za Antaliju, sjajnim busom uz zvuke turske komedije sa DVD plejera, sladoled, kafu, čaj, kekse, vodu i sve što vam duša poželi, uz obavezno polivanje ruku kolonjskom vodom! I to sve uračunato u cenu karte! Uslužni su ti Turci...
![]() |
![]() |
Taksim |
Plava džamija |