datum: 23. April 2006. (uskršnja nedelja)
učesnici: Marina, Slobodan, Dragan, Milica, Vukašin i još jedna Milica
Krenuli smo jednom u životu da vidimo i to čudo. Iako skoro celog svog života živimo u Kikindi i ova manifestacija se održava već 16-ti put mi nijednom nismo otišli da vidimo i to seosko čudo. Mokrin je malo veće selo, možemo reći varošica sa svojih 5.918 stanovnika i ima čak 2 svetska prvenstva.
kuda sad?
Prvenstvo borbe guskova je ove godine bilo zabranjeno zbog pojave virusa ptičijeg gripa a prvenstvo u tucanju farbanim uskršnjim jajima se ove godine održavalo nešto drugačije nego uobičajeno. Ove godine su se takmičari takmičili i u kategoriji guščijih jaja.
mladost protiv iskustva
Naravno, bile su tu standardne kategorije - deca i odrasli takmičari su se takmičili u tucanju kokošijim jajima. Dok su se Milica i Vukašin prepirali ko će pobediti Slobodan je sve verno preneo u foto format dok je slušao moja uputstva kako, šta, gde, kad da pritisne, zašto da namesti tako i zašto ne može ovako...
and the winner is....
Po meni je najzanimljivije bilo slikati decu okolo. Bili su toliko slatki, umazani sladoledom ili šećernom vunom, sa velikim lizalicama i raznoraznim mačevima i igračkama koje se prodaju na svakom vašaru. A da je ovo bio vašar, bio je!
1) zar nije rođen za musketara? 2) Najbolja stvar na svetu.... sediš tati na ramenima jedeš šećernu vunu i prljaš tati kosu... sreća sreća radost!
Pogledali smo izložbu dečijih radova u lokalnoj osnovnoj školi na temu Uskrsa, provukli se kroz gužvu i otišli da pogledamo i najnoviji turistički izum dovitljivih Mokrinčana. To je jedna veoma stara slatka kućica sa jednom sobom za spavanje, jednom sobom koja služi kao kuhinja i velikim dvorištem. Sa sve bunarom u dvorištu iz kojeg teče čista izvorska voda, što je prava retkost u kikindskoj opštini.
kuća iz dvorišta
razboj
Vlasnica popularno nazvane Etno kuće nas je primila sa osmehom i ponudila da nam ispriča kratku pričicu o svemu kako se nekad živelo i šta su ljudi imali a šta nisu. Pod kućice je i dalje od blata i nekad davno se pomazivao sa kravljom balegom i vodom i to se radilo svake nedelje. U sobi stoji velika kaljeva peć a cela kuća je kao veliki airconditioner. Leti je unutra hladno, a zimi toplo. Kuća je od nabijene zemlje. U sobi se nalazi jedan veliki starinski krevet, trpezarijski sto sa stolicama i razboj. Svaka devojka je u staro vreme pre udaje morala da zna da tka kako bi istkala sebi odeću za svadbu i za miraz. Na podu su stare krpare sa predivnim šarama. Velika greda koja stoji na sredini tavanice duž cele kuće je ta koja drži celu tavanicu i krovnu konstrukciju.
ćupovi za mleko na kaljevoj peći
U kuhinji stoji ručno izidan šporet. Opet je svaka žena kao deo kućnih obaveza morala da zna kako da izida šporet.
U zidu postoji rupa, nešto nalik na policu u kojoj su stajale čaše, čašice i buteljka sa rakijom i vinom.
Cela kuća je okrečena krečom i on je taj koji drži strukturu zidova. Kuća mora da se kreči bar jednom godišnje.
Ta kuća je takozvana siromašna kuća, u njoj je nekad živela siromašna porodica. Naravno bogataške kuće su imale više soba.
Na kraju, posle cele te priče i naravno dodatka priče o njenoj eko bašti ponudila nas je sokom i kolačima.
Na slici iznad vidite pendžer :)
A za sam vrhunac, pravi duh Uskrsa koji čeka njihove unuke...
