Kako Beta javlja: 66. pozorišni Festival u Avinjonu, na jugu Francuske, otvara se u subotu u svečanoj atmosferi [...] 36 predstava na raznim mestima u gradu [...] Grad je preplavljen reklamama za festival, svaka raspoloživa površina, zid, vrata, pregrada, metalna ograda prekrivena je hiljadama postera za predstave koje se održavaju van zvaničnog festivalskog programa, takozvana "OFF" scena, gde se predstavljaju nezavisne pozorišne kompanije. [...] Sve je to tačno, ali Beta nije rekla ključnu stvar – da u gradu vlada potpuno ludilo!!!
Skoro celog jula se na ulicama Avinjona vodi ljuti boj za gledaoce. Kad nisu na sceni, glumci (ili drugi članovi produkcije) kostimirani ili na štulama paradiraju ulicama vičući na sav glas kad i gde nastupaju (što objašnjava crvenog čikicu sa megafonom na plakatu festivala), nosaju razne skalamerije, dele flajere, stepuju, prilaze prolaznicima krotko objašnjavajući o čemu govori njihova predstava... Dok sedite i jedete u restoranu, oni vas obilaze, dok se vozate busićem, oni vam prilaze...
 |
 |
|
| Baba veštica više nikog ne plaši... | Kraljica u šoping kolicima | |
 |
 |
|
| O Juluja, primi ovaj letak moje ljubavi... | Lutkarske skalamerije |
Nije čudo što se čak i merdevine nose za kačenje plakata, kad u sporednom programu festivala učestvuje neverovatnih 1160 pozorišnih trupa pa je svaka metoda dobra da se privuče zbunjena publika koja ne zna gde pre da se dene! A tri nedelje nisu dovoljne da bi se sve pogledalo iako se iste predstave daju svaki dan u određeno vreme tokom čitavog trajanja festivala! Dakle, preko dana se odigra više od 1000 (slovima hiljadu) predstava! Metoda brojanja je pokazala da u toku jednog sata počne i do 110 predstava, a u vreme ručka tek 60-ak... Ko voli matematiku, može lako da izračuna koliko procenata živ čovek može da vidi...
 |
 |
Kad iz ruku počnu da ispadaju flajeri, kad nastupi black out od obilja šarenila i vašarske atmosfere, pravac Tourist info po besplatni katalog koji svojom debljinom parira telefonskom imeniku, a čiji će indeks poslužiti kao svetionik. Indeks se takođe konzumira na više načina: prema vremenu izvođenja, vrsti predstava (boulevard, café-théâtre, cirque classique, clown, comédie, concert, conte, danse, danse-théâtre, drame, humour, lecture, magie, marionnette-objet, mime, poésie, spectacle musical, théâtre, théâtre musical), imenima trupa i predstava, regiji, zemlji.
Tematski indeks bi bilo nemoguće napraviti jer su sadržaji raznovrsni. Ima ih vrlo aktuelnih: npr. o gej brakovima sa decom, o tome šta bi bilo kad bi se pojednostavio francuski pravopis ili pak nešto što bi mnogima iz Srbije bilo zanimljivo: Proleće u Tezeu (Un printemps à Taizé) i šta još sve... Ni oni koji ne govore francuski neće ostati kratkih rukava jer postoji spisak njima pristupačnih predstava. Između ostalog, postoji čak i Théâtre des idées u kom na sceni gostuju naučnici, profesori, mislioci koji drže predavanja (npr. ove godine o prolaznosti vremena). Ulaz je besplatan, a kad se sala popuni, predavanje se može slušati u hladovini baštice, preko razglasa. Taj ciklus predavanja je otvorio čuveni filozof Alen Badju. Dakle, svi su tu, od klovna do filozofa. Ideje pršte.
I to nije sve! Svaki dan u 17h je susret sa nekim novinarem koji iznosi svoje utiske, a u 11h susreti sa utopistima koji žele da promene svet i gde su svi dobrodošli da slobodno razmenjuju ideje na tu temu. Ni to nije sve, ali se negde mora prestati sa nabrajanjem...
Infos pratiques
Kako to izgledama u evrima? Cena ulaznice je 12-16 evra, a oni koji se opskrbe „članskom karticom festivala“ (16 evra) za pojednične predstave treba da izdvoje 10 evropskih dinara. Ukoliko nećete da se osiromašite za tu sumu, a da se ipak duševno obogatite, dovoljno je i prošetati ulicama ovog kamenog srednjovekovnog grada koji vrvi od života.
Ali da nema IN-a, glavnog programa koji se održava već 66 godina, ne bi bilo ni OFF-a, sporednog programa koji postoji od pre 47 godina kada se jedna trupa odvažila da igra dok je glavni program bio u toku. Cilj nezavisnih pozorišnih trupa je, između ostalog, da ih pozorišta zapaze i uvrste u redovan reportoar. No, pre svega toga, njihovu selekciju na festivalu vrše sama pozorišta u Avinjonu. Stanovnici, a posebno zaposleni u tercijarnom sektoru, zalažu se za produženje festivala na četiri nedelje i beskrajno su zahvalni osnivaču festivala, glumcu i režiseru Žanu Vilaru koji je zajedno sa Antoanom Vitezom nastojao da elitističko pozorište bude pristupačno narodu, „kao što su i voda, struja i gas“!
 |
 |
|
| Performans iza Papske palate | Plesna tačka uz muziku Žaka Brela |
Kako Beta ne javlja: nakon ovog festivalskog katarzičnog iskustva, nećete više biti ista osoba. Avinjoj teatar, Avinjon grad – dođeš star, odeš mlad!
N.B. Ovo je jedan subjektivni doživljaj, a objektivni ne postoji.
