Prodor na sever

Domaćin je bio strašno zauzet tako da sam ceo dan proveo sam u gradu, gladan i neispavan, ali punim plućima udišući lepotu Salcburga, rodnog grada Mocarta i jednog od najlepših mesta koje sam za života video. Grad je relativno mali, ali je stari deo dosta velik i kompaktan, pun divnih crkava, a jedinstven aspekt ovom gradu daje zamak koji je uzdignut na brdu nad gradom. Ceo Salcburg odiše Mocartom, na svakom koraku se može videti njegovo ime i na svakom uglu se može čuti njegova muzika, nažalost uglavnom Mala noćna muzika jer glupi turisti, kojih je grad bukvalno prepun, znaju samo za to delo. Mislim da sam na ovom putovanju video dovoljno napasnih turista sa digitalcima na gotovs da imam neko legitimno pravo da kažem da su mi se smučili.

Salcburg je kao stvoren za prijatne šetnje, ali je prijatnije šetati se u društvu, te stoga kontaktirah jednu ovdašnju devojku iz HC-a i dogovorismo se da se vidimo večeras u Republic cafe-u gde će se održati salsa veče. Tu sam se baš i dogovorio sa domaćinom da se nađem, ali on kao da nije puno mario za mene te sam proveo vrlo glupe trenutke čekajući pola sata ispred kafića da on završi večerinku sa drugaricom u restoranu preko puta.

Srećom, tada sam se sreo sa Mirijam (onom devojkom), koja beše vrlo topla i nežna osoba, te počesmo da igramo i salsu, ali verujem da sam izgledao malo zbunjen, premda nisam baš shvatao šta ja radim na salsa žurci u Austriji sa devojkom koju poznajem deset minuta i sa domaćinom Iračaninom koji se vrzma okolo.

Svog drugog dana u Salcburgu sam se opet šetao gradom, slušao ruske muzičare sa balalajkama u parku, uveče otišao do svog omiljenog mesta za klopu koju drži Turčin oženjen Belopalančankom i gde sam prethodnog dana upoznao Hrvata i Srbina iz Bosne, ''ustašu i četnika'', kako zajedno piju pivo i koju su i mene častili jednim. Drugog dana sam upoznao jednog iz Požarevca, te dobio još jedno besplatno piće :) Kasnije sam se sastao sa Mirijam, pa smo otišli u Irish pub, mada plesanje uz živu svirku je trajalo kratko jer sam morao da se vraćam kući.

Sutradan ujutru sam napustio Salcburg i, umesto da odem za Beč kako sam planirao, odoh za Grac. Tu sam proveo četiri sata, i lokalni član iz HC-a mi je pokazao grad. Vrlo ljubak, Grac je lepe arhitekture, karakterističnih krovova kuća, Hauptplaz je impresivan mada prenatrpan, a sa jednog brdašca pruža se jasan pogled na grad. Ono što mi se nije puno dopalo jeste da je centar dosta skučen i jasno se uočava razlika između centra i ostatka grada, dok je salcburški centar prostran i daje utisak da je ceo grad u stvari centar.